Forum Ratnika Svetlosti

Ima nas jos koji se ne plasimo da kazemo,kad se osecamo lose.
Kad mi je ok.nije mi je dosadno.Kad me uhvati nervoza,nestrpljenje,setam,setam..
Trenutno ne radim pa imam dosta slobodnog vremena,gledam da nesto naucim.Trenutno ucim francuski(slabo )citam,citam..Mozda je sve ovo glupo,ali..Na teram se da makar po sat vremena potrosim za to..Muzika je lek za sve ...Odmori malo od svega..

Jedno je kad ti je dosadno, sasvim drugo je kad osecas da si se zaglavio u zivotu. Ja sam stekla utisak iz svih tvojih postova da je u pitanju ljubav ili zaljubljenost prema jednoj osobi,( znaci neka jaka emocija) i da se nisi sasvim oslobodila toga.
Ja sam to prosla zato sam osetila da sam razumela stanje u kojem si, ispravi me ako gresim.
Svi sto su iznad naveli je tacno i sjajno..ali kad se nesto radi na silu-pada u vodu sve.

Ja sam se jedno vreme osecala kao da mi je sve dosadno, u sred ove price sa Zp, u sred nekih planova ja sam osecala beton u grudima i sve mi je bilo sranje..medtacija, tibetanci, afirmacije, scenarija, proces prisutnosti, zastani i zaroni,sedona, ma svasta nesto ja znam , ali taj beton steze u grudima i dalje.

Sasvim "slucajno" me je divni Zivot doveo u situaciju, na noge osobi kojoj sam trebala nesto reci i koja je trebala meni nesto reci( ovo je sad toliko intimno, izvinjavam se Ratnicima)ta emocija je toliko bila jaka, malo sam precenila sebe, kao ja sve mogu, ma ne mora se bas sve reci, jel a potcenila snagu emocije..pa, nikad vise..inace osluskujem sebe, volim svoje emocije i umem da ih pratim.
Jos ja ucim, svaki dan, hvala bogi sto je tako
Eto, Ljubicice, to sam ti htela reci.

Pogresno sam shvatila.
Totalno druga prica je ako se osecas zaglavljeno,i mislis da nema izlaza...
Mislim da ne trebas da silis sebe.Slicno iskustvo imam kao DenVik.
Kad sam pustila,sve samo slozilo...

Ma, ne Sanco, tema je dobra, nego sam ja procitala sve Ljubicine postove, poslala joj pp poruku ( jer ima tema na forumu koje ja ne diram, poshtujem ali ne pisem)
i mislim da joj se nije dopalo sto sam joj se tako obratila. Izvinjavam se, nije mi bila namera nikoga da pecnem.
ja sam u svojim prvim postovima samo i pisala o svojim losim danima koje sam pobedila, ali ovde niko ne cita sta drugi pisu.

Ljubica wrote:Za razliku od mnogih ja nemam problem da napišem kad se loše osećam, a ti dani dođu svima.

Draga Ljubice...Moje mišljenje je da je ovaj forum i nastao kao posledica toga što su se okupili i privukli ljudi koji su prošli kroz neka loša osećanja. I Uvek iskoristim priliku da pomenem to da obično dok ne dotakneš samo dno ne možeš krenuti na gore...
Ja sam nekada pripadala onima koji nikada nisu imali problem da kažu da se osećaju loše, i da naprave čitav elaborat o tome...Ali već dugo nisam takva i svakodnevno se trudim da ne budem.
Ono čime pridaješ pažnju To postaje tvoja svakodnevnica, razmisli o tome šta te je Spoygg pitao...Dosada je uglavnom posledica neke neispunjenosti i super je to što si svesna toga da je dosada samo simpotom, to znači da tvoja podsvest zna da ima leka
Treba se samo posvetiti sebi ali skroz i sebično i bezrezervno i upitati se, šta ti zaista želiš i šta ti prija da radiš i to priuštiti sebi svakodnevno...
U pravu si da žuta minuta dođe svima, samo neki od nas na to gledaju kao na izazov, a neki se skroz prepuste analizi posledice umesto anuliranju uzroka.
Ja dok nisam shvatila da je posao moga uma teoretisanje sa ciljem da zabluda sebe same bude što uverljivija(jer naše biće zna šta je istina i kada lažemo sebe) nisam prestajala da se žalim svima, i svakome da dokazujem zašto je opravdano da se u današnjem svetu osećam loše...
Jednom kada sam prestala da mislim kako i zašto, i kada sam se koncentrisala na srž onoga šta ja zaista osećam i šta meni prija, stvari su krenule da se menjaju u moju korist.
Ali ono što bih podvukla je da su strpljenje i ljubav prema sebi, dve stvari bez koje promene ne dolaze, barem ne one koje će nas usrećiti i umiriti

caos svi !
ja sam oduvek znala da zelim da se bavim time da na bilo koji nacin pomazem drugima sto sam i dobila kroz dva zanimanja,srce mi je puno kada pomazem nekako ljudima i nasoj planeti
i oduvek sam znala da sam umetnica
sve je to ok,lepo,super
ali mi je nekada neciji hobi bilo koji bio gubljenje vremena-u fazonu bolje idi spavaj!
danas sam ne tw-u cula kako je voditelj pitao ucesnika "da li imate hobi?" a gost je odgovorio kratko i odlucno "ne"
ajoj! kako je meni to danas nepojmljivo da neko nema hobi ,bilo kakav,jer to cini zivot selepim,to je zivot i ono sto nas cini srecnim,tek sam to tada shvatila.
okruzena sam ljudima koji imaju tako razlicit hobi da se ponekada odusevim
origami, taj-bo, madjionicarski trikovi, boks, nadogradnje noktiju, joga, streljastvo, sakupljanje viceva,... predmeta sa Beti Bu (ili kako se pise to vec), gitarista koliko hoces.....umetnika,
organizatora seminara...lovci,ribolovci,kamperi... ljubitelji zivotinja,nakita,informatike pa cak i kamenja (obicnog kamenja ne poludragog)... filmofili.... oni sto skupjaju recepte i neguju baste...ma sta hoces ! :-):-)
kada se usudis da dozvolis sebi da radis ono sto volis nikada nije dosadno,krenes od nule!
ponekada pomislim-kako su ti ljudi svoji! kako je predivno to!
kako su zabavni!
ne mozes a da ostanes ravnodusan!
ne mozes a da ne potrazis sebi nesto sto volis kada vidis njihovu strast,srecu,predanost,napor,odusebljenje...
pozelis da se "pronadjes" i nadjes toliko stvari pa ne znas gde ces pre
kao ja sada
zato me nema na forumu nesto puno u poslednje vreme hocu da naucim svasta

Alexice otvorio sam ti novu temu za savete ovde http://forum.ratnicisvetlosti.com/viewt ... f=11&t=374