Forum Ratnika Svetlosti

Taman čitam ovu knjigu i došla sam danas na forum s namjerom da otvorim takvu temu, i eto, vidim da već postoji

Eckhart je izniman duhovni učitelj. Sve o čemu on govori, već sam pročitala u puno knjiga, i prakticirala kako u meditaciji, tako i u svakodnevnom životu. Ali bez ove knjige cijela ta praksa ne bi bila potpuna. Detaljno je objasnio sve ono što me zanimalo, i što je potrebno znati da bi se vodio život kakav svatko od nas zaslužuje. Moja svjesnost se proširila do nevjerojatnih razmjera. Malo po malo uviđam koliko često tokom dana um pokušava da preuzme kontrolu i preraste moje Ja, i samim uvidom u to um se stišava i ja se vraćam u ravnotežu. Nema boljeg osjećaja nego postati svjestan svojih vlastitih moći, i odmah znati kako ih koristiti.

Slazem se sa tim da treba prekinuti cvrstu identifikaciju sa egoickim ja. Da treba biti svestan da su svi nasi misaoni obrasci, osobine i ponasanja trenutna stanja svesti, koja smo pokupili tokom zivota na ovaj ili onaj nacin i da podlezu promenama (bilo svesnim, bilo nesvesnim). Slazem se da treba osvestiti da smo pre svega svi mi bice, dusa, cista ljubav i radost - to mogu da osetim u trenucima kada se oslobodim svih misli, kada ih pustam da prolaze pored mene bez identifikacije sa njima. To je blazen osecaj zaista, i pruzio mi je osecaj celovitosti, potpunosti za kojim tragam svih ovih godina. Kada pomislim na neku svoju (ili tudju) manu, vise je ne posmatram kao "gresku u coveku" koju treba ispraviti da bi covek postao dovoljno dobar. Vise je posmatram kao izazov, nesto na cemu bi se moglo poraditi da bismo ziveli jos srecniji i ispunjeniji zivot - ali i bez toga mi smo vredni, dovoljno dobri.
Medjutim, ne vidim svrhu toga da se u potpunosti prestanemo poistovecivati sa egoickim ja?

O, Mila nam se vratila ( da Tol je odlican, ja do sada dve njegove knjige i par snimaka, pa cemo videti dalje)

Mila wrote:Medjutim, ne vidim svrhu toga da se u potpunosti prestanemo poistovecivati sa egoickim ja?

To i nije svrha nijednog, pa tako ni ovog učenja. Svrha je to da ovladamo umom, i ne koristimo ga onda kada nam doista za to nije potreban. Um je moćan i u stanju je preuzeti totalnu kontrolu nad nama. Ako ga koristimo mudro, onda smo izvan takve opasnosti. Nije ti cilj da u potpunosti zaboraviš na svoj život i sve ono što ti se dogodilo u prošlosti. Cilj jeste to da prestaneš biti rob prošlosti. Sjećaš je se, ali joj ne daješ snagu kojom bi ovladala tobom. Ja se i dalje sjećam svojih pogrešaka iz prošlosti. Dok su pogreške još bile "svježe", to je preuzimalo kontrolu nada mnom - izazivalo je osjećaj krivnje, ljutnje, bijesa. Sada se ponovno mogu prisjetiti svakog detalja, i ostati ravnodušna. To je kontrola.
Kada se oslobodiš okova uma, imaš mogućnost u potpunosti promijeniti tok svog života. Uzmimo za primjer neku osobu koju je, u ranom djetinjstvu, ugrizao pas. Ako je ozljeda izazvala šok, posljedica je strah. Osoba razvija strah prema psima, a vjerojatno i prema nekim drugim životinjama. To više nije onaj zdravi oprez koji ima svaka osoba kada prilazi nepoznatoj životinji. Takav strah prerasta u opsesiju, gdje osoba počne bježati od psa čak i onda kada ju on ne primjećuje. Ta osoba je rob svoga uma.
Da bi ga se oslobodila, ona mora shvatiti kako je to bila situacija koja se odigrala u trenutku. Taj trenutak je prošao, i svake sekunde nailazi novi trenutak. Osoba ima priliku osloboditi se svog straha i ponovno prići psu. On ju ovoga puta neće ugristi, jer je sada drugačiji trenutak, kao i drugačiji pas. Osoba pobjeđuje strah i uvodi psa u kuću, te dobiva novog kućnog ljubimca.

Ova se osoba nije odrekla svoga Ega. Ona i dalje ima zdravu količinu opreza u sebi prilikom kontakta sa psom. Ali ona više ne dopušta da joj strah kontrolira život. Sada se slobodno može šetati livadom gdje ljudi izvode svoje pse u šetnju, i opušteno podragati tuđu životinju ako to poželi. Isto tako, može se prisjetiti svog incidenta sa životinjom, i nasmijati se što je dopustila da ju to koči u daljnjem životu.

Potpuno se slazem sa ovim sto si napisala. Ono o cemu sam razmisljala kada sam postavila pitanje je ideja da otpustimo ono "ko smo mi". Postavicu Ekartov video koji govori bas o ovome. U njemu navodi da je divno, oslobadjajuce iskustvo prestati identifikovati se sa "ja sam ovo, ja sam ono". Kako kaze, npr. kada procita neki clanak o sebi, samo ga pusti da ode, zaboravi ga, nema misljenja o sebi. Taj deo mi nije jasan. Zbog cega bismo "zaboravljali" ko smo mi, zar u tome nije i jedna od lepota zivota? S' tim da naravno, budemo svesni da to nije nase najvise "ja", da ce se to mozda jednog dana za vreme naseg zivota promeniti i da to nije kraj sveta

http://www.youtube.com/watch?v=TW1wa4KBbi0

DenVik wrote: O, Mila nam se vratila

Haha uvek sam ja tu, ovo je moja dnevna doza zagarantovane pozitivnosti .

Onda si čista ljubav, nemaš mišljenje o svom "omotu" u ovom životu( Znaš, Bog ( Ljubav) zna da je Bog (Ljubav) i ništa drugo. Kako Ekhart kaže: " Sreća, ljubav i mir nemaju svoju suprotnost", e to već verujem.
Samo da se zna, daleko sam ja još od toga, kapiram šta kaže, ali do primene ćemo malo sačekati.( ja bi pročitala taj članak o sebi i bilo bi mi drago )

DenVik wrote:( ja bi pročitala taj članak o sebi i bilo bi mi drago )

Hej DenVik i ja sam malopre slušajući Ekarta isto pomislila I da slažem se sa tobom u potpunosti. I radim na tome da se oslobodim nepotrebnih mišljenja i misli, sa nekima ide lakše a sa nekima teže, ali ne odustajem. Često sebe uhvatim dok perm ruke npr, kako to radim mehanički i kako su mi misli otputovale i da nisam tu...I onda sam počela sebe da usmeravam sad samo pereš ruke, sad hodaš ulicom, uđi u to, oseti to što radiš, i to je dovoljno za početak...A to je tek prvi nivo, i treba doći do toga, biti prisutan u sadašnjem trenutku ne misliti o drugima ni osebi...jednostavno Biti!

Ekartove knjige sam pročitala u jednom dahu i zaista su mi pomogle da počnem da uviđam koliko sam prisutna u trenutku, i kako je oslobađajuće kada se ne identifikuješ sa svim onim uslovljenim rekcijama...Samo treba shvatiti da to nisi ti, sve ono što su te učili da jesi, a za to treba dosta vremena, jer ipak smo mi odrstali učeći skroz suprotne stvari i dugačak je put vraćanja sebi

Pokusavam da definisem svoje misli o ovim odgovorima, ali mi bas i ne ide . Ali recimo ovako...

DenVik wrote: Onda si čista ljubav, nemaš mišljenje o svom "omotu" u ovom životu

Taj "omot" ipak postoji i cemu onda on sluzi ako necemo imati misljenje o njemu i necemo se baviti njime? Kako mozemo da se menjamo, da duhovno sazrevamo ako nemamo misljenje o "omotu"? Razumem da bi to verovatno trebalo da znaci da, ako prihvatimo da smo samo ljubav, uvek cemo pronaci nacin da odreagujemo iz ljubavi - ali mi nije jasno kako se to cini.

sarah wrote:

DenVik wrote:( ja bi pročitala taj članak o sebi i bilo bi mi drago )

Hej DenVik i ja sam malopre slušajući Ekarta isto pomislila

Ne razumem zbog cega bismo se odrekli ovako necega? Zbog cega ne bi trebalo da nam bude drago ako smo ucinili nesto dobro, ako smo uspeli u necemu; zasto se odreci uzivanja u tome? Ja bih rekla da se samo treba sacuvati cvrste identifikacije sa tim, jer ako se previse prepustimo radosti kada uspemo, jednako jako cemo se prepustiti bolu kada ne uspemo.

i ja se slazem sa leci i clan 257
tada kad sam ga citala moj um nije mogao da shvati ... mozda sad kada bih ga ponovo citala, al trenutno knjige nisu kod mene tako da nije mu vreme. mozda jednom...
a ono sto ne razumem u potpunosti ne volim o tome da pricam
toliko