ovo je bas zanimljiva tema
ja i kada radim i kada ne radim trudim se da ustanem oko 6, najkasnije do 6 30, mada se skoro stalno budim oko 5, bez budilnika.
Skoro sam pocela da radim ali i dok nisam radila, ustanem oko 6 i prvo popijem casu tople vode sa pola limuna. Preporucujem svima, sjajno je za metabolizam, ma za sve je sjajno. I posto ne bi trebalo da se jede barem pola sata posle toga ja taman popunim to vreme radeci jogu, afirmacije ili meditaciju. Ponekad afirmacije radim i u prevozu, sto mi je i izazov a jos veci izazov je meditirati medju ljudima u autobusu.I tako onda dorucak, voce i zitarice, ponekad i salata od povrca. Svi smo vecinom navikli da salatu ne jedemo ujutru ali sjajno je, puni ste energije ceo dan. Uvek spremam hranu sebi za posao, jer uzivam u tome a i nekako se specificno hranim u odnosu na ostale kolege. Trudim se da jedem kada ogladni i da postoji neki ritam ishrane. Posao sada super ide kada nema stresa. Sve je lagano i brzo prodje. Posle posla volim da setam jer nekada cesto dosta sedim a setnja bas prija posle sedenja. Kuci kada stignem, opet joga malo intenzivnija i super ozvezi nakon radnog vremena, umor potpuno nestane. Prestala sam i da gledam tv tako da dosta citam. Trudim se da legnem pre 12 sati, pre toga malo meditacije, citanje, muzika, internet i spavanje je milina.
Kako provodim dan (saveti i praksa)
Re: Kako provodim dan (saveti i praksa)
Au, sta reci posle svih ovih postova..... Pa vi ste svi profi svaka cast! Ja ne mogu tako nesto napisati posto se jos uvek nisam ustalila po pitanju zdravih navika kao sto su vase. Ja sam i dalje pomalo covek ekstrema- kad radim na sebi, to je bas intenzivno i ogleda se u svim sferama- afirmacije, setnje po prirodi, puno voca, korisne knjige i tako to. U tim fazama, sve je jednostavno, sve mogu, ne bojim se, nema apatije, nicega loseg....E sad, necu pisati o sustoj suprotnosti, mozete da pretpostavite. Ja samo zelim da se ustalim po pitanju dravog, samosvesnog pristupa svemu....Kako je bozanstven osecaj kada sve podrhtava u vama od neke srece, ada treperite poput lista na vetru, kada su sve boje intenzivnije, mirisi isto tako...
Re: Kako provodim dan (saveti i praksa)
Pa ovde vecina ljudi ne spava duze od 6 sati dnevno, sto je meni nezamislivo za duze od dan, dva .... Mada, primetila sam da mi je bitnije kad legnem da bih se dobro osecala (pre ponoci!) nego koliko spavam....Al kako da redovno lezem pre ponoci kad kuci dolazim u 19h, pa nekad trening, izlazak, blabla...
Re: Kako provodim dan (saveti i praksa)
Ja volim kada imam malo vremena za spavanje, a i sto manje spavam manje mi se spava, tako mi se cini. Kada imam vremena za razvlacenje i za duze spavanje, cini mi se kao da nikad ne mogu da se odmorim i opet sam umorna.
I jeste bitnije da se legne pre 12, samo sto retko to uspem
I jeste bitnije da se legne pre 12, samo sto retko to uspem
-
- Posts: 1
- Joined: 01 Nov 2012, 09:34
Re: Kako provodim dan (saveti i praksa)
hvala vam puno na ovim opisima dana...
jako su inspirativni...
ja takodje spadam u ranoranioce i one sto uzivaju u pocetku dana,ustajem rano (cesto da bih ujutru radila) ali rutinau pridrzavanju pozitivnih jutarnjih rituala mi cesto izmice... na putu sam s vremena na vreme, pa kad se vratim, treba ponovo uspostaviti ritam... a i imam dvoje male dece, pa mi u danu cesto nedostaje vreme samo za mene, i onda mi upravo rano jutro to pruzi... tisinu pocetka dana...mir, samo za mene... onda nekad meditiram, nekad citam neku od knjiga iz bogate bibiloteke pozitivne psihologije, nekad samo gledam u izlazak sunca... nekad pisem afirmacije, smanjujem strah od velikih izazova preda mnom, hrabrim sebe i sl.... nekad cak i kuvam za dan koji dolazi...
u svakom slucaju moje divljenje i zahvalnost za ove lepe opise pocetka dana, prava su inspiracija...
hvala svima , puno...
jako su inspirativni...
ja takodje spadam u ranoranioce i one sto uzivaju u pocetku dana,ustajem rano (cesto da bih ujutru radila) ali rutinau pridrzavanju pozitivnih jutarnjih rituala mi cesto izmice... na putu sam s vremena na vreme, pa kad se vratim, treba ponovo uspostaviti ritam... a i imam dvoje male dece, pa mi u danu cesto nedostaje vreme samo za mene, i onda mi upravo rano jutro to pruzi... tisinu pocetka dana...mir, samo za mene... onda nekad meditiram, nekad citam neku od knjiga iz bogate bibiloteke pozitivne psihologije, nekad samo gledam u izlazak sunca... nekad pisem afirmacije, smanjujem strah od velikih izazova preda mnom, hrabrim sebe i sl.... nekad cak i kuvam za dan koji dolazi...
u svakom slucaju moje divljenje i zahvalnost za ove lepe opise pocetka dana, prava su inspiracija...
hvala svima , puno...
Re: Kako provodim dan (saveti i praksa)
Mislim da sam shvatila da je problem, ne kako naci vreme i od vezbica napraviti svakodnevnu rutinu, vec na cemu raditi!! Odaberem recimo ja neku afirmaciju ili neku vizualizacija al posle izvesnog vremena mi se ucini da je veci prioritet nesto drugo, i tako se gubim :/ Dakle, da li ste na pocetku radili na najvecoj zelji, za koju ste verovatno imali i najvise otpora, ili na neki drugim stvarima, koje vam nisu bile toliko krucijalne?
Re: Kako provodim dan (saveti i praksa)
Ne znam da li je to dobro ili ne, ali ja sam odmah pocela da radim na onim aspektima zivota prema kojima imam najvise otpora. Zapravo, samo na njima i radim; osim sto sam pocela da "cistim" (Ho'oponopono) i situacije sa kojima se susrecem, a koje mi nisu narocito vazne. U pocetku su mi afirmacije donosile samo opustenije, vedrije dane; a onda su pocele da donose konkretne rezultate. I mislim da je kod mene "ciscenje" imalo jaci efekat, nego afirmacije. Ili su mi mozda afirmacije otvorile put ka brzem "ciscenju".
Stoga, ja jos uvek nemam neke konkretne manifestacije, ali osetim poboljsanje u svim oblastima zivota koje su me najvise mucile.
Stoga, ja jos uvek nemam neke konkretne manifestacije, ali osetim poboljsanje u svim oblastima zivota koje su me najvise mucile.
Lekcija je uvek voleti sebe.
Re: Kako provodim dan (saveti i praksa)
Hvala, pocela sam da radim na trenutno najvecoj zelji sa afirmacijama, a mislim da je u korenu svih mojih nedoumica (a verovatno je i kod drugih tako) strah od neuspeha, a njega, posto nicemu ne sluzi, treba samo ignorisati...