Iako je naslov ovog teksta na linku ''Zašto bogati drugačije razmišljaju'' ipak nije dat odgovor zašto, nego samo su navedene razlike u načinu razmišljanja.
http://www.medias.rs/2013/01/15/zasto-b ... zmisljaju/
Jednom prilikom su me ubacili na neku grupu na Facebooku i tamo su postavili jednu sliku. Slika je bila podeljena na dva dela, na dve manje slike. Na desnoj strani slike je bio portret Donalda Trampa, u odelu, za radnim stolom. Na levoj slici su prikazani jedan čovek i troje dece kako se igraju na nekom dvosedu, srećni i radosni. Ispod slike je pisalo:''Šta mislite koji od ove dvojice je bogatiji?'' Svi su odgovarali u fazonu:
-naravno da je bogatiji ovaj sa leve strane jer ima decu
-deca su najveće bogatstvo
A onda se stvar odmakla kontroli pa su pisali nešto ovako:
-novac je izvor zla
-Tramp sigurno nije srećan
-''ja ne bih volela da imam toliko bogatstvo...''
-jadan je onaj koji samo na novac misli
-bolje biti siromasan i srecan nego pun para i nesrecan...
Ja sam naravno,pisala da je Donald Tramp po mojim procenama bogatiji.(svi znate Člana 257) Odmah nakon toga su osuli neverovatnu paljbu na mene, kako sam materijalista, kako sam sigurno tatina i mamina devojcica kojoj su pruzili sve u zivotu, kako sigurno nikad nisam bila gladna i zedna, kako sam sigurno razmazena bogatasica koja nema dana radnog staza, nego samo troši mamine i tatine pare po šoping centrima. Ja sam na to odgovorila da Donald ima petero dece i da je i po tom kriterijumu bogatiji od čoveka levo, ako se to tako meri. Izbacili su me iz grupe (u koju su me prethodno bez pitanja ubacili, jer im se dopadalo neko moje piskaranje) uz neverovatan gument da remetim mir.
Elem, postoji jedan virus, po mom mišljenju, duboko ukorenjen u svest ljudskog roda a taj virus je izuzetno negativan stav prema materijalnom bogatstvu. Medjutim, ja primećujem tu i određenu dozu ludila: oni koji najviše trče za novcem i čijim emocijama novac najviše upravlja, baš oni na forumima u grupama ili na nekim javnim mestima najviše pričaju o tome kako su srećni sa onim što imaju i kako, pobogu, nebi ni voleli da imaju drugačije. I ja sam dosta razmišljala o tome. Mislim da sam poslednjih pet godina najviše vremena provela razmišljajući zašto ljudi sebe toliko lažu. Prvo sam mislila da se pretvaraju. Onda sam mislila da nemaju dovoljno informacija. Onda sam mislila da sakrivaju lenjost. Na kraju sam se zaustavila na mišljenju da su ''samo'' uspešno programirani. Ja često na forumu spominjem reč program. Želim da vam dam jasno objašnjenje šta to za mene znači, biti isprogramiran.
Čovek se rodi u određenoj sredini bez mnogo znanja o tome kako se šta radi. Okolina ga uči. Nakon izvesnog vremena on nauči da razmišlja da radi onako kako je naučen, ali često, pošto ne poznaje druge načine na koje se nešto radi i razmišlja, on veruje da je to jedini ispravan način. Naravno, postoje ljudi koji promene okolinu i nauče nešto drugo. Znači, ako imamo neki izazov mi ćemo najverovatnije rešavati taj izazov ne onako kako je najbolje nego onako kako smo naučeni. Pošto živimo jedni pored drugih i posmatramo jedni druge, komentarišemo jedni druge itd. uglavnom mislimo slično i jedni i drugi. Dakle, kako ćemo dolaziti do rešenja u životu zavisi kakvo mišljenje o temi smo razvili tokom vremena. Ima ovde još nešto: kad smo mlađi veoma se protivimo ''programiranju''. Nekako više razmišljamo unutrašnjom logikom, a manje se služimo stečenim znanjima. Postavljamo mnogo zašto i želimo da radimo stvari brže i efikasnije i ne želimo da radimo stvari koje nas ne zanimaju. Odrasli će učiniti sve da nas ''slome'' i da se što pre uklopimo u ostatak sveta. Potrudiće se da osude našu unutrašnju logiku pravdajući to nedostatkom iskustva, a noću će tajno osnivati grupe i pisati citate po facebooku kako je ''Srećan onaj koji je u duši ostao dete''. Danju ćese truditi iz petnih žila da to dečije što preizbiju iz nas.
Vratimo se temi Bogatstva. Kako i u svemu, tako će i naši programi o materijalnom bogatstvu zavisiti od toga po kojem programu radimo. Ako smo poreklom iz radničke porodice (mislim na naziv staleža ne mislim na sam glagol rada) najverovatnije smo programirani otprilike ovako:
-materijalno dobro zavisi od čiste sreće
-novac se jako teško zaradjuje
- novac kvari ljude
-novcem se ne kupuje sreća
-siromašnije je poštenije
-ako imaš mnogo novca znači da neko drugi ima manje
....otprilike svi znamo mnogo ovakvih rečenica. Programiranje se sastoji iz toga da se to ponovi milion i zilion puta. Nakon zilionitog ponavljanja, što reče Lenjin, hiljadu puta ponovljena laž postaje istina, mi prisvajamo ta tudja uverenja kao svoja i jedna dočekamo da ''novu skupljenu mudrost'' delimo dalje potomcima. Naravno, sve što radimo u životu radimo u skladu sa našim programom, i tako nam bude. Evo primer kako taj program radi:
Dodje vam prijatelj i predloži neki privatni posao, ali vaš program je taj da treba imati sreće da bi se uspelo i vi odbijate predlog jer smatrate da niste kockar i ne igrate na sreću nego imate drugačiji sistem. Potom upalite tv i gledate utakmice jer znate da biste samo gubili vreme radeći nešto veoma rizično. Naša uverenja prave i naše navike stoga će mnogo ljudi koji počnu da veruju da je ipak moguće uraditi nešto drugačije da bi se došlo do drugačijih rezultata opet nastaviti da radi stvari po starom. Npr. iako mu rod maline nije zadovoljavajući on će ipak nastaviti da obradjuje ovu voćku na stari način i istim djubrivom i ništa neće menjati a očekivaće bolji rod. Dakle, malo je kontradiktorno to što većina ljudi koja ne želi da se kocka i igra na sreću kad je materijalno bogaćenje u pitanju ipak sve čini da bi na kraju ispalo kao kockanje, zar ne? Kreditne kartice, kupovina nepotrebnih stvari, davanje uštedjevine da bi se kupio novi automobil, nemanje nikakve vrste osiguranja u trenutcima ekonomskog sloma, ne ulaganje u znanje nego samo u hedonizam...itd.
Da li je kockanje raditi iste stvari i očekivati drugačije rezultate ili raditi drugačije stvari i očekivati drugačije rezultate Pitanje je sad.
Taj virus vlada svetom veoma dugo. To je misaoni virus. I njega treba iskoreniti. Odnosno, to treba zameniti novim programom. Po meni treba raditi sledeće:
-biti spreman u svakom trenutku na ideju da možda nisam ''u pravu''
-saslušati razne opcije
-biti usmeren na svoje ideje i biti usmeren na rešenja
-o odredjenim temama razgovarati samo sa stručnim ljudima (zašto, pobogu, pitati druga koji je u dugovima do guše, koja banka nam je najbolja za podizanje kredita?) (isto kao i zašto ići bolesnom lekaru da nas leči?)
-prilagodjavati ideje i razmišljanja sebi tj. ne kopirati sve od drugih nego biti onakav kakav sam sebi prijaš
-što manje dozvoljavati tudjem mišljenju da utiče na nas
I tako dalje...
Eh, da. Ovde sam sponelula i reč hedonizam. To ću ostaviti za drugi put jer mislim da je baš posebna tema.
Šalim se 
<3
