Forum Ratnika Svetlosti

Mina u Sreci wrote: Ko zna...mozda jos ove godine

Ili dogodine, ili se sama očisti, he he he


By leci at 2009-01-22

Hvala Žiko, brate na podršci !
Svi smo mi toliko povezani i potrebni jedni drugima. Uzajamno se inspirišemo i pokrećemo.
Dešava mi se često da pročitam nečije reči i da me one klepe po glavi, jer me podsete da tu ima nekog materijala za mene, na čemu bi bilo dobro da porazmislim i poradim, ili mi prosto osećaj kaže o čemu je reč. Shvatila sam da volim da pišem, a pisanje je kao da naglas misliš, he he he

By leci at 2009-04-06
Što se tiče tvog otkrića Amerike, da li je i tele iz Amerike? he he he


By leci at 2009-01-17

Tako je Leci, osecaj je najbolji voditelj. To jntuiicija, na[ unutra[nji glas koji ja zovem mali glas Boziji, glas Bozanstvenog u nama.
Sto se tice teleta ma kakvi americki, ta nemadu oni takve telce.

Ovde cu postaviti jos jednu moju pricu To je nacin, koji koristim cesto, da ukazem na nesto ili potstaknem na razmisljanje. Bilo da je to idtinski dogadjaj iz mog zivota ili izmislena, bilo da je komicna ili fantazija u svakoj je makar mali deo kojimzelim da prenesem neko iskustvo, ukazem da postoji i neki drugi nacin ili potstaknemna na razmisljanje.

ZIVOT JE SKOLA ALI NIJE BESPLATNA

Bio je to jedan od onih dogadjaja koji se teško mogu opravdati.
Služio sam vojsku u Valjevu u fabrici municije Krušik gde sam bio rasporedjen da radim kao tehničar. Desilo se da je tamo takodje radila i jedna moja bivša devojka. Zabavljali smo se vrlo kratko videli da uopšte nismo jedno za drugo i lepo se razišli ali smo ostali prijatelji.

Dobio sam otsustvo i baš se desilo da je i ona putovala za Beograd tako da smo zajedno doputovali. Mojoj ženi odnosno tada mi je bila devojka nisam ništa pričao o svojoj bivšoj odnosno o tome da smo putovali zajedno niti da i ona radi tamo, prvo nisam smatrao da je to važno a drugo zašto uopšte i pominjati nevažne stvari. Ispostavilo se da sam napravio ogromnu grešku. Kada je došlo vreme da se vraćam u Valjevo, devojka me je ispratila i kako smo prilazili vozu čujem da me neko zove po imenu. Pogledam i zaželim da se zemlja otvori ispod mene...na prozoru stoji bivša. Maše rukom i viče – ’Žiko, dodji ovde, čuvam ti mesto’. One se poznaju, koleginice sa Hemiskog Otseka...a ja potpuno zaboravio da se i ona vraća istog dana. Pogledam u devojku...može se videti zaprepašćenje...šok...uf da sam joj to ispričao sada bi bilo sve u redu...šta sad. Moja Dobrinka nije bila ljubomoran tip, nije ni trebala da bude jer je uvek bila sigurna u sebe i svoje vrednosti a ni ja nikada nisam davao povoda za to...a ovo sada je zaista ispalo sumnjivo. Malo su njih dve popričale, ja udjoh u voz i dodjoh do prozora. A ona, valjda urodjeni ženski prkos, ni malo da se pomeri tako da sam se ja nekako gurnuo pored nje, skoro preko nje...divna slika, a bivša se samo smeška. Voz nije čestito ni krenuo, mahnuli smo jedno drugome i po tome kako se Dobrinka okrenula i otišla bilo mi je jasno da je uvredjena.

Uzelo je nekoliko pisama, vrlo dugačkih da se situacija do nekle sredi. Čak i mnogo godina kasnije, žene imaju dugačko pamćenje, kada je već odavno prihvatila moja objašnjenja ostalo je jedno pitanje da lebdi ’Kako je ona znala da ti zauzme mesto? Znači da ste se dogovorili’.

Vrlo nezgodna situacija iz koje sam dosta naučio ali me je dosta i koštala.

Život je škola ali nije besplatna. Mislio sam da sam naučio lekciju ali mnogo godina kasnije, život nije mislio tako i rešio je da mi da još jednu lekciju.

Radio sam u Vazduhoplovnom Institutu koji je bio pod Komandom Jugoslovenskog Ratnog Vazduhoplovstva.
Po prirodi posla sam morao često da idem u grad pa tako i ovog puta. Nijje bilo slobodno ni jedno vozilo a posao sam morao da obavim bas tog dana otisao sam tramvajem. Završio sam posao i pošao nazad i kada sam pogledao na sat video sam da dok stignem na posao bice skoro i vreme da se ide kući. Radio sam u Rakovici. Odlučio sam da nema nikakvog smisla ni da se vratim nazad na posao. Pošao sam polako preko Terazija i sretnem našu Kumu. Malo smo popričali i kako smo baš stajali ispred bioskopa kažem joj da baš želim da vidim film koji se davao i pošto je i ona želela da ga vidi predložila mi je da idemo sada i da ga vidimo zajedno. Pogledao sam na sat i ocenio da ću stići kući baš kad i moja žena stigne sa posla i ne misleći ništa složim se sa predlogom. Kada je film počeo počeo sam osećeti neku vrstu krivice. Gledam taj film sam a znam da i moja žena želi da ga vidi. Po nekoj čudnij logici odlučim da joj ne kažem da sam gledao taj film. Rekao sa to i Kumi i pitao je da ni ona ne kaže. Odluka je pala, reći ću joj svakako ali ne danas.

Prošla su dva dana i kad god sam hteo da spomenem bioskop nešto me je sprećilo. Kada je treći dan došla sa posla video sam da je prilično besna i kad sam je pitao šta je dobio sam ovakav odgovor
’A gde se to gospodin šeta kad tgreba da je na poslu? Po bioskopima jel i sa kojom si to devojkom bio’?
Objasnili smo se nije bilo problema osi što sam ja osetio dvostruku krivicu. Doneo sam odluku da os tog momenta neće postojati ništa drugo osim iskrenosti i otvorenosti.

Ovog puta sam naučio lekciju za ceo život.

Na kraju tvoje divne priče sam osetila ushićenje, radost i slobodu, kao da je to bila moja lekcija.
Nema veće sreće, do kad odlučiš da budeš otvoren i iskren.
Hvala ti.


By leci at 2009-04-06

Jeste Leci a otvorenost i iskrenost su garancija za duga prijateljstva.

Kamda su nam slične garaže

Vrlo lepo si to napisao her Žiko

Iskrenost je sjajna stvar.. samo imaju li nekad laži opravdanja.. ?

I dan danas se desi da slažem svoju majku.. za neku vožnju od par dana negde po zabitima joj kažem tek kad se vratim..

Inače se sekira, ne spava i uopšteno jako loše vibrira..pogotovu dok sam bio mlađi, a samim tim i luđi..

Tu se to i završava, svoje prijatelje i ljude oko sebe se stvarno trudim da ne lažem..

Juče me zaustavlja policija, na kršu od Nive bar 5 prekršaja odmah i ko zna koliko još posle..
Pita šta da radim sa tobom.. pa da me pustiš odgovaram ja..
još par rečenica i pušta me bez ikakve kazne.. doviđenja i prijatno.. u tih par rečenica dosta istine.. i malo laži

Grede i stiripor na krovu, razbijena šoferšajbna..puno vozilo džakova sa cementom..a inače Niva izgleda kao da je prošla I i II svetski rat.. ja pocepan i odrpan..prava radna atmosfera
Kazne su kod nas u stotinama hiljada dinara..x poena i često puta zabrana na sve kategorije..

Tako sam se posle toga dobro osećao popevši se na moje brdo daljni rad je bio pesma.. a sad sam našao da udaram izolaciju na kuću..

Ipak sve je baš onako kako treba da bude.. i krš u garaži i izolacija fasade i loš akumulator

Hvala Žiko što postojiš.. kao da te znam 100 godina

Zahvaljujem se Vlajko za komentar i lepu pricu.
Srdacan pozdrav uz zelju da imas sto manje susreta sa murijom.