Forum Ratnika Svetlosti

Shvatila sam da jako dugo nisam zelela da dopustim da se nesto, sto sam zaista zelela, desi. Toliko dugo sam sebe minirala da sada prosto ne mogu da verujem! Zar su ti losi podsvesni programi bili toliko losi? Ocigledno da jesu. Ne mogu da kazem da mi se i sada nekad ne desi da pocnem proces samominiranja, ali srecom, naucila sam da se zaustavim na vreme pa sve ipak bude dobro. I sada je dobro. Ranije sam mislila da je dobro samo kada covek dodje na cilj, a sada shvatam da je lepota i u putu, trudu da stignemo do tamo gde zelimo. Samo bez opterecenja, to je najvaznije. Mislim da nekada mnogo vise verujemo u druge, nego u sebe. Druge podrzavamo, bodrimo, a sebe kosimo. Mozda neki misle da bi samopohvala pogordila pa bi postali lenji. Ne bi, verujte. Uzivajte u sebi uvek, opustite se i prepustite Zakon privlacnosti ce privuci to sto hocete, odnosno vi licno, a onda samo dopustite da to dodje do vas. Nemojte da vam ruke, um, srce budu zatvoreni NIKAD!!!

Izgleda kao da ne kapiram ovaj zako dopustanja Mislim kapiram,ali nikako da dopustim da se desi.Kapiram da je sve to kao univerzalna kuhinja,narucis i dobijes,ne pitas kako,sta..Imam osecaj da je moja podsvest pihvatila moju zelju,i da ja samo treba da pustim da se ona desi..Kao da se nece desiti ako ja ne mislim.
Znam sve,ali nikako da pustim,ne znam..

O, covece, pa tek si se danas opustila prvi put, tek je sunce ogrejalo..sacekaj jos koji takav dan.
Znaces kad da pustis , osetis to..malo vise poverenja u Zivot, u tome je caka..lj

Osecam ja da treba da pustim,ali nikako..valjda nemam poverenja..

Kod mene Zakon dopuštanja radi onda kada nesvjesno zaželim nešto. Što to znači?

Ne zamišljam nešto s namjerom da se to ostvari. Uopće ne klasificiram to kao neku želju. To se događa onda kada slučajno upadnem u stanje maštanja, kada tokom razgovora s nekim ili obavljanja neke fizičke aktivnosti počnem lutati s mislima...spontano zamislim neku ugodnu situaciju, počnem osjećati opuštenu radost pri pomisli da se to događa. Zatim se vratim u stvarni svijet, shvatim da sam bila odsutna i nastavim s poslom. To mi omogućava da prestanem razmišljati o svojoj želji, ja samo nastavim raditi ono što sam radila maloprije. To uvelike skida teret koji si sami stvaramo pri ostvarenju neke želje. U ovakvim slučajevima me od ostvarenja dijeli samo nekoliko sati. I to je samo zato što, a) vizualizacija je bila spontana i opuštena, b) zbog toga sam ju uspjela doživjeti sa svim osjetilima, c) nema očekivanja vezanih za ostvarenje, d) zaboravim na tu sliku i time automatski stvaram prostor za njeno ostvarenje.

To je moje viđenje Zakona dopuštanja. Budite djeca, sanjajte, maštajte, odbacite sva očekivanja i etikete koje lijepite za svoje želje. Nemojte to uopće nazivati željom. To je samo energija koja je proletjela kroz vas, to je bila misao. Obična misao je dovoljna da se pokrene ostvarenje pravih čuda.

A kad je u pitanju neki veci cilj, sta radis tad?

nikola, i ja imam isti pristut celoj prici kao i Krijesnica, odgovorice ti ona ,
a ja sam samo htela da ti napisem da ja kada imam neki veci cilj , spontano ga podelim na etape
i ostvarujem na iznad opisni nacin Krijesnicin deo po deo
na taj nacin ''deo po deo'' ne moze da ne uspe, jer nikada necu poceti od nule vec od predhodne etape
sve ovo pod uslovom da mi se niko sa strane ne mesa, da budem gluva, nema i slepa za tudje komentare
jer inace nista od mog cilja :*

U pravu si Jovanajovana Ja pravim veliku gresku sto pricam drugima, sto nebi trebao. Primer, imam posao koji radim i skoro sam dobio resenje za stalno, ali ukazala mi se bolja prilika za mnogo vecu platu i ja tako poceo da pitam druge za misljenje i naravno poceli su negativni komentari "ti si lud da menjas posao, ovde imas resenje a tamo mogu da te isteraju"! I tu se pomesaju emocije i onda neznam sta da radim? A radio sam na tome da nadjem posao gde ce plata mnogo veca da mi bude i mislim da je ovo ta prilika, necu je propustiti

podrzacu svako tvoje misljenje
u sustini i da nikoga nisi pitao za svoje misljenje svakako bi ga dobio isto kao i sto si pitao
nisi ti nista pogresio , drugi daju svoje misljenje i kad in ne pitas iz straha, dobre namere, iz zavidnosti i lose namere iz 100 razloga ... neko voli da kaze posle svega ''eto vidis bio sam u pravu'' ...neko govori iz razlga sto ga zanima tudj a ne svoj zivot ....100 opravdanja
ja ne mogu bilo kome da dam svoj sud i svoje misljenje da nametnem jer se pre svega plasim odgovornosti za neciji zivot
kako ja mogu da ti kazem daj otkaz (pa da ne dobojes 2 posao) ili nemoj da das otkaz (a da te sutra otpuste ) navodim kao primer
nema svrhe slusati druge
jer ces onda i kriviti druge ako nesto krene lose
slusas sebe , svako najbolje zna za sebe to je sigurno ,
ja stvarno ne znam tvoj zivot kao ti , pa ni da sam ti sestra bliznakinja nebih znala
najbolje pitas sebe i poslusas sebe , verujes sebi , jer ti najbolje vidis sebe i cujes i samo ti imas prava da komentarises sebe
tako je kod mene, opet kazem ,
znas onu deciji pricicu ''svetu se ne moze ugoditi'' pa i ne pokusavam
a i sve manje dajem svoje komentare i kada nekoga posavetujem kazem da je savet i da me ne treba poslusati
a posle toga ga pitam sta zeli on zaista
znam da je tesko odluciti (golub na grani ili vrabac u ruci) ali i Lujz kaze "onaj ko nije promenio vise poslova tokom svog zivota i dao vise otkaza, nije se dovoljno trudio da postigne svoj cilj''
razmisli , za da cujemo ako zelis,sta si odlucio :*

izvini ja ti ovo sada pisem malo pod utiskom svojih iskustava
jer ja apsolutno nikakav otpor nemam prema dopustanju dobrobiti u svoj zivot
pa i onih po tudjem misljenju nedostojnih mene ...
ja verujem, ali problem je u tome sto me celog zivota drugi sabotiraju i resila sam da nikoga ne slusam apsolutno jer to ima veliki uticaj ne mene
mozda bih do sada postala astronaut da nema okoline da nesto dosapne ili da se zgrane mojom idejom
primer. treutno me muci to sto mojima apsolutno nije jasna moja zelja za obrazovanjem
ne razumeju sta ce mi to
misle da je moj hobi gubljenje para i vremena
ma niucemu me zaista iz srca ne podrzavaju ...i cude se kako mi uspeva
pa lepo :ne cujem
cujem sebe samo
i makoliko to izgledalo sebicno , ja se staram o sebi i snosim odgovornost sama i nije mi bitno puno ko sta govori

Kad je stvar u većem cilju, postupam jednako jer sam svjesna da se mora poklopiti dosta stvari, i to počinje odmah. Ako je veći cilj, veći je i plan njegova ostvarenja, što znači da tog plana ne mogu biti svjesna odmah. Ono što mi se dogodi već sljedećeg trenutka počinje me voditi prema tom cilju. Potrebno je samo ostati svjestan da se milijunaš ne postaje preko noći, i pustiti da stvari idu svojim tokom. Ako si si zacrtao da iz Amerike stigneš u Kinu za pet minuta, onda ćeš se itekako razočarati. Ali ako ti nije bitno vrijeme, bit ćeš presretan i ako se to dogodi za šest mjeseci. Pogotovo kad stigneš u Kinu i počneš sagledavati što se sve moralo dogoditi da bi onamo stigao. I podsjećaj se konstantno da je vrijeme iluzija. Što više živiš u sadašnjosti, to će se razmak između tvoje želje i njenog ostvarenja spontano početi smanjivati.