pa ne znam, sad kada razmislim osecaj je pomesan sa dosadom, a na to svakako mogu da uticem, zar ne? a sto se tice prijatelja..drugaciji smo bili ljudi pre 10tak godina, a drugaciji smo sada, odrasli smo i svako se izmenio na svoj nacin..ljudi se menjaju.. trenutno sam zatrazila od zp da mi na put posalje ljude koji su priblizni mom duhu i koji mnogo vise pasu mojoj licnosti..
trazila sam da zivim u zdravom okruzenju i zivot bez dvolicnosti jer mi ta ljudska osobina strasno smeta, to sam i dobila, ali nisam radila na tome da mi treba novi krug prijatelja, ne poznanika, toga imam na pretek, nego bas ljudi sa kojima cu pronaci zajednicki jezik.. 
drago mi je samo sto sam skontala da mi ovaj osecaj ne prija nikako i sto sam se pokrenula da nesto promenim.. super je temica i svakako mislim da ljudi koji ne mogu da podnesu samocu, treba da rade na podizanju ljubavi prema sebi, jer ako ti nije lepo sa samim sobom ocigledno je da je to polje na kome treba raditi, a ko se oseca usamljeno i to mu smeta treba to sto pre da promeni nije ni malo lep osecaj sad mogu da kazem iz iskustva i ne bi valjalo da potraje 
