molim savjet, pomoć

Odnos, komunikacija, interakcija sa ljudima oko nas. Kako, šta, zašto? Mame, tate, braće, sestre, prijatelji, poznanici, partnerke, partneri, žene, muževi, kolege...

Re: molim savjet, pomoć

Postod sarah » 23 Feb 2013, 18:17

Kada jednom uđeš u emociju do kraja, kada je osvestiš, ti se onda suočavaš sa otelotvorenim bolom. Taj bol je sva patnja skupljena iz daleke i bliske prošlosti koju možeš osvestiti jedino ako joj dozvoliš da izađe na površinu. Moje suočavanje sa patnjom je dugo trajalo ali kada sam jednom shvatila da sam ja više od toga, da mi je dosta toga, patnja je počela da se razvodnjava pod naletom želje da mi bude bolje :)

Svako ko se suočio sa smrću bliske osobe ima svoj način nošenja sa tako teškom situacijom, i svim kasnijim bolom zbog gubitka. Ali istina je da, Život zaista ide dalje i da ti možeš da ostaneš u mestu zakopan patnjom, ili da odlučiš da se oprostiš sa patnjom, a to zahteva samo suočavanje i Oproštaj...Patnja je uvek linija manjeg otpora i šta god da ti se desilo u tvom životu, ako želiš da živiš ispunjenim životom treba da se suočiš sa onim što te koči i usporava.

Naši voljeni koji nisu više sa nama bi sigurno voleli najbolje za nas, da mi živimo jednim radosnim i ispunjenim životom.
Ako nas more krivica ili tuga ili bilo kakva negativna emocija, najbolji lek je Oproštaj i pomirenje sa nečim što je moralo biti, sa prošlošću...
Kada sebi i drugima oprostimo, kad shvatimo da je u prošlosti svako od nas radio kako je najbolje mogao i znao, negativnost jednostavno sa takvim razmišljanjem teško opstaje.
Korisnikov avatar
sarah
 
Postovi: 496
Pridružio se: 05 Sep 2012, 14:24

Re: molim savjet, pomoć

Postod jelena » 23 Feb 2013, 19:23

Sarah prekrasno si to rekla.
POTPISUJEM...
Danijela
Korisnikov avatar
jelena
 
Postovi: 328
Pridružio se: 30 Sep 2012, 00:59

Re: molim savjet, pomoć

Postod sarah » 23 Feb 2013, 21:33

Hvala Jelo :)
Korisnikov avatar
sarah
 
Postovi: 496
Pridružio se: 05 Sep 2012, 14:24

Re: molim savjet, pomoć

Postod tanita » 10 Mar 2013, 16:03

Interesuje me da li se iko od vas nekad osećao kao da ima ulogu ,,iscelitelja,, neke osobe koja je prisutna u nasem zivotu?
(Npr. prizvali smo nekog, naučili smo lekciju, osvestili zasto smo prizvali, i sve odradili do kraja. ali npr ta osoba još nije. i onda se javi taj osećaj: jedino što bi moglo biti ovde je da ja jednostavno imam ulogu da tu osobu izlečim. iako se ja osećam već odavno izlečeno.:)
Meni nekad prijatelji znaju reći da sam im ja kao neki lekić, da ih opustam da pozitivno utičem na njih, i kad mi se i dese neki zamrseni odnosi oni to tumače kao: pa da neko od gore vidi da ti još imaš snage da još mozes da pomazes da nas usmeravas i izvodiš na pravi put. :) to malo nigde veze tumačenje ali tako mi se u šali obraćaju ( a to i misle).
Na to sve, nemam pretenzije da se bavim isceljenjima i ne vidim se u toj ulozi.

eto pa ako je neko imao slična iskustva :?: :)
Korisnikov avatar
tanita
 
Postovi: 162
Pridružio se: 31 Jan 2013, 20:11

Re: molim savjet, pomoć

Postod Član 257 » 10 Mar 2013, 17:44

Smatram da je najveća pomoć dovođenje osobe u njeno vlastito poravnanje. U njen vrtlog. Na bilo koji način. A onda se sve što je dobro za nju i što je njoj prilagođeno događa. A kad smo mi u našem ličnom vrtlogu utičemo na promene u celom univerzumu pa tako i na ljude u okolini. Čitajući Bibliju, Novi zavet, vidim da je i Isus poručivao isto: "Vaša vas je vera spasila(izlečila)." :)
"Vaše unutrašnje biće vas uvek vodi ka onome šta želite. Ono vas nikada ne štiti od nečeg drugog." Abraham
Korisnikov avatar
Član 257
 
Postovi: 804
Pridružio se: 25 Okt 2012, 12:30

Prethodni

Povratak na Ljudi oko nas

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost