Imam predivnu crnu labradoricu.
Predivna je sama po sebi kao bice ali predivnija je jos zbog toga jer je na neki nacin svoj zivot posvetila meni.
Ona je pas vodic tako da smo stalno zajedno i kod kuce i na poslu i u gradu, kaficu...
Nerazdvojne smo....
Eto nisam tvrdoglava al da me netko uvjeri kak ona nema dusu ili ne znam sta, pa nema sanse...
Ok pametna je, hehe, skolu je zavrsila to sve stoji ali isto tako dok sam ju cekala trazila sam od univerzuma psa koji je bas najbolji za mene i eto dobila sam nju koja nepogresivo prepoznaje negativne ljude npr. po gradu...
Znaci pas koji je treniran skolovan miran koji se ne mrdne kad mi netko u stan ude na neke ljude jednostavno reagira kao da se ludih gljiva najela...
U pocetku nisam znala sta joj je a onda kad sam shvatila mi je bilo i drago i smijesno...
I znaju zivotinje puno toga, ljetos na moru sam isla i neki lik u autu je isao na mene, uopce nije gledao i moja predivna crna dlakavica je stala izmedu mene i auta da me zastiti, to ih u skoli ne uce tako da...
Ma mogla bi pricati o svojoj Foksy do jutra ali necu pretjerivat ipak
Odosmo nas dvije u vecernju setnjicu bolje