Forum Ratnika Svetlosti

DenVik, prepoznajem se u tvojoj priči.

Tako sam i ja na početku imala potrebu da ljudima detaljno govorim o čudima koja mi se dešavaju...da sa njima podijelim svoje meditacije, spoznaje, sve ono lijepo što sam time postigla. No, primijetila sam da me slušaju s minimumom svoje pažnje, da okreću glavu ili na kraju dodaju komentar kako je lijepo "što sam pronašla novi hobi" Takva sam da me jako pogodi kad me bliska osoba ne shvaća, ali opet nisam nastojala ikoga na išta forsirati niti nekog uvjeravati u nešto. Naučila sam s vremenom da jednostavno radim ono što mi odgovara, da šutim o tome i samo ubirem plodove svoga rada

Stvorila sam prostor između sebe i drugih osoba, dopustila im da budu to što jesu. S vremenom neki ljudi, koji su cijelo vrijeme bili tu ali nisu pokazivali ikakav interes za rad na sebi, su počeli sami od sebe govoriti o samospoznaji, pozitivnom razmišljanju, ZP, meditaciji... Poznanik je samo jednog dana došao i rekao da je kod mame na polici pronašao knjigu Moć sadašnjeg trenutka i da je oduševljen. Samo sam čekala priliku da razgovaram s njim o tome, jer sam je istovremeno i ja čitala, bio je užitak podijeliti svoja mišljenja s tim... Zatim druga osoba iz društva dolazi i počne govoriti o meditaciji i o tome kako "slučajno" počne meditirati dok gleda TV, i kako mu se ruke tad jako zagriju (a ima problema s cirkulacijom, isto kao i ja, ruke vječito plave i hladne). Tu sam se i ja odmah ubacila u priču i rekla mu kako je moguće ugrijati dijelove tijela kada im samo posvetiš pažnju, i on se složio Ponekad se uopće ne upličem u razgovore, pustim osobe da pričaju svoja iskustva, a ja uživam slušajući jer vidim sebe u njima. Vidim tu njihovu potrebu da se izraze, da podijele svoje spoznaje i dajem im sav prostor da to učine. Usmjerim potpunu pažnju na njih i darujem im ono što ja nisam imala.

Isto tako je u priči bila prijateljica koja je sirota bila sva u svome egu i problemima...malo po malo sam joj počela govoriti o tome kako meditiram i to mi pomogne da pogledam stvari iz drugačijeg kuta i pronađem rješenja. Predložila sam joj da pročita Tajnu i odmah je zvala knjižnicu i predbilježila se za nju. No, neke druge nesuglasice među nama dovele su do toga sa se raziđemo...bio je sukob oko nečega što uopće nema veze s meditacijom ili radom na sebi, valjda me je htjela povrijediti pa je rekla da TROŠIM VRIJEME meditirajući. Hehehe, kako me to samo nasmijalo...dopustila sam joj da ide svojim putem, ako ništa drugo, nadam se da je upoznala Tajnu i da je sada sretna.

Svaki čovek tačno oseća šta i koliko može reći drugom biću, ali ponekad to ne pratimo, jer smo u žaru vlastitog otkrića, ali nam se to vrati kroz nerazumevanje sa druge strane, zato je najbolje pratiti sebe, koliko i šta je to što želimo reći. Nikada ne moramo, jer ne moramo Ništa.
Potpuno se sažem sa Žikom u vezi prijatelja što je napisao. Pozdrav svima.

Od kad sam se ja promijenila, promijenila sam i prijatelje (uglavnom). Jednostavno sam shvatila da mi vise ne odgovaraju ljudi koji razmisljaju drugacije od mene (ne osudjujem ih, vec se prosto vise ne uklapam u njihov svijet). Teme kao sto su tracevi-ko sta radi, ko koga vara, ko ima ili nema novca i sl. to vise nije ono sto mene zanima i zato sam prestala da se druzim sa ljudima koji su u tom fazonu.
E isto tako ne volim mnogo da pricam na temu ZP i duhovnosti, jer vecina ljudi ne razumije, a sa druge strane mozda i ne bi bilo lose da iskreno pricam o onome sto volim. Ja sam valjda izabrala put manjeg otpora, pa zato razmisljam da cu prepoznati ljude sebi slicne bez potenciranje price o ZP

Spoygg wrote: Zanima me da li su vam prijatelji zaista prijatelji ako osuđuju vaš način života?
Zanima me da li vam je potrebno da vas neko potpuno prihvati i razuma da biste mogli da budete "dobri" s njim?
Da li vam je potrebno da svi vaši prijatelji rade sve onako kako se vama sviđa?

Tri puta ne.

Ne družim se sa ljudima koji me osuđuju. Istina, nikom se ni ne otvaram do kraja, pa tako ni ne postoji mogućnost ne znam kakve osude. Neke intimne situacije ili neke u kojima znam da sam grešila (ali sve su to bile lekcije i zahvalna sam što sam kroz to prošla) ne delim ni sa kim jer se slažem sa onom izrekom - kad nekom poveriš svoju tajnu, on postaje gospodar tvoje slobode.
Ne znam dokle ću se družiti sa nekim i koliko se taj neko ili ja može promeniti pa da se raziđemo, a da zna moje najveće tajne, osećala bih se nekako ogoljeno i ranjivo. Kao ptica bez perja.

Nije mi potrebno da me neko potnuno prihvati i razume da bismo bili prijatelji. Nisam ni imala iskustvo potpunog prihvatanja i razumevanja sa drugom osobom, velikim delom da, ali potpunim ne. Jedino samu sebe mogu u potpunosti razumeti jer sebe najbolje poznajem.

Ma taman posla da smo svi isti i da prijatelji rade onako kako se meni sviđa. Živele različitosti!

S vremena na vreme mi se dešava da "otpadnu" neka prijateljstva, iz čista mira i bez prethodnog upozorenja, i to u takvim periodima u kratkom roku (dva, tri meseca), krenu da se ruše jedna za drugim. Znam da je to otvaranje prostora za nove i tako i bude, život ide dalje i privlačimo ljude koji su na sličnim vibracijama kao mi. Bude mi žao, ali pustim.
Sve je to za moje najviše dobro.

Draga Leci,slagu moj na torti.
Toliko je prekrasnih tema , letim ko pcelica,sa jedne na drugu jer zelim da ucim,otkrivam toliko toga,ushicena,radosna i onda sve to zelim da podelim prvo sa svojim najblizima pa prijateljima (vidim da nam svima slicno krene) a onda otpor,ptpor i spoznaja,cek,stop, ne moze to tako...pa dalje probamo...,rastemo.....,faze,faze...,trazimo se i nacicemo sigurna sam pre ili kasnije ono pravo,eliminacije su neminovne.Svi smo jedno ,osluskivati i iskoristiti pravi trenutak na pravom mestu za sveopste dobro.
Ljubim vas sve,otvarate mi oci i dajete novu perspekivu posmatranja iz dana u dan.Jako sam srecna da sam vas pronasla a Ti draga Lecika majstor si sazimanja, kao i Zika, neiscrpna riznica.

Najzad, moja podrska za sve.
Svaka cast kako se snalazis, forum je ogroman i mislim da ga ni ja jos nisam procitala celog.
Sto se tice teme, jesmo pioniri, svako u svom okruzenju, ali ja volim izazove, oni me osvescuju i malo sam i pametnija posle , doduse ja sam sad u fazi kad se malo poigravam sa svime sto sam naucila i posmatram svet oko sebe, kao da ga vidim prvi put sad.
Pre neki dan sam popila kafu sa mojom nekadasnjom drugaricom( avioni, kamioni, patike od 300 evra, torba od 250 evra i bla, bla, muz, ljubavnik)imala sam takvih par, znamo se od detinjstva,,ja sam u nju gledala kao u televizor..kaze"Izbegavas me vec 4 godine, ali ja neprekidno mislim o tebi ovih dana", hm, to njena podsvest trazi pomoc, oseca se kao u vrzinom kolu, tako kaze, a kaze da je i normalno da ima i muza i ljubavnika.
Slusala sam je bez daha i sve u sebi ponavljala" Boze, hvala ti, hvala ti Zivote sto me volis". Pita me sta to jedem kad izgledam isto kao pre 10 god, ja taman da kazem nesto, ona promeni temu, onda me pita sta to ima novo u mom zivotu, kad ovako sijam , ja taman da izgovorim, ona ,me prekine...
Ja sam se tako smejala i gledala u nju kao da je prvi put vidim. Naravno da nisam nista rekla( nisam stigla )
Ona je od osoba koje ne znaju i ne znaju da ne znaju, takvih se treba kloniti.
Imam ja i par divnih drugarica, koje mi sad same dolaze i kazu kako sam bila u pravu za ZP, za ovo ili ono, kako su se same uverile, pitaju za savet sta da citaju itd..sa njima se moja dusa oseca kao da se siri.
Lj

DV razumijem te
Takve kave znaju bit ubitacno naporne ali ako ih prihvatis drugacije mogu ti sluziti kao ogledalo da vidis di si i sta si, bar je tako kod mene

Hihihi, a zato ja nemam decka kad si neke uzmu i par komada hmh

Ja se volim hvalit svojom odjecom sa pijace ili iz tera nove haha, onda bas namjerno to radim, mora da me gledaju ko da sam mali zeleni

Prije me to iscrpljivalo, privlacim takve valjda da se naucim s njima nositi i da se naucim stititi i da ih prihvatim sa smijehom i da vise cijenim drustvo predivnih ljudi koji me okruzuju...

Den draga.
Triput je triput, hvala i stize ti treca :ruzha:iz sveg srca, danas. Predivno je kada te neko razume i podzava a ti si majstor u tome i divim se da stizes svima da se nadjes

Draga Najzad, hvala na divnim ruzama. Volim forum, za mene ovo nije puki egzibicionizam sa svojim i tudjim osecajima. Volim duse ovde ali ih i vidim i osecam, ja se ovde ne hvalim, ne foliram, ne pravim pametna( ja jesam pametna )sve sto kazem ja sam dozivela i prezivela, stvarno citam sta ljudi pisu i koje stavove zastupaju, jer me to zanima. I postujem jako sta to upravo radis sa sobom i za sebe..
Jaspis, sta da ti kazem , juri me riba tri meseca da pijemo kafu, ej tri meseca i budala, ja se ponadam da je mozda neki znak, da se promenila, da je oslusnula sebe, ma jok. Beton. Ne pijem ja te kafe vise, a ne.
Pa kad sam na poslu presekla, svakom zelim sve najbolje, ali nemoj me smarati Dnevnikom, explozivnim emisijama i turskim serijama. Za mene je to kao religija, to je licna, intimna stvar sta tebe ispunjava privatno i kako trosis svoje vreme . Na poslu ako mozemo da radimo posao i malo se nasalimo, nemoj me uvlaciti u privatne stvari i kenjati kako je to tvoje lose sto radis sebi u stvari najbolje od zivota. Kako da ne.
I tako se ja ogradila od svega, presekla veze, ja u svom filmu, odavno vec, kad :pocinju zadnjih meseci da se pojavljuju, tek probudjeni, trljaju okice, kazu jaka im ova lepa svetlost. Privlacim ih, kao i oni mene, nema nas mnogo, ali nas ima i to je jako vazno. Sve nas zanima razlicito, a u stvari isto, ma fenomenalno.
Navikla sam da sam drugacija, to nosim u sebi od kako znam za sebe, ali imam svoj stav koji je jasan i to ne popusta. Sve sam "gora" sto sam starija, mozda cak postajem ostra. Svima nam je bog dao slobodnu volju, pa nek izvole.

hm....zp na delu
ova tema postane aktuelna bas kad meni treba
hvala vam
taman da resim nedoumicu sta se ustvari desilo....jer ...pojma nemam
dakle da li su prijatelji koji nas osudjuju zbog nacina zivota?
pa ja mislim da oni to rade iz neznanja, ne iz mrznje
jer oni su sa istog izvora potekli sa kog i mi, samo mi imamo srecu da znamo to sto znamo i da zivimo po toj maximi
to sto nas osudjuju odraz je straha, njihovog od promena
zameniti stare foldere novim...
znam tesko je to
boli...
ali svesni nisu da kad bol prodje nastaje neizmerna sreca

elem...tokom prosle nedelje sam svojoj drugarici dala dve knjige od Luiz- ja to mogu i iskoristi svoje dobro odmah (jer ih je zelela, jer je zelela da oseti i "isproba" ovu moju i ovoliku srecu) i zato jer sam joj na njene reci da je jako besna, da hoce da iskoci iz svoje koze, da je sve nervira a pri tom joj se tih dana zakace farke na ekser i ona ih pocepa,pri tom joj vetar unisti jedan kisobran....itd...ne bi li od takvih misli
ja joj samo onako kroz pricu provucem, razmisli sta si mislila, sta si razmisljala u trenutku kad si zakacila farke... kaze da su joj te reci odzvanjale danima i na kraju je sama odlucila da zatrazi knjige ( a pri tom zna za tajne , zna za zp, zna za luiz...)
ali mozda nekom ko zeli treba samo vise vremena.
ali pre toga ,nekoliko dana pre nego sto je zatrazila knjige, imala je jednu opasku... ja bih pre to nazvala "dobronamerni savetodavac koji pri tom ne radi na sebi a voli da popuje drugima" , dakle izjavila je kako ja to ne mogu da govorim drugima, kako cu izgubiti druge oko sebe, kako ce odlaziti od mene, a ja kazem njoj , pa sta...
i kazem joj direktno , prozovem je: ja ne mogu vise da slusam ljude kako kukaju, kako glume zrtve i stalno im je neko kriv..neka ode takav, sta ja tu mogu...
misleci na nju koja je tek dobila novi posao a vec je poslodavac najkrvolocnija ljudozderka na svetu, i stalno je kritikuje....i poslodavkinja nakon dva dana kriikuje nju...hm...ne bi li...
posle par dana ona odlucuje da joj trebaju te knjige
i pocinje posle citanja da shvata ... mene, sve
medjutim sad za vikend neka njena drugarica kojoj je pricala o meni i mom "problemu" , zivotnom gde i s kim zivim...nije uopste shvatila poentu koju sam trebala sve ovo sto vec nekoliko meseci pisem na forumu da joj objasnim u par recenica....i naravno sve pogresno shvatila i rekla ovoj mojoj drugarici kako je njoj zao mene

to nisam ocekivala
i kako ja zivim u lazi ....
znaci totalni sok....
isprva sam se brecnula i rekla joj da nema pojma ta njena drugarica
a moja drugarica je samo pokusavala da me odbrani i da joj kaze da to nije tacno
a onda sam spustila svoj ego i dodala, ok najverovatnije da nisam dobro objasnila
samo...stekla sam utisak da ni moja drugarica bas ne razume poentu
iako sam se upljuvala objasnjavajuci ...
uzalud
ubedjuje ona mene kako ja zapravo nisam srecna
blago njoj
ako jeste
ja se ne ljutim
ona ili jos nije paa na dno i nije spremna za ovo ili nikad nece biti spremna i to je ok
to je njen zivotni put
ja tu nista ne mogu ako ode od mene...
jer ona ne zeli da razume kad ja kazem na njenu opasku sto se ne odselis
pa necu, ne zelim,meni je dobro ovde gde sam i navedem milion razloga zasto
i kazem nije fazon pobeci, vec si ratnik svetlosti kad prihvatis zadatak i naucis lekciju
ja znam svoju lekciju koju ucim
znaju li one....?
steta
al ja nikog niti zelim da teram niti cu
sama je pitala
al ono sto nedam, nedam na sebe
nedam da me izbaci iz mog vortexa
da li mora da me razume da bi bila dobra sa njom?
ne mora
nista se ne mora
al kome ne bude odgovaralo da ga ja prekinem u njegovom kukanju i samosazaljevanju...otici ce, i to je normalno
dosli su vec neki drugi ljudi u moj zivot
i radujem im se svakodnevno
i to je normalno
ne osudjujem nikoga i imam potpuno razumevanja za one sto osudjuju jer osudjuju iz neznanja...
ne znam sta ce se dogodii sa nasim prijateljstvom...
videcemo
ja nju prihvatam kao takvu ali nedam da mi prlja auru negativnostima
tu cu je prekinuti
ali s druge strane zvuci li to kao primoravanje nekog da se menja( a pri tom on i ne zeli i zeli da se menja) ako ne zelis da te ugrozavaju...

to je moja trenutna nedoumica...