Forum Ratnika Svetlosti

Prvo bih željela pozdraviti sve Ratnike Svjetlosti, i zahvaliti se na onim lijepim videima na youtube-u...

Zanima me dali se tko od vas stalno vraća na nešto što je završilo, jer se meni to događa. Čak i nesvjesno, ja se okrećem prošlosti, partneru koji me povrijedio i svojom nesigurnošću me zbunio... Stalno bi odlazio i vraćao se, a ja bih mu uvijek otvorila svoje srce. Ponekad mi jako nedostaje, no ne čujemo se. Sanjam ga, i to boli. Kao da ne mogu prijeći preko toga da on nije uz mene i da je on u mojem životu prošlost. Stalno se prisjećam lijepih trenutaka s njim, i zamišljam da je on još uvijek uz mene... On je krenio dalje, ali imam osjećaj da ni on nije zaboravio na sve. Nešto mi govori idi dalje, a nešto me tu koči da krenem jer mislim da nešto osjećam...

Pozz svima

Ja mogu da ti kažem nešto što nije iz ove priče, ali je iz mog iskustva... Svi smo to prošli, bar ženska populacija. Sve imamo nekoga iz kasnih tinejdžerskih dana ko nam je slomio srce i koga nikada zapravo nismo prebolele. Jer, bile smo mnoooogo zaljubljene. Te i takve mladalačke ljubavi su toliko intenzivne da nas obuzmu potpuno i proći će mnooogo godina dok svaki trag takve ljubavi ne nestane. Lično, ja sam srećno udata već 11 godina za čoveka koga volim najviše na celom svetu, ali mi se desi i sada da, doduše retko, sanjam i da me san toliko boli da gotovo deluje stvarno... ako me razumeš...

Sad, tvoja sreća je u tome što si na ovom divnom mestu, sa ovim divnim ljudima i što ćeš naučiti kako da to vreme ubrzaš na pravi način.
Ti se opusti, a život će se pobrinuti za ostalo

Hvala Vam na odgovoru )

@Vođa Plemena
Drago i milo devojče, kako si ti to nama tako iskreno i otvoreno sve ispričala i ja ću ti odmah reći jednu stvar. Ne brini sve je u redu! Sve na ovom svetu se dešava sa nekim razlogom.
Pokušaj na svoju ljubav, bez obzira da li će se nastaviti ili ne, da gledaš kao na jedno iskustvo i to će ti pomoći da bez obzira što imaš 18 godina, ne gledaš i ne primaš sto posto lično, budi posmatrač svoga iskustva. Ovo ljubavno iskustvo te nečemu uči, tj. pogledaj sama, šta si kroz ovu ljubav naučila i proširila se kao biće i to je ono gde treba da se držiš, jer tu je tvoja snaga. Ima jedna divna rečenica, koju možeš sebi postaviti. I kad gubiš u životu, ne gubi pouku.

Ja nikako ne bih rekla da si išta izgubila ovim iskustvom, samo si dobila. Naučila si da više voliš, nego pre ovog iskustva, zar ne? I još mnogo toga, ti sama to znaš, ali jedno bih ti još rekla, nemoj ništa da čekaš, draga moja samo napred i živi.
Ako je nešto pravo i istinsko, to uvek nađe put do našeg srca.
Ima jedna divna afirmacija, koja glasi.
Sva moja životna iskustva su divna, jer su me nečemu naučila.
Život je radost i ispunjen je sa ljubavlju.
Hvala ti živote.
Evo kao pomoć da se bolje osećaš možeš izgovarati ove afirmacije pred ogledalom ili ih pisati u svesku i biće ti brzo mnogo bolje.
Ljubi te Leci

Ja bih dodala jos nesto. Skloni smo da idealizujemo ljude i veze sa onima sa kojima te veze nisu uspele. Dobro razmisli o tome kakva je ta veza realno bila, nemoj da je posmatras samo kroz ruzicaste naocare. Da je on bio najbolji za tebe, verovatno ne bi ni otisao; osim ako je to ucinio iz nekog neznanja o vezama i svojih strahova. On je krenuo dalje, mislim da to treba da ucinis i ti. A, ako ste vas dvoje bas jedno za drugo, u pravom trenutku cete i pronaci nacin da budete zajedno.
Evo, ja se u mislima nekad vracam jednom decku, iako je proslo cak 10 godina od kad nismo zajedno. Ali kada se setim kako je ta veza zaista izgledala, znam da je za mene najbolje sto se zavrsila. I obavezno se setim lekcija koje sam naucila iz nje.

U pravu ste! Idem dalje sa životom
Zbilja sam se obradovala čitajući vaše riječi, i sve ima smisla. Gledati ću sada na sve to kao na jedno iskustvo.

I afirmacije su divne. <3 Hvala Vam <3

@Vođa Plemena,
Ako nešto zaškripi, javi se, pa ćemo nešto smisliti, a do tada bavi se nečim što ti prija.

Nije zaškripalo, ali kontaktirala sam s njim.
Jučer smo pričali, i došli do zaključka da ostanemo prijatelji, jer nema onog čistog osjećaja, ljubavi.
Lijepo nam je pričati i posavjetovati jedno drugoga, i mislim da je tako najbolje za oboje... Nadam se da će se naše prijateljstvo nastaviti do daljnjeg, jer je ovako stvarno lijepo )

<3

Vracanje na proslost...
Ja sam se pre bukvalno plasio proslosti! Stalno sam razmisljao o proslim dogadjajima,za lepim trenucima sam tugovao sto su zavrseni,o ruznim stvarima sam mozgao.Zasto se to dogodilo? Zasto nisam drugacije reagovao u tim situacijama? Zasto se bas meni to dogodilo? Zasto se nije zavrsilo kako sam zeleo? To je postajao vid histerije i depresije i pravi strah od proslosti.
Promenuo sam stavove,shvatio da su to sve bila samo iskustva,radovao sam se sto sam uopste imao priliku da dozivim sve to.Sve su to sjajne situacije iz kojih mogu mnogo toga da naucim i iskoristio sam ih upravo za to.Sada sa radoscu gledam u proslost i setim se i lepog i ruznog i uopste me to ne povredjuje jer to je proslo i vise ne postoji.Sve je stvar u glavi treba gledati u proslost sa ljubavlju i biti srecni smo imali priliku toliko toga da iskusimo.Ucimo iz proslosti za lepsu buducnost!

Vođa Plemena wrote:Prvo bih željela pozdraviti sve Ratnike Svjetlosti, i zahvaliti se na onim lijepim videima na youtube-u...

Zanima me dali se tko od vas stalno vraća na nešto što je završilo, jer se meni to događa. Čak i nesvjesno, ja se okrećem prošlosti, partneru koji me povrijedio i svojom nesigurnošću me zbunio... Stalno bi odlazio i vraćao se, a ja bih mu uvijek otvorila svoje srce. Ponekad mi jako nedostaje, no ne čujemo se. Sanjam ga, i to boli. Kao da ne mogu prijeći preko toga da on nije uz mene i da je on u mojem životu prošlost. Stalno se prisjećam lijepih trenutaka s njim, i zamišljam da je on još uvijek uz mene... On je krenio dalje, ali imam osjećaj da ni on nije zaboravio na sve. Nešto mi govori idi dalje, a nešto me tu koči da krenem jer mislim da nešto osjećam...

Pozz svima

Cao
Ja sam to radio, pa ti okruzenje kaze da izbacis to iz glave i ides dalje.
Meni je to bilo neprihvatljivo jer tako kao da negiras da ti se to desilo.
Pa sam se onda mislima vracao unazad pa to krene boleti pa sam se pitao zasto.
Zasto osecam to i to, zadto to i to i tako isao dok god ima da se pita zasto.
Bilo je tu i suza, svega ali nekako mi se cini da dok god to covek ne odboluje to ga tereti, ne moze ga pustiti, pa se to ogleda u svim drugim odnosima kasnije.