Poezija

Danas ti je rođendan? Na čemu si zahvalna? Kako si počela? Predstavi se :)

Poezija

Postod Brida » 15 Jun 2013, 11:50

Vec duze vreme razmisljam o ovoj temi.Volim poeziju,moji omiljeni pesnici su Puskin i Jesenjin,u sustini volim rusku knjizevnost.
Volim period Dzejn Ostin :D U davnijim vremenima (ipak, ne tako davnim da bi se zaboravilo na to i da bismo se tako lako pomirili da sadašnjim stanjem), ljubav se iskazivala na mnogo lepši i romantičniji način – preko ljubavnih pisama. Taj neko u ljubavno pismo svojoj voljenoj osobi ne stavi samo pisani trag, svoj rukopis, već stavi i deo svoje duše i srca, pomeša to sa jednim osmehom, sa ljubavlju koju nosi, i tako dobijemo recept za ogromnu sreću onoga koji pismo čita. U književnosti imamo mnogo takvih ljubavnih pisama, ljubavnih pisama koja u sebi nose pečat jedne duše.
Jedno od najlepših ljubavnih pisama u književnosti jeste ono koje nam je ostavio Aleksandar Sergejevič Puškin, pismo koje je svedočanstvo jedne velike ljubavi i patnje, svedočanstvo treperenja jedne skromne i nevine duše pri susretu sa drugom dušom. To je Tatjanino ljubavno pismo Onjeginu. Tatjana je u njemu iskazala sva tanana osećanja svog srca, u nadi da će time dirnuti jedno drugo srce. Ona, sa mnogo stida, ali stida koji biva nadvladan jednim mnogo jačim osećanjem, otkriva svoje srce i svoju dušu čoveku kojeg voli, pišući mu ljubavno pismo. Njena duša strepi od odgovora, ali ipak Tatjana skuplja hrabrost i obelodanjuje svoja osećanja.

Tatjanino pismo Onjeginu

"Što dodjoste u naše selo?
U stepi, gde moj život traje,
ja ne bih srela vas zacelo
i ne bih znala patnja šta je,
Smirivši burne osećaje,
možda bih jednom (ko će znati?)
po srcu našla druga verna
i bila bih mu žena smerna,
a svojoj deci dobra mati.

Drugi!...A' ne, ja nikom ne bi'
na svetu dala srce svoje!
Oduvek tako pisano je...
Nebo je mene dalo tebi;
moj život sav je jemstvo bio
da ću te sresti izmedj' ljudi;
znam, bog je tebe uputio,
moj zaštitnik do groba budi...
U snove si mi dolazio,
i nevidjen si bio mio,
tvoj pogled me je svud proganj'o,
u duši davno glas odzvanj'o...

Ne, nije mi se san to snio,
jer čim si uš'o, ja sam znala,
sva premrla i usplamsala,
i rekla: on je ovo bio!"
Život se nikome na ovom svetu ne duguje. Ni majci ni deci, ni prijateljima, nijednom idealu! Život je moje, jedino moje neprikosnoveno pravo. U šta ću ga satreti moja je lična stvar.
Korisnikov avatar
Brida
 
Postovi: 207
Pridružio se: 27 Jan 2013, 14:16

Re: Poezija

Postod Brida » 15 Jun 2013, 12:00

Sto sam, tko sam-Jesenjin; R.Serbedzija
http://youtu.be/wAFqN0empwo
Poslednji put menjao Brida dana 17 Jun 2013, 12:05, izmenjena 2 puta
Život se nikome na ovom svetu ne duguje. Ni majci ni deci, ni prijateljima, nijednom idealu! Život je moje, jedino moje neprikosnoveno pravo. U šta ću ga satreti moja je lična stvar.
Korisnikov avatar
Brida
 
Postovi: 207
Pridružio se: 27 Jan 2013, 14:16

Re: Poezija

Postod DenVik » 15 Jun 2013, 13:02

Sančo, samo da osposobim laptop, nabavim, eto, pišemo se. Volim poeziju.
Uvek sam u pravo vreme, na pravom mestu i uspešno činim upravo ono što treba
Korisnikov avatar
DenVik
 
Postovi: 870
Pridružio se: 24 Jan 2013, 23:14

Re: Poezija

Postod Зоран » 15 Jun 2013, 21:55

Pozdrav, Sančo, super je tema. :)

Poezija je jedan čaroban svet koji nas inspiriše...
Зоран
 
Postovi: 203
Pridružio se: 27 Mar 2013, 17:02

Re: Poezija

Postod Krijesnica » 16 Jun 2013, 12:06

Ja nemam omiljene pisce, ali pišem poeziju, mogu li to objavljivati ovdje?
Krijesnica
 

Re: Poezija

Postod Brida » 16 Jun 2013, 12:11

Naravno da mozes :D
Život se nikome na ovom svetu ne duguje. Ni majci ni deci, ni prijateljima, nijednom idealu! Život je moje, jedino moje neprikosnoveno pravo. U šta ću ga satreti moja je lična stvar.
Korisnikov avatar
Brida
 
Postovi: 207
Pridružio se: 27 Jan 2013, 14:16

Re: Poezija

Postod Brida » 17 Jun 2013, 12:13

Zabranjeno je

Zabranjeno je plakati bez da se nešto ne nauči,
probuditi se u danu a ne znati što činiti,
biti uplašen svojih vlastitih uspomena.

Zabranjeno je ne smejati se problemima,
ne boriti se za ono što želiš,
odustati od svega zbog vlastitog straha
da ostvariš svoje snove.

Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje,
ne pokušati razumeti šta ste sve proživeli zajedno,
i zvati ih samo onda kad ti je neophodno.

Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima,
pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo,
izigravati klovna da bi te pamtili,
i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do tebe.

Zabranjeno je ne učiniti sve za sebe samog,
biti uplašen od života i onoga čime te život obavezuje,
ne živeti svaki dan kao da je to tvoj poslednji dah.

Zabranjeno je da ti nedostaje neko bez radosti,
da zaboraviš nečiji smeh i oči,
sve samo zato što njegov put više ne obuhvata tvoj,
zabranjeno je zaboraviti njegovu prošlost
i zameniti je njegovom sadašnjošću.

Zabranjeno je ne pokušavati shvatiti druge
misliti da je njihov život vredniji od tvog,
ne spoznati da svako ima svoj put i slavu.

Zabranjeno je ne stvarati vlastitu priču,
ne imati trenutak za one kojima si potreban,
ne razumeti da život ono što daje takođe i uzima.

Zabranjeno je ne tražiti sreću,
ne živeti život s pozitivnim stavom,
ne smatrati da uvek možemo biti bolji;

Zabranjeno je zaboraviti da bez tebe
ovaj svet ne bi bio isti...


Pablo Neruda


Jedna od omiljenih :D
Život se nikome na ovom svetu ne duguje. Ni majci ni deci, ni prijateljima, nijednom idealu! Život je moje, jedino moje neprikosnoveno pravo. U šta ću ga satreti moja je lična stvar.
Korisnikov avatar
Brida
 
Postovi: 207
Pridružio se: 27 Jan 2013, 14:16

Re: Poezija

Postod Krijesnica » 20 Jun 2013, 12:13

Neruda me dirnuo ravno u srce :) Kako jednostavni stihovi, a ispunjeni velikim istinama i jednostavnim pravilima za radostan život.

"Zabranjeno je ne smejati se problemima,
ne boriti se za ono što želiš,
odustati od svega zbog vlastitog straha
da ostvariš svoje snove."


Oduševljena sam <3

Evo par stihova koje sam načrčkala nedavno...

I bolno boli ovaj svijet
Kada u njega zalutaš
Nepozvan.

I bole riječi što ih bacaju na tebe
Kada je sve što od njih tražiš
Tišina.

A najviše od svega boli
Kada cijelim svojim srcem voliš
Besmisleno.

Ne krivi sebe, daješ koliko možeš.
Ne krivi sebe, činiš kako znaš.
I nikako, ma nikako ne krivi sebe
Jer voljeti je predivno baš.
Krijesnica
 

Re: Poezija

Postod Krijesnica » 23 Jun 2013, 18:21

Bez tuge i ne strepeć motrim
Života mog sve kraću svijeću
U mojem osmom desetljeću.

Njen plamen trepti. Čudne sjene
Oko mene se tamno kreću
U mojem osmom desetljeću.

Još malo pa će i dogorjet,
I ja je više vidjet neću
U mojem osmom desetljeću.

- Dobriša Cesarić
Krijesnica
 

Re: Poezija

Postod Brida » 23 Jun 2013, 18:31

Krijesnice lepo pises :D


SREĆA

Ne merim više vreme na sate,
ni po sunčevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oči vrate,
a noć kad ponovo od mene odu.

Ne merim sreću smehom, ni time
da li je čežnja moja od njegove jača;
sreća je meni kad bolno ćutim s njime,
i kad nam srca biju ritmom plača.

Nije mi žao što če života vode
odneti i kaplju moga življenja;
sad neka mladost i sve neka ode;
on je stao kraj mene pun divljenja

Desanka Maksimovic
Život se nikome na ovom svetu ne duguje. Ni majci ni deci, ni prijateljima, nijednom idealu! Život je moje, jedino moje neprikosnoveno pravo. U šta ću ga satreti moja je lična stvar.
Korisnikov avatar
Brida
 
Postovi: 207
Pridružio se: 27 Jan 2013, 14:16

Sledeća

Povratak na Ćaskanje

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost