Forum Ratnika Svetlosti

Odgajana sam u ateističkoj obitelji. Religija je bila za mene zabranjena. Ali ja sam uvijek vjerovala. Nikada nisam pripadala religiji kao političkoj organizaciji (što one za mene znače u obliku u kakvom se promoviraju). Smatram da su takve religije doprinjele manipulaciji svijesta jednako kao i ateizam.
Ali sada, kada gledam moga tatu, ateistu i nevjernika, ostao je sam otkako je mama morala otići u dom, truje se pesimizmom i boji se smrti. Objašnjavala sam mu Univerzalne zakone i pustila interwev dr. Lazareva ali nisam ga pomakla. Vjerujem da bi mi bilo puno lakše objasniti Univerzalne zakone da nije ateista i da ni sam ne bi bio u toj psihičkoj agoniji da vjeruje u nekog Boga. Jer Bog je nadsvijest, izvor, kreator, energija i ta energija je u svakom od nas.

"Ištite i daće vam se; tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće
vam se." (Mateja, 7:7)
Kako stoji u Bibliji, dobićete sve ono što budete tražili.
Otvoriće vam se vrata na koja budete zakucali i naći ćete ono
što ste tražili. Ovo učenje podrazumeva postojanje tačno određenih
mentalnih i duhovnih zakona. Svesno razmišljanje uvek
dobija neposredan odgovor od beskonačne inteligencije smeštene
u podsvesti. Zatražite li hleb, nećete dobiti kamen. Želite
li, medutim, da dobijete to što tražite morate tražiti s verom.
Um se, po svojoj prirodi, kreće od misli ka predmetu. Dakle,
ukoliko se najpre ne rodi misao, odnosno slika, um neće moći
da se kreće jer neće imati putokaze. Drugim rečima, molitva
kao umni čin se najpre mora potpuno i bez ostatka usvojiti kao
slika pre nego što moćna sila podsvesti ne počne da postupa
po njoj. Um mora doći u stanje prihvatanja, bespogovorne i
apsolutne saglasnosti. "Moć podsvijesti" dr. Murphy

@Naly Younis,
Nekada je teško pustiti druge da žive svoje izbore, ali možemo pomoći samo onome ko želi da mu se pomogne, pa bilo to da su i naši najmiliji.
Ja verujem da možemo najviše pomoći nekome ko ne želi da se promene, tako što ćemo uvek kada nam dođe u misli ga blagosiljati sa ljubavlju i zamisliti kako je srećan i nasmejan, kako igra ili nešto tako veselo radi i tu se naše završava.
Bez obzira šta su tvoji izabrali, divno je što ti veruješ u Boga, Izvor.

By leci at 2009-04-06

Draga@leci, znam to, znam....
samo sam htjela reći da je bilo koja vjera bolja od nevjere...A ona tisućljetna manipulacija religija da nas razdvaja nema veze sa vjerom.

Po verskom i mom dubokom opredeljenju sam pravoslavni hrišćanin.
Pogledao sam film i pročitao knjigu Tajna gde se velika pažnja posvećuje mislima ... pojavom Hriščanstva odnosno od Novog Zaveta Isusa Hristosa , velika pažnja je posvećena mislima jer On je govorio da nismo grešni samo ako učinimo grešku već smo grešni i ako na nju mislimo.. da ne navodim citate iz Biblije.
Sveti Oci su govorili da je sve u mislima, jedan od primera za to je i Otac Tadej koji je napsao i knjigu " Kakve su ti Misli takav ti je Život" .
Dopada mi se film Tajna jer je na jedan moderan i dostupan način otkriveno ono što se odavno već znalo .... medjutim jedino što mi se u svemu ovome ne svidja a to je da nam je kroz ovaj film i kroz ovaj zakon privlačnosti .. koji je uzgred istinit , otkriveno oruđe za dobijanjem onog što mi želimo.. pitamo se zašto je to ponkad nemoguće...
Da li ste se zapitali šta je to što zaista želimo i da li npr. možda poželimo nešto što nam na neki način i ne pripada.. KAKO je to močuće.. pa to je već filozosfsko pitanje.. kako znati, šta je ono što bi mogli da poželimo a da nam to zaita i pripada?.. ili da li je moguće nesto poželeti a da nam to ne pripada.... i šta se dešava kad poželimo to što nam ne pripada a to i dobijemo? .. sve su to pitanja koja dovode u pitanje teoriju tj " zakon privlačnosti" .... niko ne osporava zakon privlačnosti ... odnosno bar ja ga ne osporavam.. ali pitam se da li smo spremni da taj zakon i primenimo na pravi način.. e pa moje mišljenje je da ne.. jer pogledajte danas šta smo napravili od zemlje.. sve su to interesi ljudi koji su to kod sebe privukli..

Supradin wrote: možda poželimo nešto što nam na neki način i ne pripada.. KAKO je to močuće.. pa to je već filozosfsko pitanje.. kako znati, šta je ono što bi mogli da poželimo a da nam to zaita i pripada?.. ili da li je moguće nesto poželeti a da nam to ne pripada.... i šta se dešava kad poželimo to što nam ne pripada a to i dobijemo? pitam se da li smo spremni da taj zakon i primenimo na pravi način.. e pa moje mišljenje je da ne.. jer pogledajte danas šta smo napravili od zemlje.. sve su to interesi ljudi koji su to kod sebe privukli..

Hm. Nadam se da sam dobro razumela tvoja pitanja, ispravi me ako nisam
Smatram da nam pripada sve ono što zaista želimo. Ne vidim zašto bi postojale granice ili zabranjene stvari. Mislim da je ključ svih patnji čovečanstva uverenje da ne zaslužujemo, da nismo dovoljno dobri da nešto imamo što poželimo i činjenica da sebe ne volimo.
Ne vidim kako bi mi poželeli nešto što nam ne pripada i onda to dobili? Sve što dobijemo, sve nam pripada zakonom univerzalne svesti. Naše savesti. Zakona privlačnosti.

Kolektivna svest ljudi na ovoj planeti napreduje iz trenutka u trenutak. Nekada su ljudi ispalili gomilu kontrasta i želja za lakšom i većom i boljom komunikacijom i manifestovali su telefon, zatim internet.. Ima gomila primera gde se tačno vidi kontrast i rađanje želje kod prošlih generacija i sadašnje manifestovanje toga. Ne postoji misao koja nikada pre nije pomišljena. LJudi žele mir, i žele, i žele, i žude za njim, i uprkos svim otporima, fokusima na posledice ratova, konačno će ga i manifestovati, to je neminovno. Zato je svesna upotreba zakona privlačnosti i umetnost namernog kreiranja savršena, jer sada, možemo namerno raditi i svesno misliti pozitivno, zajedno, svi mi, i time stvoriti takav kovitlac snažne pozitivne energije, koja jasno govori Univerzumu šta hoće. I konačno onda to i manifestovati. Sada je bolje i brže nego ikad pre.

Ne vjerujem da ima puno ljudi koji su kroz religiju poboljšali život. Možda ih i ima ali mislim jako malo. Zanimljivo da najreligioznije zemlje su ujedno i najsiromašnije. Odgovor se nameče sam po sebi. Ko klincu meni je to bilo nekako jako razočaravajuće, onda su me mudri ljudi opomenuli da:" nije bogat onaj tko puno ima, nego onaj tko malo treba". Zaključih, sa mnom nešto ne valja, jer ja bih bio baš sretan da imam mnogo. Taj dijalog je u meni puno brujao dok sam sebi nisam razjasnio da su "duhovnost" i "religija" dva različita pojma. Veza je samo da religije vole objašnjavati duhovnost (oni si jedini to uzimaju za pravo) da nam objasne onako kako to njima najviše odgovara. Možda se nećete složiti ali ja sam nekako s tim objašnjenjem našao mir.

Naravno da život može da se poboljša kroz religiju, jer religija sama po sebi nije negativna.. već pogrešne interpretacije pojedinaca.
Ne znam da li me je Pravoslavlje napravilo boljim čovekom, ali znam da sam jedino u pravoslavlju, odnosno u svetootačkoj literaturi nalazio odgovore na pojedina pitanja na koja niko nije mogao da odgovori, a koja su u početku za mene bila od velike važnosti.
Naime ja sam kroz pravoslalje stekao uvide u više stepene znanja, како теоријски тако и у пракси
Da se razumemo nisam verski fanatik ma šta god to značilo ali poštujem tradiciju SPC.
Ne kažem da je crkva jedini put kroz koji čovek može da se probudi u veri, ljubavi i radosti, ali je jedan od puteva koji je dostupan svima na ovim prostorima.
Ne treba biti slep ni ukoliko ste vernici, jer ima danas svega kako u narodu tako i u crkvi.. niko nije savrsen

U knjizi Budjenje Antoia De Mela koji je između ostalog bio i teolog, naveden je jedan citat Tome Akvinskog koji je rekao:"Evo šta je krajnja tačka ljudske spoznaje o Bogu - znamo da ne znamo šta je Bog", a svaka religija na svetu daje sebi ekskluzivno pravo da nas uči šta je Bog, isključujući druga religijska učenja. Kao deca mi usvajamo više kao tradiciju neka učenja ali odrastajući naš odnos prema Bogu postaje intimniji i zreliji i za svakog od nas je to nešto poseno i drugačije, tako mi sami uzimamo od religiskih učenja ono s čim se mi identifikujemo i dajemo snagu našoj ličnoj spoznaji o Bogu, i kroz Molitvu (koja može bit Oče naš ili meditacija ili samo razgovor s Bogom) mi dobijamo neke odgovore koji nama znače, i koji nas vode kroz život. Sam ZP nas uči vibraciji ljubavi kojom je protkano svako učenje o Bogu, i ja sam tu isto videla vezu koja može da spoji najrazličitije vernike na jednom mestu u misiji samobudjenja i samodovoljnosti,a u ljubavi prema sebi i drugima

Bog i jeste ljubav

Pozdrav svima

Smatram da religija može da poboljša i oplemeni nečiji život ali do određene mere, ako se ne ode u krajnost. Bar je moje iskustvo takvo.
Ja sam se kao tinejdžer zainteresovala za pravoslavlje, nekako me je samo privuklo iako su mi roditelji bili ateisti. Volela sam da idem u crkvu jer sam tamo osećala poseban mir i nadahnuće. Počela sam sa delima vladike Nikolaja i sl. popularnom literaturom i to je na mene delovalo vrlo pozitivno i inspirišuće. U to vreme sam imala puno želja i ciljeva od kojih su se mnoge i ostvarivale jer sam iako nesvensa Zakona privlačenja, privukla u svoj život divne stvari.
Onda su naišla iskušenja i neke stvari koje nisu bile lepe, pa sam se po inerciji okrenula crkvi (namerno kažem crkvi a ne religiji). Pročitala sam gomile svetootačke literature i tu sam mislila da sam pronašla utehu i odgovore na mnoga pitanja. Obzirom da ja sve radim „do koske“ počela sam da postim sve postove, sredu i petak, da odlazim na liturgije, dajem priloge,... i to je sve ok... ono što nije bilo ok je to što sam počela da gušim u sebi želju da ŽELIM za sebe dobre stvari, pogotovu materijalne. Grizla me je savest kad mi se javi npr. želja da imam puno novca (a oko mene toliko siromašnih, jedva sastavljaju kraj s’ krajem). Sa druge strane, crkva propoveda da je svaki čovek grešan, samim tim što je čovek, a i u svetootačkoj literaturi sve obiluje tim terminom, a ja koliko god htela, u dubini svog bića nisam mogla iskreno da osetim tu grešnost. Daleko od toga da ne grešim, naprotiv, ali nisam se osećala „grešno“. Za mene je Bog uvek bio oličenje čiste ljubavi a ne čika sa štapom koji deli packe na ulazu u Raj. Bilo je tu još nekih stvari koje mi nikako nisu išle u glavu, ali da ne dužim, to bi bila tema kojoj nema kraja a i otvorile bi se polemike, što mi nije cilj. Znači, nisam bila ni tamo ni tamo a epilog je da sam u velikoj meri ugušila svoje biće, izgubila sebe i postala bezvoljna, apatična, razdražljiva. Izgubila sam svaki svoj originalan cilj. Sve u svemu, u tome mi je prošlo par godina. Na svu sreću otreznile su me neke stvari tako da sam uspela da se vratim na svoj put.
Trebalo mi je mnogo snage da ponovo pronađem sebe i da počnem da ŽELIM bez griže savesti. Religiju sada prihvatam kao deo kulture i tradicije, i mislim da ni jednoj religiji nije cilj potpuno buđenje i oslobođenje čoveka. Na kraju krajeva, mi religiju vidimo kroz naočari koje nam je crkva stavila. Za neko dublje istraživanje potrebno je mnogo dublje tražiti. Za mene je prihvatljiva Biblija ona u tumačenju Nevila Godarda.

I dalje verujem u Boga, potpuno i bezrezervno, nikada nisam ni prestajala. Samo što sada imam potpuno drugačiju viziju svega. Mislim da savršena, čista ljubav prevazilazi okvire svih religija, i da onda kada se napravi taj iskorak ka sveopštoj ljubavi bez obzira na religiju, nacionalnost, rasu, doći će do stvaranja kritične mase za izvođenje tzv. kvantnog skoka koji će doprineti opštem preobražaju svih.
I na kraju da naglasim, ovo je samo moje iskustvo, ne znači da ne grešim.