Forum Ratnika Svetlosti

Hvala ti pa ne znam, sad kada razmislim osecaj je pomesan sa dosadom, a na to svakako mogu da uticem, zar ne?
a sto se tice prijatelja..drugaciji smo bili ljudi pre 10tak godina, a drugaciji smo sada, odrasli smo i svako se izmenio na svoj nacin..ljudi se menjaju.. trenutno sam zatrazila od zp da mi na put posalje ljude koji su priblizni mom duhu i koji mnogo vise pasu mojoj licnosti.. trazila sam da zivim u zdravom okruzenju i zivot bez dvolicnosti jer mi ta ljudska osobina strasno smeta, to sam i dobila, ali nisam radila na tome da mi treba novi krug prijatelja, ne poznanika, toga imam na pretek, nego bas ljudi sa kojima cu pronaci zajednicki jezik.. drago mi je samo sto sam skontala da mi ovaj osecaj ne prija nikako i sto sam se pokrenula da nesto promenim.. super je temica i svakako mislim da ljudi koji ne mogu da podnesu samocu, treba da rade na podizanju ljubavi prema sebi, jer ako ti nije lepo sa samim sobom ocigledno je da je to polje na kome treba raditi, a ko se oseca usamljeno i to mu smeta treba to sto pre da promeni nije ni malo lep osecaj sad mogu da kazem iz iskustva i ne bi valjalo da potraje

Čovek da bi mogao da uživa u odnosu sa drugim ljudima, treba prvo da nauči i iskustveno da oseti kako je lepo biti u odnosu i ljubavi sa samim sobom. Kada dosegnemo taj osećaj lagodnosti i povezanosti sa prirodm sveta kakvog poznajemo, sa ljudima životinjama i biljkama,tada smo u konstantnoj interakciji i nikada nismo sami. Ono što hoću da kažem je da kada jednom naučiš da si zaista sam, i kada si u isto vreme svestan i osećaš da to nisi, tebi postaje svejedno i jednako lepo i kada si sa nekim i kada si sa sobom...Isto je

Uživajte u društvu sa sobom sve ostalo se tome prilagođava

Samoća je stanje kada smo sami, ali nismo usamljeni. To je konstruktivno i željeno stanje bavljenja sobom u kome smo sebi dovoljno društvo i kada nam drugi ljudi nisu potrebni. Samoću možemo iskoristiti za razmišljanje, neometanu samorefleksiju i istraživanje. Duboko unošenje u neki posao, čitanje, stapanje sa prirodom, umetnost, meditacija, često zahtevaju osamljenost. Samoća znači unutrašnji mir koji potiče od ispunjenosti, to je uživanje u tišini Ona je osvežavajuća, daje nam mogućnost da ponovo spoznamo sebe i pogledamo stvari iz druge perspektive.
Vežbajte da budete sami. Naučite razliku između samoće i usamljenosti. Kada bi vam ovo bio poslednji dan koji ćete ikada provesti sami, šta biste u toj situaciji želeli da radite? Usredsredite se na sopstvene potrebe i načine kako ih sami možete zadovoljiti.
Nemojte samo sedeti i čekati da prođe. Usamljenost je pasivno stanje, a ako (p)ostajemo pasivni (p)ostajemo usamljeni i tako u krug. Bavite se kreativnim stvarima, fizičkim aktivnostima, čitajte, meditirajte. Nemojte unapred procenjivati šta će vam potencijalna aktivnost doneti ili neće. Usamljen čovek ima suženu perspektivu i uzdrman optimizam i često umanjuje moguću dobrobit koja dolazi od stvari koje bi mogao da radi. Sačekajte da vidite na delu šta ćete dobiti.
Radite ono što ste nekada voleli da radite sa partnerom ili nekim prijateljima. Ponekad nisu ljudi ono što nedostaje, već aktivnosi u kojima smo zajedno učestvovali.
Zaboravite na savršenog partnera ili prijatelja. Povežite se sa svima za koje osetite da su iskreni i dobronamerni. Spontanost i intuitivnost bi ovde mogli biti od presudne pomoći.
Razmislite o kućnom ljubimcu. Pored toga što vam mogu praviti društvo i bezuslovnu ljubav, briga o njima može biti dobar način da upoznate ljude sa sličnim interesovanjima.

sancoooo?????????
kakvi divni postovi!!!!!!!!!!!!
kakvi divni izlivi !!!!!!!!!
ja te volim sanco
jaaaaaaaako!
hvala na temi
nemam sta dodati
ostadoh bez teksta
a znas kad pozitiva ostane bez teksta....?
hahahahahah
samo nastavi moja draga sanco
saljem ljubav

Hvala ti
Cilj mi je da motivisem ljude koji su usamljeni da se pokrenu iz tog pasivno stanja.Da motivisem i one stidljive.
Stidljive osobe često imaju uverenje da će biti odbijeni ako pokušaju da stupe u kontakt sa nekim.Često imaju takve doživljaje i u svom prethodnom iskustvu što ih blokira da ponovo pokušaju. Kada se i usude, to rade trapavo i nevešto, ne znaju šta da kažu ili kažu nešto neadekvatno, pričaju previše ili premalo, nejasno ili prebrzo, drugim rečima nemaju uvežbane komunikacijske veštine. To ih dovodi do novog odbacivanja i tako u krug.
I drugi su nervozni koliko i vi! Vrlo je verovatno da i druga osoba ne oseća ništa manju napetost nego vi.
Vredite koliko i drugi! Ono što izaziva stidljivost jeste osećaj inferiornosti u odnosu na osobu sa kojom ste u kontaktu. Uvek imajte na umu da vredite isto koliko i ta druga osoba.
Promena je uvek moguća! Stvaranje socijalnih kontakata je veština koju je moguće naučiti u bilo kom periodu života. Ne propustite priliku da odmah počnete sa učenjem.
Svi grešimo! Ukoliko u kontaktu sa drugom osobom postupite na način koji smatrate neadekvatnim, imajte na umu da niko nije nepogrešiv i da je i vaš sagovornik zasigurno mnogo puta napravio ispad kojim se ne ponosi.

sanco wrote: Stidljive osobe često imaju uverenje da će biti odbijeni ako pokušaju da stupe u kontakt sa nekim.Često imaju takve doživljaje i u svom prethodnom iskustvu što ih blokira da ponovo pokušaju. Kada se i usude, to rade trapavo i nevešto, ne znaju šta da kažu ili kažu nešto neadekvatno, pričaju previše ili premalo, nejasno ili prebrzo, drugim rečima nemaju uvežbane komunikacijske veštine. To ih dovodi do novog odbacivanja i tako u krug.

juče sam baš sa jednom takvom osobom okončala neko nazovi udvaranje ili kako god, jer je upravo takva kako opisuješ u tekstu gore. interesantno da se kod takvih ljudi, koji čak još nisu došli do stadijuma svesnosti, javlja osećaj da ih neko krivo shvata, da neko izokreće njihove reči, da neko mora biti kriv, a zapravo nisu pronašli put da se izraze, njihova osećanja su zaključana duboko ispod površine ljušture, koja tek treba da se razbije. A do tad, upravo, sve u krug.

Ne pomišljaju da zastanu, mućnu glavom i srcem, osveste malo sebe u sadašnjem i prošlom momentu i zapitaju se zasto i kako dalje. Ja zaista mislim da takve ljude treba razumeti, ophoditi se prema njima sa ljubavlju, pruziti im podrsku, ali dzaba sve to ako oni to ne zele. ili nisu spremni da prihvate.

Jedan rodjak mi stalno govori, da sve lične frustracije kod ljudi, blokade, otpore moze da ,,popegla,, ljubav neke osobe. Ja ipak mislim da osoba prvo mora sama sa soboom-što ja kazem- da se skonta osvesti neke stvari, da krene da se budi i da na kraju krajeva makar osvesti šta znači voleti sebe, tek onda dolazi u obzir ljubav drugih kao lek, i ostale stvari. Jer znam kako je dobijati ljubav, a ne biti spreman da ju se prihvati, a tek uzvrati.

Ovo je neka druga strana medalje ove priče o samoći, ali obzirom da je Sanco pisala da upravo i zeli pokrenuti one pasivne, povučene, da se sto pre uklope, probude, mozda se neko pronadje u ovim mojim rečima, pa ga to potakne napred.

Dragi moji prijatelji, pročitala sam sve što ste napisali o ovoj temi, i nemam reči koliko divnih razmišljanja i sagledavanja.
Sami biseri!
Sančo, divnu si temu otvorila, o kojoj čovek može puno govoriti.
Divno si iznela mnoga razmišljanja i zadivila me, hvala ti na tome.
Jako, jako inspirativno i prosto podiže energiju!


Šta bih ja dodala, kada ste toliko mnogo rekli?


Za mene je biti sam, potpuna punoća! Uživam u tim trenucima, zabavno mi je i interesantno, jer volim svoje društvo i uvek imama šta da radim i zanimam se.
Kreativnost se uključi u tim trenucima najviše, tako da ponekad od neke radosti u sebi, ne znam šta bih pre.
Ponekad, imam potrebu samo da sedim na krevetu i ćutim, ali u tim trenucima nema neke nostalgije i prošlosti, baš uživam i razgledam moju sobu. Uživam u svakom detalju i bojama. meni je to normalno.
Kada se čovek prepusti tom tihom toku u sebi, sve je punoća, šta god da radi i gde god da jeste.
Biti sam je mir i punoća, u kojem je prisutan život ispunjenosti.
Divni ste! Eto i pozitiva je ostala bez teksta, he he ....Draga naša čigrica!

Hvala
U detinjstvu sam sam bezala u samocu,i mastala,mastala..nesto od toga se ispaltilo i danas to radim.
Ranije sam bila jako stidljiva,povucena..i samim tim i usamljena,narocito posle mamine smrti.Imala sam obaveza,ali sam bila usamljena.Zaposlila sam se ,jednostavno morala sam da se ukljucim u svet.Polako sam shvatala da nisam ono sto su mi roditelji i familija govorili nisam glupa,ruzna,smotana(to im je bila omiljena),nego sam pametna,lepa..
Danas volim kad imam vremena da odem do keja i tako sedim,i nista ne mislim samo posmatram Dunav,to je moja meditacija.
Nije toliko bitno koliko ljudi imate u životu nego kakvog su kvaliteta odnosi koji imate.

Sanco, hvala ti , otvorila si se prema sebi, svetu, nama....to je to.

U pravu si Sanco, iz usamljenosti izlazimo kroz svet.
Duboko verujem, da promene nastaju, kada nam je nečega dosta i preko glave.
tada prosto poželimo i onda krene taj proces promene nečega u nama.
Čovek mora biti prvo usamljen da bi shvatio da to ne želi.
Sviđa mi se posebno ova rečenica na kraju, koja oslikava istinu u potpunosti, bar za mene!
"Nije toliko bitno koliko ljudi imate u životu nego kakvog su kvaliteta odnosi koji imate".
Ovo je fenomenalno primećeno i rečeno, super!
Postoje faze kada smo više sami ili kada smo više okruženi sa ljudima, i to je potrebno baš tako kakose dešava.
Nekada mnogo ranije, ja sam želela da imam mnogo prijatelja, kao neki ljudi iz okruženja, ali tada nisamshvatala, da se sve dešava, naspram onoga što je u nama, misli, verovanja,stavovi i emocije. Ali i to je bila jedna moja faza da prođem i iskusim mnogo toga, i shvatim bolje šta je za mene.

Oprosti što sam ti se obratila u muškom rodu...ups,moj propust!