Forum Ratnika Svetlosti

Clan 257-ODLICAN VIC!!!!Jovana evo uzmi ovaj savjet od DenVik-blagosiljanje,odlicno je,to sam i ja radila a vjerovatno cu opet,moza bilo koja osoba a mi pricamo konkretno o majkama-"Blagosiljam moju majku i predajem je (Hristu ili Bogu ili Univerzalnoj ljubavi)",ti izaberi kako ti je zgodnije.Odlican je metod,samo tako dnevno ponavljaj koliko ti je prijatno i zaista se stvari olaksaju,da se tako izrazim.Kako god se odlucili da (ne)reagujemo ili da ih ignorisemo,stagod,moramo biti svjesni da su oni nama roditelji ne slucajno i da su imali i imaju ogroman uticaj na nas,i da se treba sa time pozabaviti u cilju oplemenjivanja i napredovanja.

Poslusacu je Kyra,i DenVik i tebe

odkada sam postavila prvi post pa do malo pre imala sam par situacija (necija majka je u jako teskom zdravstvenom stanju gde nema povratka i ne ocekuje se poboljsanje ...) osetila sam jako puno toga kada sam to cula i u trenutku prezivela ... nebitno...

kada sam se zapitala i da li moze sve da se prevazidje -videla sam danasnji snimak decka za koga znam da je imao kvadriplegiju u kolicima sa kabanicom dans na kisi , uspeo je da pokrene ruke i sam da se vozi kolicima a iznad je napiso "kisa je jaka ali ja sam jos jaci"

za mene je to dovljna smernica - bice ovo sve uredu , slozicemo se, samo polako! kad-tad ... previse mi je stalo

a majku sam odabrala zbog moje trenutne sasave situacije sa njom , i zato sto mislim da ako razlicitu majku od nas samih prihvatimo - mocicemo da prihvatimo sve ostale ljude

p.s VIS JE ODLICAN

257, hahahahaha, odličan vic! Čula sam ranije malo drugačiju verziju, kad je Ivica donosio pivu iz frižidera....ali da, smisao vica je isti

Pa da ja nešto kažem o svom odnosu s majkom... Razlike u našim karakterima su također velike, ali uvijek imamo neke dodirne točke za koje znam da nemam s drugim osobama. Ne mogu se požaliti na odnos s njom, jer ma kakve razlike bile među nama, ja osjetim bezuvjetnu ljubav koju ona usmjerava na mene i takva ljubav apsolutno razbija sve negativno što može postojati u odnosu. Ne volimo iste knjige, pa što? Ne gledamo iste filmove, ne volimo jednako društvo, nemamo isti način zabave, nemamo ista mišljenja o stvarima koje se dešavaju oko nas... Ali, ako imam problem, sva njezina pažnja usmjerena je na mene i na rješavanje mog problema. Ako padnem, ona će me prva podići. Ako zapnem, ona će me prva pogurati naprijed. Da li je, pored takvog osjećaja oslonca, doista bitan karakter osobe? Karakter je ionako uvjetovan vanjskim okolnostima, zato se i razlikujemo, ali smo u suštini jednake. Bića smo istih želja i ciljeva - da budemo sretne. Svaku ispunjava nešto drugo, ali u tome i jest čar odnosa - ne mogu si zamisliti da sam slika i prilika moje majke, kakve bismo mi onda uopće razgovore mogle voditi? Što bih ja mogla pronaći u njoj, a da već nemam u sebi? Pa ništa! Bilo bi dosadno i takav odnos ne bi imao smisla! Stoga, i prepreke koje nekad sprečavaju dublje razumijevanje između mene i nje, samo su prilika da se bolje upoznamo i iznova shvatimo zašto se toliko volimo.

Kako si ovo predivno rekla, Krijesnice
Upravo si opisala moj odnos sa majkom . Mada nije uvek bio takav... Ali, doduše, nisam ni ja uvek bila ovakva... Bila sam , sačuvaj Bože. Kad sam prestala očekivati od nje bilo šta, počela sam dobijati ono što mi treba. Zvuči poznato

Krijesnice, blago tebi ,
ti zaista imas cime da se pohvalis, tako izgradjen odnos sa mamom je po meni savrsen :* teee

Jovanajovana10, pa sta ako je tvoj odnos drugaciji( ili moj), izazov je jos lepsi i bolji. Naravno da bi sve bilo idealno da smo svi u savrsenom odnosu sa roditeljima, ali to bi bilo , u najmanju ruku, dosadno( za napredak). I odlicno je sto neka deca rastu u bezuslovnoj ljubavi koju dobijaju.
Mogu da potpisem da ces biti fenomenalna keva( malo naporna,doduse, samo ces cmakati to svoje derle , ali ajde sad)progledacemo ti kroz prste.
E, onda cemo da pricamo o ovoj temi, nas dve.

Krijesnica wrote:Svaku ispunjava nešto drugo, ali u tome i jest čar odnosa - ne mogu si zamisliti da sam slika i prilika moje majke, kakve bismo mi onda uopće razgovore mogle voditi? Što bih ja mogla pronaći u njoj, a da već nemam u sebi? Pa ništa! Bilo bi dosadno i takav odnos ne bi imao smisla! Stoga, i prepreke koje nekad sprečavaju dublje razumijevanje između mene i nje, samo su prilika da se bolje upoznamo i iznova shvatimo zašto se toliko volimo.

OVAJ DEO MI SE NAJVISE SVIDREO
ne zelim ja da budemo iste, nego razlicite ali da se prihvatamo takve medjusobno.

Da DenVik znas da ja jedva cekam da vidim te male crne okice 6.6 ..... da ima da ga cmacem i gnjavim hahahah
sve u svoje vreme ...
ne brini DenVik ,zvacu te kao telefonsku 24h sluzbu za pomoc majkama ahhahahahahhaah
...i celog se zivota ocigledno uci
:***

Ma dobro, jeste vi zaboravili kako se ovaj forum zove? Zar ne znate tko ste i što ste samim time što ste na ovom forumu?

Halo, Ratnici i Ratnice, trgnite se malo!

Kakvi bismo mi to ratnici bili kada se ne bi borili? Došli smo ovamo da porastemo u duhovnom smislu, a svi naši međuljudski odnosi i životne situacije imaju upravo tu svrhu - da rastemo! Spoznaja se dešava kada je najteže, ne zaboravite to!

Nije ni moj odnos s majkom oduvijek bio ovakav...auuuu, daleko od toga... Da vam pričam kakve su se gluposti ovdje nadešavale, ne bi mi ni vjerovali Ali uopće se ne želim prisjećati tih stvariti i širiti neku negativu..što je bilo u prošlosti neka tamo i ostane...a bilo je jako teško, ako ćemo iskreno. Da ne spominjem kakva sam bila kad me lovio pubertet, tada sam rekla svojoj majci da ju mrzim Ali kako je i sama prošla tu fazu kad pljušte hormoni na sve strane, razumjela je u potpunosti moje ponašanje i zanemarila ga. Bilo je i trenutaka kada sam ju znala izluditi da po cijeli dan nije obraćala pažnju na mene...ali poanta je u tome da sam nakon svake takve situacije osjećala neku težinu na srcu, i ona bi bila prisutna sve dok si ne bih priznala da mi je majka najveće blago na svijetu. Na kraju bi se ispričale jedna drugoj i podijelile koju suzu, čisto onako, iz olakšanja. Tu su dolazile spoznaje. Spoznaje koje su opisane u samom naslovu teme: JEDNA JE MAJKA. Svađe s roditeljima su tu da vam ukažu kako ponekad neke nebitne sitnice mogu utjecati na vas i narušiti blagostanje koje nastojite postići. Treba samo prihvatiti svaku prepreku i ne odupirati joj se, neki put se morate i spotaknuti da biste upoznali stazu kojom hodate.

Iako nisam ljubiteljica prešućivanja, vjerujem da je neki put potrebno i prešutjeti, samo kako bi druga osoba imala prostora da i sama raste i razvija se. Naravno, i to treba biti u granicama normale - dopustite samo ono što ne koči vas i vaš razvitak. Na kraju krajeva, roditelji su tu da nas pripreme na život u ovom čudnom svijetu. Zapamtite da su oni ipak tu dulje nego mi, i ponekad na agresivan način pokušavaju dokazati da su u pravu, zbog poriva kojemu se ne mogu oduprijeti - to je poriv da njihovo dijete dobije najbolje što zaslužuje.

Volim vas! :*

da Krijesnice , to za borbu si upravu potpuno !!!
ali svako svoj ''rat'' vodi ... (naravno ne mislim na svadje , uvrede i na druge ruzne stvari koje su nama ratnicim ispod casti ,dalekoooo od toga.... TO NIKAKO, mislim na nalazenje kompromisa, razumevanje svega,nalazenje spokoja, mira , ljubavi i podrske...nove prilike za ucenje...prihvatanje i uocavanje razlicitosti... )
ocigledno da je sve to tako individualno u vezi ove teme zato polako shvatam da je mozda besmisleno sto sam je pocela...ali ipak pozitivna iskustva drugih dragih ratnika su zaista vredna <3
ja upravo krecem u pohod sutra se srecem sa mamom posle duzeg vremena pa da vidimo sta ce biti :*
nadam se najboljem ninasta manje ne pristajem
:*****

Drage ratinice svetlosti, meni je ova tema direktno povezana sa jednim osnovnim pitanjem. Pitanjem duhovnosti...Da li se uopšte može duhovno uzdizati u ovom materijalnom svetu, ako se ne pođe od oproštaja?
Oproštaja prvo sebi, što automatski povlači Oproštaj i roditelju. Jer ako smo ikada patili a patili smo svi, ta patnja je uvek uslovljena nečim ili što ne možemo sebi da oprostimo, ili što ne možemo drugom da oprostimo, a to su obično na prvom mestu roditelji. Ako i kada zaista oprostimo, mi smo onda sposobni za duhovni rast i bezuslovnu ljubav. Svoju majku posle svega, nadsve volim, ja sam njen očigledni deo, kao i što sam ne očigledni deo svih i svega u jednome
Sada kada gledam svoje roditelje ne vidim više te ogromene razlike i nerazumevanje iz prošlosti već samo bića koja sam izabrala da me uče ljubavi