Forum Ratnika Svetlosti

Eh, da mi je videti istinski prosvećenu osobu koja se ne izbacuje iz Vrtloga s vremana na vreme....(sećam se Abrahamove priče o Isusu)
Imam pitanje: zašto je osećaj ponosa negativan osećaj? Odnosno, zar nije lepo kad smo ponosni na sebe i kad nas drugi hvale?

E, vidiš, ja uživam od kako znam za sebe da nešto učinim ovde, onde, nekome, drugome ,
pa tek sebi( to od skoro radim, baš za sebe neke lepe stvarčice i to mi postaje ritual)
I dok sam radila drugima, OČEKIVALA SAM ( ovo je živa istina) da me pohvale za to, iako je sam čin davanja blagoslov, to sam znala oduvek, nekako, nemam pojma, osećaš to.
Ponavljam po milioniti put, od kako na sebe gledam očima i ušima LJUBAVI, daleko od toga da smatram da sam u potpunom Vortexu 24 časa, ali bar 8 sati jesam i OSEĆAJ DAVANJA JE POTPUNO DRUGAČIJI.
Verovatno ste u pravu kad pričate o promociji dobrog, ali meni to zvuči kao takmičenje onda.
Ako neko od ratnika svetlosti ima okidač da stvori emisiju o ZP, odlično, to je to ili da to crta, piše pesme o tome, fenomenalno, SVAKO NEKA PRATI SVOJ PUT i sve više će se pisati i pričati o ovome što mi sada doživljavamo.
Član 257, želim ti da SAMA SEBE POHVALIŠ ZA SVE DOBRO SVAKOG DANA koje činiš sebi i drugima, ljubim te.

Da,da, DenVik kontam o kom osećaju očekivanja pričaš. Hm, da treba još malo razmisliti o svemu tome. Ali daleko od toga da smatram da je loše biti ponosan A kontam te vesti, hm, ma nemam pojma ionako ne pratim već godinama ni ove standardne. U svakom slučaju nekako kontam da se tema malo proširilia. Ono što je Č257 ustvari pitala je "zašto se preporučuje da se dobra dela čine u tajnosti?" I na to odgovaram: ne znam - najverovatnije neki relikt prošlosti. Druga stvar: da li bih ja preporučio da se dobra dela čine u tajnosti, pa pored benefita koje je navela Č257 i ja, i potiv razloga koje je navela Krijesnica, ja smatram da je u suštini najbitnije činiti ih pa sad naglas ili u tajnosti hahaha

Član 257 aj molim te malo bolje definiši šta si htela da pitaš. Ima tu raznih situacija: da promovišeš svoja dobra dela, tuđa dela, da to budu neke vesti ili šta?

Sve to što si naveo.
Dakle, shvatam da je lepo promovisati tuđa dobra dela. Lepo je to i medijski objaviti. Šire pozitivnu energiju.
Moje pitanje vama i samoj sebi je bilo vezano za: Kada ja uradim dobro delo da li trebam da pričam to nekome (da se hvalim) ili da apsolutno i uvek ćutim? Jer..
Meni je jasno da postoji ovde priča "ako si naglas se pohvalio onda nisi uradio zbog nekog nego zbog sebe, a to je sebično", poenta mog pitanja jeste: Ako i jeste sebično da li je nužno loše biti sebičan? Da li je nužno loše raditi nešto zbog čega želiš da te neko pohvali? I postoji li u Univerzumu loše-dobro odnos ili je sve uvek dobro?
I dok se ova tema odvijala mislim da mi je postalo jasno. Naime, većinu dobrih dela nikad nisam prijavila, jer nisam imala razloga...učiniš i nastaviš dalje...međutim bilo je prilika kada sam to i objavljivala, ali sad moram da navedem razlog:
Jedna osoba se smuva sa oženjenim frajerom, roditelji je izbace iz kuće i sad je ona na ulici. Naravno, u toj situaciji sam ja neko ko može da pomogne i smeštam je u hotel. Nakon toga je smeštam u stan. E sad,ja nikad to nisam tražila nazad niti sam nekom pominjala, radila sam u inostranstvu, imala, baš me bilo briga, dok nisam se vratila i čula kako ta osoba priča loše o meni. Tu je proradio moj Ego i odmah sam svima objavila, je l' tako:) (na kraju smo ispostavili da je taj neko mislio da mi duguje i da mora da mi vrati, a nije imao, pa je brže bolje udario neku priču..bla, bla sve je to u stvari strah...sad znam, sve su to odbrambeni mehanizmi Ega i naravno da joj je oprošteno). Izvinjavam se što sam sad ovo napisala, ali sve u sklopu teme. Elem, sad znam da sam i privukla sama tu osobu sa takvim ponašanjem i da sam i sama možda očekivala, tada, u dalekoj svojoj praistoriji nešto takvo. Mislim da sam gajila uverenje "Šta me briga, meni je važno da pomognem, a neko ne mora niti da mi vrati niti išta." Zar nije pogrešno tako nešto očekivati?
I sad imam jednu dilemu oko toga. Kada se ja nađem u lošoj situaciji i kada meni treba pomoć, ja prvo poželim da ceo svet zna za moja dobra dela, da bih opravdala da je to ciklus davanja i uzimanja od života.
Nije li sve ovo čist Ego???
Nemojte me pogrešno shvatiti, mene samo zanima vaše mišljenje, nema ispravno-pogrešno...

DenVik wrote: I dok sam radila drugima, OČEKIVALA SAM ( ovo je živa istina) da me pohvale za to, iako je sam čin davanja blagoslov, to sam znala oduvek, nekako, nemam pojma, osećaš to.

Očekivala i ja. I sad mi se to ponekad desi, priznajem Ne očekujem skakanje do neba ali da osetim da je nekom drago, da se obradovao, da ceni to što sam učinila, to da (ili bar nešto od toga ). Ne dešava mi se to uvek, ali bih slagala da kažem da se nikada ne desi.
Znam da treba davati bez očekivanja, ali nisam još savršena (mada, samo što nisam )

O dobrim delima koje učinim nemam potrebu da pričam jer mi se čini da pričom tražimo priznanje drugih da smo velikodušni, a meni je dovoljno sopstveno priznanje, da osetim toplinu oko srca kad vidim nekom sjaj zahvalnosti u očima. Sad i ovo može biti upitno, da li činim dobra dela da bih sebe učinila srećnom ili tog nekog, a zaista nemam odgovor na to. Mislim da i jedno i drugo, najlepše je kad se poklopi.

Ne smatram ni da je ružno pričati o dobrim delima, jer zamislite da svi ćute o njima, pa kako bi onda čuli / pročitali nešto lepo što nas gane do suza, vesti i razgovori bi se bez toga pretvorili u crnu hroniku. Dobro je što postoji balans - oni koji imaju potrebu da pričaju o tome i oni koji nemaju.

Član 257 wrote:na kraju smo ispostavili da je taj neko mislio da mi duguje i da mora da mi vrati, a nije imao, pa je brže bolje udario neku priču..bla, bla

Evo ovo, mislim da je ovo suština odgovora na tvoje pitanje. Ti si bila u situaciji da pomogneš nekom poznatom i to je ok. Kako je ta osoba reagovala, stvar je njenog karaktera. Ti si pomogla jer si osjećala da to trebaš uraditi i to je meni baš super. Religije uglavnom propovijedaju činjenje dobrih djela u tajnosti, ne samo zbog tog osjećaja ponosa, već i zbog potencijalih posljedica tog čina (kao što je u tvom slučaju bilo). Ako učiniš nekome dobro djelo, a on ne zna da si baš ti to uradio, onda on neće osjećati da ti je nešto dužan. Mislim da je u tome poenta tog koncepta činjenja dobrih djela u tajnosti. Kada čujem da je neko nekome nešto darovao a pri tom želi da ostane anoniman, meni je to predivno. Promovirao si dobro djelo, a nisi se eksponirao.
S druge strane, lijepo je znati ko su ti ljudi koji čine dobra djela.

Spoygg, slažem se s tobom da je lijepo kad ti neko nešto u životu omogući. Meni je npr. Džordž Soroš mnogo valjao u životu, a nema pojma ko sam ja, ali ja sam zahvalna tom čovjeku što postoji. (Ako se ovo smatra nekom promocijom, molim moderatora da izbriše). Imala sam potrebu da spomenem jednog dobročinitelja.

Moram reći da me je ova tema oduševila i hvala ti što si ovo pitanje postavila. A šta bi tek I. Kant rekao na ovo?

Ovo je jedna od tema koje manifestuju razlicita misljenja i shvatanja. Mislim da mogu da kazem da su svi u pravu ako se stvar posmatra sa njihove tacke gledista. Zato necu nikoga citirati niti se nekome licno obracati vec cu ispoljiti svoje misljenje i stav.

Ciniti dobra dela je vrlo pozitivna akcija bez obzira dali je anonimna ili nije, bez obzira kakav je motiv cinioca.
Krajnji ishod je dobrocinstvo i kao sto rekoh vrlo pozitivan akt.

Smatram da je OK i da je normalno da se osecamo dobro kad nesto dobro uradimo.

Promocirati dobrocinstva preko medija je OK i korisno jer ce stvoriti spoznanje da jos uvek postoje ljudi koji cine dobra dela i u isto vreme potstaci mnoge da i oni cine isto. Nkada nece biti previse takvih emisija na TV ili clanaka u novinama

Dobrocinstva nisu samo vezana za materijanu pomoc. Postoje hiljade nacina da se ucini dobro delo dati nekome nadu, potsrek,ohrabrenje, fizicku pomoc i znam da svako moze da kreira neku vrstu dobrog dela. Uciniti nesto dobro za sebe je takodje dobro delo kao i blagosloviti nekoga. Da li se svaki dan zapitate koga sam blagoslovio danas? Upoznavanje nekoga sa ZP i vaznosti misli je dobro delo ako nije nametnuto ali radi samo na sprecavanju da se padne u akutnu situaciju.

Nikad a pogotovo u sadasnjoj situaciji, ne postoji visak dobrih dela i zato pozdravimo svakoga ko je spreman da za dobrocinstva bez obzira na motiv jer su upucena nekom pojedincu ili grupi ljudi kojima je to neophodno.

To je moje misljenje i moj stav.