RODJENI FILOZOFI

[Zika]

U našem običnom narodu filozofija je mnogo zastupljena….Morao sam na samom početku da se zaustavim. Znam da ima mnogo neobičnih ljudi i da će odmah da skoče, možda da se uvrede...kako to misliš „običan narod“, mi smo vrlo neobičan narod? Prvo sam hteo da napišem „u našem prostom narodu“ ali sam iz istih razloga odustao...ako si ti prost, rekli bi neki, mi nismo prosti. Probao sam mnoge kombinacije ali u svakoj bi nekoga uvredio. Tako sam se setio i prve filozofije – Svetu se ne može ugoditi.Motivisan tom filozofijom odlučio sam da pišem onako kako hoću pa kom opanci a kom obojci i zato počinjem pisanje na svoj način.

Daklem, u našem prostom narodu u svakodnenom životu i svakodnevnom govoru postoji bezbroj filozofskih izreka. Jedna od tih, čini mi se prva koju sam zapamtio, Moj očuh je imao brata koji je bio običan zemljoneradnik. Ne nisam pogrešio u kucanju niti omalovažavam naše vredne zemljoradnike ali on je bio zemljoneradnik. Jeste da je živeo na selu, imao stoku, imao njive, voćnjake i vinograd ali ga nikada nisam video da nešto radi. Većinom nije bio kod kuće a kad je bio kući odlazio je u podrum čim ustane. Podrum je bio njegov svet koji je obožavao. Da uzgred kažem da je podrum bio pun buradi sa rakijom a i poneko bure sa vinom. Taj podrum je bio njegov svet a i njegova religija. Prilično sam siguran za religiju jer je svaki dan išao da se u podrumu pričesti. Tamo je primao i svoje ortake, mislim poslovne ortake koje su uveče iznosili iz tog podruma. Tu su se stvarali planovi za nove „špekulacije“, nove trgovine. Tada bi kupovali po selu a i po obližnjim, sve što bi bilo prikladno za tu špekulaciju. On je bio glavni u tim poslovima jer je uvek znao tačno šta će doneti profit a i gde će biti najbolje da se proda, bez interneta, novina i telefona. Radio je po instiktu a i po informacijama tipa „čovek je rekao“. Nikada nije pomenuo ko je taj čovek i šta je tačno rekao. Niko ga nije ni zapitkivao jer je njegov uobičajeni i najčešce jedini odgovor bio – mož da bidne a mož i da ne bidne. Svi su mu verovali jer su uvek dobro prolazili.

Najzad smo došli do filozofije do te njegove uzrečice, mož da bidne a mož i da nebidne. Zar to nije divan filozofski odgovor na svako pitanje koje čovečiji um može da postavi? Ja mislim da ne postoji bolji odgovor. Duboka filozofija polutreznog prostog zemljoneradnika. Kada sam prvi put kao klinac čuo tu filozofiju, duboko mi se urezala u moj filozofski mozak. U početku sam je upotrebljavao za zezanje a kasnije sam video da može lepo da posluži kao odgovor kada zaista ne želim da odgovorim. Upotrebljavao sam je u raznim kombinacijama kao možda, moguće a i kao celinu, može da bude a može i da nebude, kao i još mali milion varijacija. Smatram da je on bio rodjeni filozof jer kad god je nešto pričao, niko živi nije razumeo o čemu priča. Pravo filozofiranje pa kažite vi šta hoćete. Žao mi je da nisam kod njih bio preko zime kada se svi zavuku u jednu sobu. On sedi zavaljen u polu snu i svremena na vreme kaže nešto. Ko zna koliko bih još naučio ali nije se dalo.

[DenVik]

Ma skro uvek nesto bidne
Kao onaj natpis u kukuruzu "Ne diraj muruz. Pucam. Nemo bidne nisam kaz'o" ( videla natpis sopstvenim ocima)

[najzad]

Moj tata je znao da kaze: jos nikad nije bilo da nikako nije bilo.
Inace sve cesce se prisecam" njegovih bisera i raznoraznih mudrih izreka".
Eto sad se tamo gore sigurno raduje da to cenim i sapnuce mi uvek, znam, kad mi bude zatrebalo stogod.
Thenks.

[Zika]

Jeste Najzad bas tako, sapnuce ti.