Introvertnost

Tipovi ličnosti, ličnost, osobenost, šta nas čini onima koji smo, unikatnost

Introvertnost

Postod Hitheroad91 » 05 Nov 2013, 16:33

Verujem da sam odrastao kao polu introvertna i polu ekstravertna osoba. U osnovoj skoli sam se rado druzio sa drugarima sto stoje po strani i imaju manje uticaja na ostale,ali sam hteo biti kao i ovi drugi opusteniji koji se vise sale i psuju pa sam se i sa njima dosta druzio,isao da se bijem,pio alkohol u 12. god.,probao i travu itd. Dosta puta sam se i zapitao sta znaci to biti introvertan. U mom slucaju,najlakse mi je bilo objasniti stvari kroz licni primer pa cu to i ovde uraditi.
Introvertna osoba po meni mozda i nije rodjena kao takva. Tj. povucena vise u sebe,u unutrasnje procese razmisljanja umesto (po nekim drugim ljudima) da pricaju sa drustvom,da ispoljavaju svoju paznju van svojih misli,da traze reakcije od drugih na svoje reci i sale, da prihvataju rizik kad je u pitanju javni nastup ili njihov licni nastup u bilo kakvom razgovoru. Verujem da sticemo introvertnost kroz programe razmisljanja koje smo uspostavili u ranijim godinama,pa cak u prvih tri godine zivota. Introvertnost ne trebamo mesati sa depresijom i ako to mnogima u nekim slucajevima i primerima tako izgleda. Da li je to strah od naseg nastupa na scenu zivota? Da li je to strah od zivota ili prosto filozofija naseg mozga,kako smo navikli i naucili? Da li je to uopste bilo kakav strah? U ovoj temi ne bih voleo da pricamo o tome kako da resimo introvernost,kako da postanemo manje introvertni,a vise ekstravertni,vec bih hteo da polemisemo o tome sta upravo znace ovi stilovi zivota i sta imamo nauciti iz njih. Zasto je to tako?
Za mene su drugari rekli da sam najistripovanija osoba koju znaju. :) Nekad sam lud kao dzoker iz batman-a i volim da glasno pricam gde vrlo jasno ne postoje simptomi introvertnosti,ali ... Negde znam biti previse cutljiv i ne volim se izrazavati toliko puno. Znam cak razmisljati i previse ostati zaglavljen u zacaranom krugu razmisljanja dok sam sa drugima, sto me opet odvede do nekih uvida o meni samom. Da nisam toliko razmisljao ne bih ni shvatio sta znaci zavistnost od razmisljanja i nemogucnost kontrole svojih misli. Znam da se svi nosimo sa ovime i nije sad ta introvertnost neka posebna vrlina/mana koju mnogi nemaju,vec se u svima nalazi zavisnost od razmisljanja. Polazimo od definicije da je introvertnost zatvorenost u sebe i procese razmisljanja koji se odvijaju "unutra". Ali postoje osobe koje su povucenije u sebe. Ne pokazuju svoja osecanja (znam opet ne mora biti to introvertnost,zato i zelim da pricamo o tome),vise vole raditi u miru sa sobom nego sa osobama koje su navikle da non stop pricaju,non stop traze odgovor i reakciju itd.. Ali da li to znaci da sam ja kao takva introvertna osoba manje ambiciozna? Neka i drugi prospu ovde svoja iskustva,jer retko kad bih mogao pricati sa takvim ljudima iskreno. Navikli smo da zivimo u svetu koji nije iskren i koji bi voleo da zataska sto vise svojih nedostataka kako ne bi pokazao svoju ranu i slabost drugima. Mnogi se jeze na ovakve teme. A nekad duboko u sebi zelimo da razgovaramo o tome. Ponavljam,introvertnost nije depresija,jer moj rodjeni brat nikad nije izgledao tuzan,vec bi samo izgledao smesan/cudan kad bi pricao sa nekim ljudima i istripovao se,jer nije kao oni tako opusten. Bio bi vise ukocen,ne bi mogao lepo da se izjasni itd. Ali on zna veoma dobro da se sali i nekad mi je zao sto nismo stalno takvi,vec se promenimo obojca u krugu ekstravertnih osoba(mislimo da smo manje vredniji od drugih? oni su pobednici,mi zrtve? -introvertna osoba ja mislim). Sve to vazi i za mene naravno u nekim situacijama. Voleo bih dodati jos jednu stvar. Introvertnost se ne treba leciti. Tu nije potrebno lecenje. Lecenje je potrebnu jednom vidu naseg iskustva,ali ne nasoj svesti kao izvoru. Nasa svest u svakom momentu moze da bira dal' ce biti introvertna ili ekstravertna. Ona sve zna pa je stoga problem nekada u razmisljanjima nasim tj. kako gledamo na stvari - ono najvaznije nekako nama samima.

Ko zeli i oseca da mu to nece naciniti zlo,neka napise svoje licno ili tudje iskustvo na ovu temu,jer nam je cilj da imamo sto vise stiva na ovu temu i da sto vise upoznamo te zivote introvertnih ljudi pa cemo samim tim i znati sta stvarno zelimo. Pa mozda monah koji je otisao sam da zivi u pecini nije depresivan. Vec introvertan i njemu je skroz ok da se navikne na molitvu ceo zivot. Ne mozemo njemu reci,ee pazi,trebas sto vise sa svetom da pricas ,da izlazis,da imas ambicije,jer bez ambicija si drvo itd . Tako da svako ima svoje misljenje i zelje. Nemojmo to uskracivati,jer mislimo da je nas stav bolji od njihovog. Zelim vam mir,srecu i ljubav. <3
Korisnikov avatar
Hitheroad91
 
Postovi: 82
Pridružio se: 11 Mar 2013, 00:34
Lokacija: Beograd

Re: Introvertnost

Postod Stalker » 05 Nov 2013, 17:57

Pozz :D

Jeste strah je u pitanju. Dešava se to da se prikrivaju stvarni osećaji koji su uzrok strahovanja. Dovoljno je govoriti sebi kako si tajnovit i misteriozan i to postane kao afirmacija. Itd... :D

Ispričaj neke odnose sa roditeljima. Možda vidim neku tvoju sklonost preko drame kontrole koju koristiš u životu.
Ratnikov put je harmonija - harmonija radnji i odluka.
Korisnikov avatar
Stalker
 
Postovi: 100
Pridružio se: 04 Jun 2013, 16:37

Re: Introvertnost

Postod Hitheroad91 » 05 Nov 2013, 20:36

Hvala,da bi tema ostala u duhu onoga sto sam zamislio,odgovor ti saljem u privatnim porukama. :)
Korisnikov avatar
Hitheroad91
 
Postovi: 82
Pridružio se: 11 Mar 2013, 00:34
Lokacija: Beograd

Re: Introvertnost

Postod Sunna » 06 Nov 2013, 00:02

Ja mislim da ima lepote i u jednom i u drugom. i mislim da svi imaju i jedno i drugo bitno je samo da mi nadjemo razmeru koja nam odgovara, da ne osecamo tu introvertnost kao da smo sputani ili da ne mozemo da se ispoljimo kako treba, vec kao nase prirodno stanje. ;)ne mogu zaboraviti Dzona Stjuarta Mila i jedan deo njegove Slobode u kom on definise genija kao introvertnog i izrazito osetljivog i kaze sto je chovek osetljiviji vece su mu dispozicije za genija. A sta znam, sve je to prilicno relativno, ko kaze da su neustrasivost, ambicija, kompetitivnost, snaga, akcija, liderstvo, bla, bla ultimativne vrline, mozda je to sve nametnuto drustveno, divna je i konteplacija, osetljivost, masta, popustljivost, zagonetnost... :nempojma: :D
Korisnikov avatar
Sunna
 
Postovi: 35
Pridružio se: 14 Avg 2013, 22:39

Re: Introvertnost

Postod Hitheroad91 » 06 Nov 2013, 21:31

Sta bih napisao o svojim roditeljima i nasem odnosu ukratko... Ne mogu da pricam sa ocem tako lako. Nikad nisam opusten sa njim da se salim. Puno me je sibao i poznata mi je njegova recenica : "Ja uvek znam sve bolje od tebe. Zato me slusaj.". To bi bilo na mestu i bio bi upravu,samo da ne govori to i dan danas. Ne zivimo zajedno. U uzasnom smo odnosu. On je alkoholicar. Kao da ga ne volim,veoma jako sam beosecajan i hladnokrvan prema njemu. Ta moja hladnokrvnost me tera da zaplacem u nekim momentima kad ga gledam,jer toliko toga gubimo u ovom trenutku, a ko zna koliko ce jos ziveti. Mada taj momenat zaljenja i ljubavi ne traje dugo. Cudno je sto on sad zeli da me voli i pokazuje mi tu ljubav u nenormalnim kolicinama. Zna da mi izgovori po 30 puta volim te sad dok razgovaramo na telefonu,a ja da ne osetim nista osim da mu kazem volim i ja tebe tada i spustim slusalicu. Odmah se vratim u prvobitno stanje gde mi je sve "poznato" i bolje mi je da ga jos "ignorisem".
Zivim sam sa majkom. Majka nikad nije pokazivala neke znake ljubavi tj. mislim na to da se retko zagrlimo ili da me poljubi ili kaze volim te. Mada ni ja to ne radim. Osim kad me pukne nesto ili kad nju isto pukne nesto u glavu pa se zagrlimo. Ali nam je opet cudno u tom zagrljaju. Kao da ne treba tako biti. Ona mnogo voli da sve u mom zivotu drzi pod kontrolom,jer jos nije presekla vrbcu izmedju nas dvoje. Znam biti jako besan na nju zbog toga,jer mi ne da da "disem". Za sve trazi raport. To se popravlja. Pa je onda tu osecaj kad me grdi i kad se dere na mene da time uvodi svoju kontrolu. Ona se hrani time. Ja to shvatam pa sam postao buntovnik. Ali u tom buntu sam osetio da sam ja navikao na njenu kontrolu i da tesko zivim bez njene kontrole. To je samo iluzija. Sada,u ovom momentu mog zivota najvise ikada preuzimam odgovornost za svoja dela pa mi je majka konstantnom strahu sta cu biti. To je energetski odgovor da me polako pusta. Sto i treba da se desi. Osecam veliku krivicu prema njoj da je ne zasluzujem. Evo pogotovo danas. Dobio sam nesto iz suda i ja sam skrivao svoj prestup od nje godinu dana misleci da ce me ona gledati kao nedostojnog nase kuce,da ce me izbaciti iz kuce sam da zivim.. Kad ono.. Ona je to primila na neverovatan nacin.. I jedino mogu biti zahvalan zivotu sto je imam. Volim te majka <3
Korisnikov avatar
Hitheroad91
 
Postovi: 82
Pridružio se: 11 Mar 2013, 00:34
Lokacija: Beograd

Re: Introvertnost

Postod Stalker » 07 Nov 2013, 22:44

Već sam čitao tekst iz posta na pm, i drago mi je da si se rešio objaviti ga na temi. Biće potrebno vreme dok ne dođe neko sa svojom pričom, a dotle mi što pametujemo da kažemo nešto :D

Tvoj otac je dramio zastrašivača a majka je dramila ispitivača. Ti si morao da dramiš jadnika. Opasno je što od jadnika nastaje zastrašivač, te stoga bi morao ocu da oprostiš sa uvidom da je on u mladosti bio jadnik koga je neko zastrašivao.

Te drame nisu slučajnost među ljudima. Ljudi su naterani da drame od vajkada zbog instalacije stranog uma u njima. Donosioci stranog uma su izvesna neorganska bića pod nazivom “letači“ (voladores)... Ta bića se hrane od jadnika dok ih neko šiba. Tvoj otac je nateran njihovim umom da čini to s tobom. Tako je i samnom bilo.

O letaču može se pročitati u knjizi Karlosa Kastanede - Aktivna strana beskraja.

Puno lepih pozdrava :D
Ratnikov put je harmonija - harmonija radnji i odluka.
Korisnikov avatar
Stalker
 
Postovi: 100
Pridružio se: 04 Jun 2013, 16:37

Re: Introvertnost

Postod jovanajovana10 » 08 Nov 2013, 18:02

ja sam nekada (polovinu svog zivota) bila intravertna jako. niskada nisam kao deta isla na sankanje sa drugom decom, nisam se igrala sa drugom decom drustvenih igrica nikada, sisam umela da govorim javno, preterano sam bila u svom svetu crtkanja i pisanja.... sve sve to pod uticajem roditelja koji je bio, da upotrebim vas termin, zastrasivac.
kada sam htela da napredujem to mi je jako svuda smetalo i u skoli i u zivotu, nisam umela da se izborim za sebe.
E A SADA NAJVAZNIJI DEO :D- promenila sam se jer mi se nije svidjalo to, sada sam jako ekstravertna, srecna sam jako zbog toga,tako mi se svidja i prosto sam se promenila.

ako ti se nesto ne svidja - prosto ga promeni. nema tu puno filozofije, ka da od danas necu da budem plava vise pa se ofarbam u crveno,prosto je.
umesto ja sam ovakav pocnes da govoris postepeno (cudno je i kad iz plave se ofarbas u crveno prvih dana kada se pogledas u ogledalo, al' si srecan zbog toga) i uveravas se da si onakav kakav zelis biti- i gotova stvar :)
-Danas je moj srecan dan :) !
-Ovde sam da se menjam na bolje <3 !
http://www.youtube.com/watch?v=UOb0ei-Ej6Q :)
https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/ ... 0543_n.jpg
Korisnikov avatar
jovanajovana10
 
Postovi: 362
Pridružio se: 17 Nov 2012, 18:24

Re: Introvertnost

Postod Hitheroad91 » 09 Nov 2013, 14:09

hahah samo vi pametujte! :) Ne osecam se lose zbog toga.
Otisao sam proveriti za letace i potpuno se slazem sa time. Necu pisati u detalje ono sto mislim,ali ima podosta smisla. Citacu vise o tome,jer me privlaci stivo,osecam istinu u njemu.
Joko - San ! Ti si od sad samuraj za mene. Dao sam ti novi nadimak :) Citajte ljudi pazljivo sta pisu oni. Prosli su kroz isto ono kroz sta mi prolazimo u jednom delu iskustva. To ne znaci da smo ispod njih. Znaci Jovana ti si dosla u stanje da kazes sebi,ne zelim vise da budem tamo gde sam bila. Ne pada mi na pamet vise. :) Svidja mi se gde sam sad. I to mi je tako poznato osecanje za koje ponekad pomislim da sam ga totalno izgubio. I onda se vrati pa se rvamo. :) Zelim to sad. Sve odmah. :) Ali laganica samo...
Korisnikov avatar
Hitheroad91
 
Postovi: 82
Pridružio se: 11 Mar 2013, 00:34
Lokacija: Beograd

Re: Introvertnost

Postod Krijesnica » 09 Nov 2013, 16:13

Nedavno sam u knjižnici slučajno ugledala knjigu o introvertnim osobama i malo ju prelistala. Naišla sam na zanimljive statistike, koje govore da su introvertne osobe kreativnije, kvalitetni slušatelji i još bolji govornici, i da se to naročito ističe u poslovnom okruženju. Prednost im je to što su sposobni raditi sami, i stoga u poslu mogu ostvariti veći napredak jer tako rade na svojoj samostalnosti. Nisu im potrebni drugi da bi odradili svoj posao kako spada i položili dobre rezultate. Naravno, nema ničeg lošeg u grupnom radu - ali pojedinac će se lakše istaknuti i privući pozornost nadređenih kada sam postigne isto što i skupina od petero ljudi. Činjenica je da su najveće ličnosti u povijesti čovječanstva (poput umjetnika, znanstvenika, kulturnih i vjerskih vođa) bili introverti.

Vjerujem da u svakome od nas leži i introverta, i ekstroverta, ali u različitim omjerima. I svaki od njih dvojice će izići na scenu ovisno o publici i predstavi.
Mislim da je teško generalizirati kada govorimo o uzrocima tih karakternih obrazaca, moguće da je u većini slučajeva strah u pitanju, ali ne uvijek. Poznajem osobu koja je vjerojatno najveći introverta kojeg ću ikada imati prilike sresti... Kod nje ne postoji strah, njezino ponašanje to pokazuje - govori točno ono što misli, bilo kada i bilo gdje, ne čeka da ju se pita za mišljenje. Čak je i druželjubiva, ali priznaje da ponajviše uživa u svom vlastitom društvu. Naravno, izrazito je kreativna, bavi se slikanjem i izrađivanjem raznih predmeta, imala je svoju izložbu, sada ide na faks za nekakvog dizajnera, itd... Ono što odmah dolazi do izražaja kada biste ju ugledali je njezina autentičnost - osoba koja je sto posto vjerna sebi, jako odudara od okoline po svom izgledu, stilu, interesima, i u tome uživa. Ima jaku karizmu i iskreno divljenje mnogih ljudi.

Onda mogu otići u drugu krajnost, s jednom malo manje introvertiranom osobom, koja je takva upravo zbog straha. Od malena trpi nasilje u obitelji, nepravdu, ponižavanja... Njezin glas je tih i nesiguran, u njezinim očima vidi se strah i strepnja od reakcije na njezine postupke, jedna veoma izražena osobina kod nje jeste nesigurnost; nikada ne zna što želi, zašto i kako. Dopušta da drugi upravljaju njezinim životom, da drugi odlučuju što je za nju najbolje i kojim putem treba ići. Nije kreativna, naprotiv, većinu dana provodi u dosadi i nezadovoljstvu. Prepustila se apatiji - nema se volje pokrenuti i učiniti promjenu.

Ovdje sam prikazala dva oblika introvertnosti, dvije krajnosti. U prvoj je introvertnost vlastiti odabir, izrazito koristan za osobu, u drugom slučaju je destruktivan, i posljedica teških emocionalnih rana.
Krijesnica
 

Re: Introvertnost

Postod Stalker » 11 Nov 2013, 18:21

Nije dobra introvertnost...povučenost u sebe stvara i uskogrudost.
Čini mi se da me podseća i na sebičnost a i na podmuklost.
Sve je to jedan splet od 3000 glava nemani koja utiče na čoveka. Pa se onda sve te glave svode na telo te nemani koju bih nazvao “sujeta“. Neman kada caruje dajući nam svoj um, za takvu osobu se kaže da je iskompleksirana.

Mnoge stvari sada utiču na jednog čoveka a da on to nezna. Možda je to zato što imamo pogrešnu interpretaciju sveta.
Npr. kada čujemo za “treće oko“ mi imamo opis šta je u pitanju i gde se to nalazi,,,ali to oko treba da je prvo oko, da bi um klasifikacijom dozvolio veću percepciju. Za telo bi onda ispravno bilo da se kaže da je nastalo refleksijom energetskog tela. Ovakva promena prioriteta u umu stvorila bi mogućnost za razvoj nove percepcije. No to niko neće jer posmatra druge po kojima se upravlja. Ako i pokuša ubrzo će ga neko ili nešto ubediti da je svet čvrst.

Ima još puno stvari koje bih pametovao :D čisto da nadgledam sop
Ratnikov put je harmonija - harmonija radnji i odluka.
Korisnikov avatar
Stalker
 
Postovi: 100
Pridružio se: 04 Jun 2013, 16:37

Sledeća

Povratak na Ličnost, osobenost

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron