Forum Ratnika Svetlosti

Ja bih dodala da je osećaj kad oprostiš nekako osećaj kao da se opet vratiš sebi. skineš neki teret, nešto zbog čega su ti misli lutale, odstraniš nešto gde su ti misli preskakale, na sta si se vraćala u stalnim alanliziranjima. ništa se bitno nije promenilo, ništa se nije izbrisalo, jer se ne moze gumicom izbrisati ono što je bilo, ali smo konačno osvestili: zašto meni, i kako to?,,
Te tako meni je NAAJvišeeeee pomogo preuzimanje odgovornosti na sebe Jednostavno sam se pomirila sa tim da su mi te lekcije date da bih nešto iz njih spoznala, nešto što mi baš sad treba. i treba da sam zahvalna na tome. često sam si znala reći: ko ti je kriv kad vidiš sve a ideš glavom kroz zid, eto ti sad uči.. ili pati..,, a ono sve loše što mi drugi čine, ne čine MEni nego SEBI. to je bitno osvestiti. onda sam išla malo dalje pa analizirala ,,blokove,, i raznorazne ,,hendikepe,, ljudi koji su mi naneli bol, i kad sam i to osvestila, skapirala sam da ni njima nije ni malo lako. tj. mnogo im je gore nego meni. oni imaju pune ruke posla. a ja samo treba da prihvatim lekciju, zahvalim se na istoj, i sa svojom lepom poukom nastavim dalje.
I još samo mislim da je bitno da odredjenu situaciju o kojoj je reč ne gledamo izolovano kao pojedinačan slučaj, nego da uzmemo celu, što širu sliku, zivotne okolnosti i sl. u obzir ( a to nama svima ovde pretpostavljam jako dobro ide od ruke)

Tanita, pravo u metu.

Felisiti wrote:
Kad se neko ne bavi sobom, kad je usmeren samo na spolja a ne na unutra, tada su njegove reakcije mehaničke, kao da rep vrti psom a ne pas repom i takva osoba sigurno nije srećna sama sa sobom.

Ovo je sjajno rečeno.
Moje mišljenje je sledeće: Osećaj oprosta je osećaj da svi reaguju i ponašaju se u skladu sa svojim znanjima, uverenjima, željama. Svi IMAJU PRAVO da to rade i žive kako žele. Svi smo mi došli ovde da učimo, da se širimo, imamo razna iskustva, usmeravamo pažnju.
Tvoj "problem" po meni ima nekoliko aspekata.
1. Tvoj problem jeste možda nešto što izaziva negativna osećanja, no nije li tako nastala cela planeta i svet kojeg poznajemo? Neki problem pa rešenje, pa problem, pa rešenje. Neko će čitati ove naše postove (ne jedna osoba nego ko zna koliko) i za deset godina. Tvoj problem i tvoja veličina su zapravo jedna veoma pozitivna stvar. Sama rešenost da ga "rešiš" je hrabro protivegovsko delo koje malo ljudi uspe da prizna. To je po meni već 90% posla odrađenog. Čim ti toliko želiš...to je gotova stvar.
2.Šta Zakon privlačnosti ima da kaže o ovome? Bez obzira da li želiš da se pretvoriš u osobu koja zna da oprašta i oseća to frekvencije su vrlo dosledne po tom pitanju-Ti razmišljaš o tome kako ne znaš da oprostiš, kako želiš, ali ne možeš (ovakva narav, onakva), kako se trudiš, upinješ...Zakon kaže da ne možeš da celo vreme razmišljaš kako nešto nemaš, a da ga dobiješ. I ne možeš rešiti problem tako što ćeš mu dati punu pažnju. (ovo dobro pokušaj da razumeš) "Sve čemu se opireš opstaje. Hrist kaže:"Ne opiri se zlomu." Uz najbolju volju i sve moje čestitke nikada, nikada, nikada, nikada, nikada nećeš naučiti da opraštaš tako što ćeš danima pričati o tome kako imaš problem sa opraštanjem. Čak i da se pojavi najbolji lifechoach svih vremena i sa njim radiš danima, sedmicama, godinama, problem nikada neće otići dok mu pridaješ pažnju. Samo će se promeniti osobe. Dakle, ako želiš da naučiš da oprostiš sad samo pusti tu priču niz reku...Univerzum je čuo tvoja traženja. Na tvom putu je upravo nešto (neka knjiga, iskustvo, osoba...) koja će ti pomoći da postaneš ono što želiš. Veruj. Samo pusti. Reci sebi: Ja volim sebe...ja volim sebe...ja volim sebe...
3.Mnogi ljudi (među njima bejadoh ja ) imaju pogrešnu predstavu o tome šta znači oprostiti. Ranije sam mislila da je to ovako: Zamisliš nekog na koga si ljut. Zatim obrazložiš u svojoj glavi zašto je taj neko nešto uradio (nisu ga voleli u detinjstvu, ima probleme, nije svestan, bla bla...) i onda uz valjano obrazloženje zamisliš njega kao jadnička nekog ko nije u stvari kriv i onda ga žarko zavoliš i to se zove oprost. Sada nekako to doživljavam ovako: BOLI ME BRIGA!
Šta me briga da li je neko uradio ovo ili ono, danas je divan dan i odoh na kolače. To se zove sloboda. Ne zavisiš od drugih. Niko drugi te ne može naterati da se osećaš loše. Kad se usmeriš samo na sebe, svoj život-gde ćeš ići, šta ćeš kupiti, šta ćeš raditi-nekako sve spolja što dolazi nije važno. Šta mene briga da li osoba pored mene sedi i priča istinu ili laž. Ako se ja osećam divno, ako poštujem sebe, ako osećam ljubav i zahvalnost, NEMA ŠANSE, da mi ZP donese nešto negativno (pa tako ni osobu koja laže). Oprost je kad ti nije bitno tuđe iskustvo nego samo tvoj osećaj unutra. "DANAS KUDGOD BUDEM IŠLA I ŠTA GOD BUDEM RADILA MOJA DOMINANTNA NAMERA JE DA SE OSEĆAM LEPO"! Primeri, primeri...Ustanem se i želim da mi bude lepo. Dođe drugarica i slaže me. Šta me briga, to me neće sprečiti da uživam. Nije bitno to šta ona kaže. Bitno je da ja napravim romantičnu večeru sa svojim dragim. Mnogi ljudi sada odmah skoče: "Ali, kako da me ne bude briga ako taj laže???? Pa možda će me zeznuti i slagati za nešto važno!" Ako vas neko slaže (ovde je laž primer samo) i vi reagujete tako što usmeravate pažnju na to, pokušavate da popravite to, pokušavate sebe da menjate zbog toga, pokušavate sa drugima da pričate o tome- vi privlačite opet TO, TO, TO...Ako vas neko slaže i vi kažete baš me briga ima pravo ako želi da laže, a ja imam pravo da me baš briga i da se sa njim ne družim, dešava se nešto moćno-ti lažovi odjednom nestaju. I privlačite ljude koji su iskreni. Jeste primetili da kada imamo problem privlačimo ljude koji kažu:"Jao, ma i kod mene ista stvar! Pa ne mogu da verujem!" Razlog što se sa nekim svađamo i što moramo kasnije da se brinemo šta je oprost NE NALAZI SE SPOLJA. To je unutrašnji nemir, sumnja, strah, negativna vibracija. Kada je srce puno ljubavi, sve spolja se menja.
4.Mister Ego.
Gospodin Ego uvek ima neku šemu kako bi ceo svet trebao da se ponaša. Ti moraš ovako. Ti moraš onako. Ovaj sme ovo, onaj ono. On ima pravila. Kada se sa nekim svađamo mi smo Mister Ego. Mi kažemo: Dok si samnom mora tako i tako. Ja sam imala misli- "Ako me neko slaže to znači da sam ja kriva. Jer taj neko iz nekog razloga nije smeo da kaže meni istinu. To znači da ja imam norme.Da ne dopuštam svima da budu što žele." Od tog trenutka dopuštam.

Oprost je kad dopuštaš svima da budu ono što jesu bez uplitanja u njihove vlastite izbore.

Dok sam ja napisala ovolika slova, Tanita je to lepo ukratko objasnila...

Drage moje Ratnice, toliko ste mi pomogle da ne mogu ni opisati! Hvala vam od srca!

257, puno hvala na ovako iscrpnom objašnjenju, naprosto nemam što više za pitati. Potpuno se slažem sa svime rečenim, opet imam onaj filing da mi je sve to već znano od prije, ali mi je trebalo da mi netko drugi to još ponovi, ovako lijepo detaljno Pogotovo ovo što se tiče Ega, svjesna sam ga u gotovo svim situacijama, osim kada netko krši njegova "pravila". Zapravo, i tada ga uspijevam promatrati, i svoje reakcije koje izaziva u meni, i onaj glas unutra "aha, sada me je ovaj povrijedio, e sad ćeš ti vidjeti"... Ali sam se svaki put predavala emocijama, umjesto da sam širila ljubav i samo ljubav.
Naročito mi se sviđa ovaj primjer s laganjem - ako netko laže u mojoj prisutnosti, ja mu ne dopuštam da bude to što jest - apsolutna istina! Hvala hvala hvala i hvala što si mi otvorila oči Dopustit ću sada da mi se ove misli infiltriraju u podsvijest, i da se prepustim čarima opraštanja.

:****

Krijesnice, u kom gradu živiš?
Hoću da me vodiš na kolače kad budem prolazila...

tanita wrote:Ja bih dodala da je osećaj kad oprostiš nekako osećaj kao da se opet vratiš sebi. skineš neki teret, nešto zbog čega su ti misli lutale, odstraniš nešto gde su ti misli preskakale, na sta si se vraćala u stalnim alanliziranjima. ništa se bitno nije promenilo, ništa se nije izbrisalo, jer se ne moze gumicom izbrisati ono što je bilo, ali smo konačno osvestili: zašto meni, i kako to?,,

Prekrasno si ovo sve objasnila.Jer tek kad se počnemo prisjećati tko smo postaje nam potpuno nevažno tuđe mišljenje i prestajemo se identificirati sa Egom jer on je taj koji ne može oprostiti.Postepeno se oslobađamo okova UMA i postajemo slobodni.I kao što si rekla onda počnemo uviđeti dublje značenje svega toga više negledamo samu površinu već smo u stanju vidjeti šta se to krije ispod površine nevidljiva sila koja je stvorila sve ovo sa svrhom.Tada sve počinje imati smisla i naša vjera u tu silu je ogromna tako da Um više nema toliku snagu nad nama.
Mi opraštamo a što je naj interesantnije shvatamo da mi ustvari nemamo šta oprostiti jer baš ti postupci nas vraćaju našem izvoru.Tada tim osobama postajemo jako zahvalni na naučenim lekcijama.
I shvatimo kao što si i ti rekla....

tanita wrote: skapirala sam da ni njima nije ni malo lako. tj. mnogo im je gore nego meni. oni imaju pune ruke posla. a ja samo treba da prihvatim lekciju, zahvalim se na istoj, i sa svojom lepom poukom nastavim dalje.

Odmah jučer sam dobila test za svoj ego i opraštanje, i naravno - pala sam. Sad mi se sve više čini da je lekcija koju trebam naučiti zapravo otpuštanje osobe u čijoj prisutnosti padam pod utjecaj ega. Ma koliko ja smirena bila, jednostavno čim se nađem u blizini te osobe, ja osjetim veličinu njezinog vlastitog ega, i njegovu potrebu da se konstantno hrani mojom energijom. Tu se automatski pali moj saveznik u obrani - ego. Dakle, nešto mi govori da nije problem u mom (ne)opraštanju nego nedostatku prostora da oprostim. Treba napraviti prostora i nekoga otpustiti. Osjećam da ću tek tada u potpunosti moći kontrolirati ego i koristiti ga samo po potrebi (a sumnjam da će potreba biti tako velika kada napokon raskinem vezanost za tu osobu).

Krijesncia wrote:Ma koliko ja smirena bila, jednostavno čim se nađem u blizini te osobe, ja osjetim veličinu njezinog vlastitog ega, i njegovu potrebu da se konstantno hrani mojom energijom..

Mi smo ti koji im dozvoljavamo da se hrane našom energijom.
Samo se potrudi da što manje razmišljaš o toj osobi da ne vrtiš stalno u glavi film o tome šta je rekla ili uradila .Kad god ti padne na pamet promjeni misli na nešto lepo ili ponavljaj afirmaciju u sebi"ja sam savršeno smirena i uravnotežena puna ljubavi i razumjevanja prema drugima".
Mi tim osobama dajemo snagu tako što stalno razmišljamo o njima o tome šta su nam uradili ili rekli ili šta sad misle.
Tako im dajemo snagu nad nama i uvjek budemo u nekoj pripravnosti kad ih sretnemo i ako ništa u tom trenutku ne kažu.Ego je u pripravnosti i hiljadu misli prođe kroz glavu tako da se počnemo osjećati loše samo ako smo u njihovoj blizini i neshvaćamo koliko su te osobe u tom momentnu moćnije nad nama koliko nam energije crpe i izazivaju negativna osjećanja.Dva Ega se sudaraju.

Jednostavno posmatranjem sebe i svojih emocija postanemo svjesniji i takve nas osobe ne mogu izbaciti iz takta zato što nemaju više moć nad nama.A gube moć onog trenutka kad nam prestane biti važno ono što je važno Egu. Kad počnemo polako osvještavati da mi nismo Ego.I shvatimo da već jesmo savršeni i da nam ne treba ništa i niko da nam to potvrdi.
Povećamo vjeru u sebe i ne osjećamo se ugroženima.

Hvala ti jelena, u pravu si.
Ponekad savršeno vladam sobom, ako netko kaže nešto što mi smeta, smjesta počnem pratiti reakcije svoga tijela i one brzo jenjavaju. Tada sam u stanju slušati gluposti satima, i samo se smješkati, osjećajući duboki spokoj.
S druge strane, tu su trenutci kad se ego nađe toliko uvrijeđenim da neke stvari kažem ili napravim posve nesvjesno. Recimo, to zadnji put što mi se dogodilo, ja gotovo nisam ni stigla razmisliti o svojoj reakciji. Ona je doslovce izletjela iz mene i napravila kaos. Kao da to nisam bila Ja (što očito i nisam, to je bio ego).

No, kažu ljudi "Vježbom do savršenstva". Lekciju sam naučila, sada ju jednostavno trebam znati primijeniti kada se nađem na ispitu. Jer, dok se piše test, Učitelj šuti...