Forum Ratnika Svetlosti

Mila, to tako zvuči lako kad kažeš, i ja se to trudim, ali mi uvek nešto skrene misli, i svaki moj pokušaj da se dovedem u red se vrati na početak, doduše relativno skoro sam počela da "sređujem" svoj život, tako da se nadam da je to normalno...

Naravno da je normalno da se krecemo korak napred - korak nazad kada ucimo nesto novo. Uvek se seti recenice: "Svoj zivot zivim samo za sebe. Najvaznije je da se ja u svojoj kozi osecam dobro." Razmisli, bukvalno kod svake osobe postoji nesto sto ti se ne svidja, sa cim se ne slazes, sto smatras pogresnim, blesavim i sl; ali ipak, ti te ljude prihvatas i volis. Isto tako, ljudi kojima je zaista stalo do nas, prihvataju nas u celini; sa svim onim sto im se kod nas ne dopada. Navescu jedan banalan primer. Meni se nikako ne dopada stil oblacenja koji neguje moj frizer, prosto se pitam sta ce tom coveku takvi "ispadi" u zivotu. Ali, to je on, iz nekog razloga njemu tako prija. Medjutim, te moje misli "sta ce mu to u zivotu" traju tek nekoliko trenutaka kad ga sretnem; a nakon toga se usredsredim na cinjenicu da ja obozavam frizuru koju taj covek nacini od moje kose i setim se da obozavam da pricam sa njim o semu i svacemu; pa se tome i prepustim. Ili npr. ja ne umem narocito zanimljivo da djuskam. Ranije sam zabave provodila sedeci i dosadjujuci se, jer Boze moj, neko ce pomisliti kako nemam pojma da igram. Sada, ustanem i igram jer meni pridja da tako djuskam; kome se ne svidja, neka gleda u nekog drugog. Sad, ne znam da li ti imas problem i sa ovako banalnim stvarima. Ja sam ga imala i imam ga jos uvek u nekoj meri, pa ga zato navodim. Sto se tice nekih krupnijih stvari; kako god mi odreagovali, ljudi ce to tumaciti u skladu sa onim sto su oni, a ne sta smo mi. Kako god da postupamo, nekome ce se dopasti i nekome se nece dopasti. Da li oni od tebe traze odobrenje za njihove zivote? Pretpotsavljam da ne; pa zasto bi se onda ti uznemiravala oko toga sta ce oni da pomisle. Uostalom, ljudi nas i prihvate upravo onda kada mi pokazemo da mi prihvatamo i cenimo sami sebe.

Evo jednog videa na ovu temu, mozda ce ti prijati. http://www.youtube.com/watch?v=LVzbtNg6UZE

Svetu je tesko ugoditi, a i na kraju krajeva, zasto bismo to radili? Treba da ugadjamo samima sebi. Kada smo sami sa sobom kako treba , bicemo i sa svetom oko nas. To verujem da znate i sami na osnovu dosadasnjih iskustava. Kiss, Linda

Mislim da se svi u zivotu spoticemo od pitanje "Sta ce drugi ljudi reci?". Ja sam odgojena na taj nacin, uvijek mi je bilo "bitno" kako ce ti neki drugi ljudi odreagovati na moje ponasanje, moju odluku. E ta bitnost mi je prerasla naravno u muku, jer ja nisam mogla biti ja. Svaciju rijec, kritiku sam prihvatala kao tragediju, ogroman teret. Ali onda sam vidjela da ja ne mogu tako da ZIVIM. I od tada ja donosim odluke o mom zivotu kako meni odgovara. Jedno vrijeme me je bilo bas briga kako ce drugi da odreaguje, odnosno moja okolina...gledala sam ih kao tele bez obzira sta rekli
U pravu su svi koji kazu da samo od nas zavisi, na koji nacin ce ti drugi imati uticaj na nas. Ali kako se mi mijenjamo ka pozitivnosti sve su i manje situacije u kojima se suocavam sa misljenjima drugih, u zadnje vrijeme sve to predje u posalice i smijeh.
U zadnje vrijeme pocela sam i da osluskujem rijecu drugih, jer moze biti neki znak i za mene koji ne bih trebala da propustim. Po meni u pitanju su nase emocije, ukoliko ih kontrolisemo sve je moguce.

Uuuuu kolko ja imam problem sa banalnim stvarima, do te mere, da cak i kad prolazim pored neke grupice ljudi, a oni se nasmeju (jer pricali nesto smesno), ja se tolko utripujem da su se nesto meni smejali... Mozes da zamislis do koje ja krajnosti idem, ali tek sad otkrivam da ljudi tolko ne primecuju svaki detalj, odnosno ne primecuju svi. Isto sam imala problem i sa djuskanjem, sa oblacenjem i sa svim i svacim, ali to prevazilazim, i nekako mi je to bio jedan od laksih koraka, pogotovo sto sam gledala neki klip sa Osho-om, gde kaze da sta god mi rekli, ljudi ce cuti ono sto zele da cuju - dakle, ne mozes svima udovoljiti.
Kazem da mi je to bio jedan od laksih koraka u mom razvoju, jer govorim o nekim ljudima koji nisu od znacaja u mom zivotu, tako da ako ih u toku svog razvijanja ostavim negde uz put, nece mi pasti tesko. Ali mi je zato tesko oguglati na moju porodicu, od koje apsolutno nemam nikakvu podrsku ni u cemu, sve sto zelim da ucinim oni to smatraju nepotrebnim i bezvrednim, svaki moj pokusaj za bilo sta biva ugusen, nemaju ni trunku vere u mene i moje sposobnosti, i naravno tako su od malena postupali samnom, i kapiram da to sto nemam samopouzdanja vuce korene odatle. Ne bi mi to tako tesko palo da sam u ranijem dobu bila problematicna i neposlusna, vec sam bila dete za primer i u skoli i na ulici, i uopste mi nije jasno odakle njima takav stav prema meni, nemam utisak da pripadam ovoj porodici, ali bi mi bilo jako tesko ako bi oni na neki nacin u toku mog razvoja nestali iz mog zivota.

Ono što meni najviše smeta kod drugih u vezi njihovog mišljenja, to je nametanje njihovih ograničenja. Nametanje može biti namjerno i nenamjerno. Nenamjerno je uglavnom mišljenje ljudi do kojih nam je stalo i autoriteta kojima se divimo (memetičkih zvijezda). Oni to ne traže od nas ali mi ih nesvjeso poprimamo. Namjerno je naprosto "uvljivanje" svojih ograničenja drugima. Kada vam netko uvjetuje nešto što vi ne želite ili se ne slažete. To može biti i društvo, sustav ali i osobe koje volite. to je nešto što me najviše izvodi iz takta i u obrambenom stavu - u opasnosti sam da povredim druge. Tada taj obrembeni stav postaje moje ograničenje a ne ono što mi se želi nametnuti. To moram riješiti i upravo sam jučer to pokazala. Kada mi je doktorica javila da imam infekciju mokračnih kanala, poklopila sam slušalicu i rekla sebi u brk da ne želim njihove otrove i da ću se sama izliječiti. Moj dragi je imao svoje mišljenje koje uglavnom uvjetuje krivnju, a ja sam mu odbrusila: Samo se ti ne javljaj, imaš pluća crna od cigareta i jetra ti stenje od piva.....Voljela bih izbaciti takvo automatsko ponašanje...Molim neki savjet...

Draga Naly, svi smo mi ljudi pa u skladu s tim, ponekad i uradimo nesto sto nam zasmeta, sto bismo voleli korigovati.
Samim tim sto te je pogodila sopstvena reakcija cim si rekla to sto si rekla muzu ti si zaprabo i sebi , i svetu, i Univerzumu poslala poruku da ti se takav vid reakcije vise ne dopada. Verujem da si projektovala svoje neraspolozenje na muza.I to je ljudski, ne nerviraj se! Buduci da izucavas ovu psiholosku- zivotnu materiju ti si vec pokrenula neke promene koje ce se pre ili kasnije odraziti i u tvojim reakcijama. I ja se isto osecam lose kada nekome kazem nesto -tesko-pa mi posle bude krivo...Put do smirenosti i do kreativnog upravljanja sobom ima stepenike ciji broj nije fiksni. To vec zavisi od pojedinca. Neko ih ima 900, neko 15, neko 6, neko 1000 000 ... Koji je tvoj br. stepeniika, ne znam Ne moras ni ti znas. Znas vec sta kaze ho oponopono. Oprosti sebi i nastavi dalje na svom licnom usavrsavanju. Samo napred! Kiss, Linda

https://www.facebook.com/photo.php?fbid ... t=1&ref=nf

To je to...

E to to hahahahha ekstra

Hvala Linda na podršci..