OSUDA I PREDRASUDE...

[Зоран]

Divna tema.

Izvor velike većine naših negativnost je osuđivanje i ocenjivanje, bilo da je u pitanju neka osoba, neka naša osobina, predmet ili bilo šta. Ali, polako shvatamo da smo sve te stvari naučili i gomilali godinama, pa je potrebno neko vreme da se to sve raskloni i pospremi. Svestan sam da smo svi slični i da svi spavamo i da treba neko vreme dok čujemo budilnik u sebi i dok se rasanimo i protrljamo oči. Kad je već počelo buđenje, preuzimam odgovornost za sve svoje misli i lovim u sebi trenutke kada nekoga ili nešto osuđujem. Sama svesnost o tome je dovoljna. I radujem se kao dete kada otkrijem takvu misao u sebi jer znam da sam postao svesniji.

[pozitiva]

Sinoc ja izadjem da prosetam i da kupim sebi sladoled na točenje. Jedan dugacki bulevar, ali ja odlucim da hodam celom duzinom. Usput naidjem na neko desavanje i nekom poznatom restoran klubu. Cula se glasna klupska muzika. Ispred kluba su se sparkiravali sve najbolji automobili-poršei, feraiji, neki skupi old timeri, harliji i td. Iz automobila su izlazili sve neki likovi lepo obuceni i ekstra sredjene žene, videla sam da ima puno ljudi iz javnog zivota-poznati pevaci, biznismeni, sportisti. Ispred mene trotoarom šetao je jedan par, stariji ljudi, drzao se za ruke. Poceli su da komentarisu tu bogatasku ''gomilu'':"Pogledaj, sparkirali su se na sred trotoara. Od onolikog parkinga, bas su morali tu. Sramota, misle ako imaju para da im se sve moze. Strasno.'' ''Nedajboze da sad ne mogu da prodjem ovim trotoarom, 'ladno bi mu izgrebao ovaj audi, pa da vidim da l' ce smeti da me tuzi!''
To sam cula.
Jutros sam otisla na internet da vidim sta se to dogadjalo u tom elitnom restoranu i procitala sam da je sinoc odrzano humanitarno vece za jednu devojcicu kojoj trebaju novci za skupu operaciju i da su vlasnici velikih privatnih firmi donirali mnogo novca, kao i ostali prisutni. Nemam pojma zasto su se parkirali na trotoaru, ali ipak je taj trotoar novobeogradski, širok sa prosirenjem i za bicikla, svi smo mogli lepo proci.
Ono sto zelim da kazem da je kod nas uvek osudjivan neko ko ima vise i da je javno proglasen bahatim i losim, a u stvari mi nemamo pojma kakav je.

pa da draga
to su predrasude
i u pravu je Зоран kad kaze za budilnik
svakome od nas, i meni treba budilnik da se ponekad rasanim i dozovem k sebi
sad imamo nacin i saznanje da mozemo i to i radimo, da ulovimo sebe kada i ako nekoga za nesto osudjujemo ili imamo predrasudu
hvala ti Зоране!
jer i ja imam ponekad momente da u neraznisljanju
krenem da osudjujem ili krene da mi radi ego
pa pobogu
samo sam ljudsko bice
i to svesno
koje
moze da zastane tada
i transformise i osudjivanje u ljubav
i ego u ljubav!!!
ima ljudi koji to nikad ne urade
hvala budjenju jer ja to mogu
mogu spoznati momenat i preobratiti u ljubav!
hvala ti
i tebi jaspis
i tebi DV
prica moja i DC je predivna jer je i ona jedno predivno bice oslobodjeno od ega
i tebi clanice

i moram ovo podeliti sa vama sto mi je veceras prijatelj guta poslao , da me pridigne jer mi je vibracija pala:

AKO

Rudyard Kipling 1865-1936.
Nobelova nagrada 1907.

Ako mozes da sacuvas svoju glavu kada svi oko tebe

Gube svoje i okrivljuju te za to,

Ako mozes da vjerujes sebi kada svi u tebe sumnjaju,
i cak pridodajes njihovim sumnjama,

Ako mozes da cekas, a da ti ne dosadi cekanje,
ili ako si prevaren da ne lazes,

ili ako si omrznut da ne mrzis,
A pored toga da ne izgledas predobar ili premudar.

Ako mozes da sanjaris, a da snovi ne ovladaju tobom,
ako mozes da razmisljas, a da ti mastanje ne bude cilj,

Ako mozes da se suocis sa uspjehom i neuspjehom
i da smatras te dvije varalice kao da su potpuno iste.

Ako mozes da podneses kada cujes
da su istinu, koju si rekao
izvrnuli nitkovi da bi napravili zamku za budale,

Ili da posmatras propast onoga cemu si posvetio cijo zivot,
i da pogrbljen sa dotrajalim alatom ponovo stvaras,

Ako mozes da stavis na gomilu sve sto imas
i da ga bacis na kocku,

izgubis i opet pocnes iz pocetka
i nikad ne izustis rjec o tom svom gubitku,

Ako mozes da prisilis svoje srce i nerve i tetive,
da te sluze dugo iako ih vise nemas,

I tako izdrzis kada nema niceg u tebi
sam volje koja ti dovikuje: "istraj".

Ako mozes da razgovaras sa najnizim,
i da sacuvas svoje dostojanstvo,

ili da setas s kraljevimma,
a da ne izgubis razumevanje za obicne ljude.

Ako ni neprijatelj ni prijatelj ne mogu da te uvrjede,
ako te svi cjene, ali ne suvise,

Ako mozes da ispunis jedan nezaboravan minut
Sadrzajem koji traje sezdeset sekundi,

Tvoja je zemlja i sve sto je na njoj,
i iznad svega bices covjek, sine moj!

hvala ti prijatelju sto si mi pomogao
i hvala DC jer si ti veceras bila uz mene!!!

[DenVik]

Jao, Pozitiva, ovo je "moja" pesma. Imam je uramljenu u mojoj sobi, dobila je od seke za jedan rođendan,ona ispisala svojim neobičnim rukopisom, ubacila u staklo( moj omiljeni poklon) ima tome 10 godina.
Hvala ti

[najzad]

Hvala Zorane, nikada nije dosta podsecanja, koliko god se trudili nanovo nam treba snage da se iskobeljamo iz starih obrazaca

Pozitivice imas divnog prijatelja (od Gute bome ima sta da se guta),hvala sto si to podelila sa nama i za DC i tebe poseban kiiiiiiiiiiiiiis.

Clanice, oko sokolovo i dok setas i lizes sladoled ne propustas a da ne sklopis istinitu zivotnu pricicu "C'est la vie"

Ja imam veliki problem, kada se setam i vidim okolo sebe narusavanje prirode svake vrste, unistavanje i zagadjivanje na sve strane...uzbudjuje me i pored svih pokusaja i da razumem i da sebe primoravam da me ne tangira, lose mi polazi za rukom da ne osudjujem to svakodnevno i ne uspeva mi bas da previdim. Ako neko ima recept za ovo

[leci]

Dreamcatcher, odlična tema apriča je odlična, fenomenalna. Svaka pohvala tvojoj iskrenosti i tvojim razmišljanjima.

Zorane, divno si izneo svoje viđenje, predivno.

Svi ostali dragi i mili forumaši divna diskusija, i svako je ponešto doprineo da se podsetimo i pogledamo zajedno bolje, da li i koliko osuđujemo.

Istina je zaista, iz okruženja pokupimo dosta toga, a kasnije se moramo oslobađati "balasta", he he he to je život, večno utvrđivanje gradiva, ili odvajanje zrna od "kukolja", he he..

Sve počinje kada shvatimo da uvek moramo od sebe krenuti, jer jedino imamo moć sebe menjati.
Svako dok kritikuje i osuđuje negde u sebi oseća da radi nešto pogrešno, neiskreno i bezveze, jer kritika i osuđivanje proizvedu negativna osećanja u nama.
Zašto kritikujemo ili osuđujemo?
Naravno da je naša poistovećenost sa umom razlog zašto kritikujemo i osuđujemo, jer to je osobenost uma. Um stalno traži akciju i reakciju, bez pauze.
Pored toga možemo reći i sledeće zašto kritikujemo i osuđujemo.
Zato što je lakše i komotnije gledati druge i komentarisati, nego se maknuti iz zone konfora i nešto uraditi, preduzeti sa sobom i svojim životom, ali svi će ljudi kada im dosadi bavljenje tuđim poslom, prionuti na sebe.
Svi doživimo tu tačku buđenja, i tada polako sve manje i manje gledamo tuđa posla, i bavimo sobom i svojim promenama, jer tako najviše možemo pomoći drugima.

[DenVik]

Jes, Leci, jes, jes, stojim na pragu toga i predivno je, a mislila sam da to stanje neću moći nikad dostići.
E, ja mislim da ti u slobodno vreme crtaš te smajlije, kao minđuše ovo, ono, boje, nakit, kad ispadne i pokoji smile koji djuska ili eto usisava lišće.

[Зоран]

Da bi nešto promenili i shvatili prvo to moramo razumeti. Zato, što više trenutaka provedenih u posmatranju sebe je konstatan cilj koji valja dostići. Najzad, bilo šta u sebi što ne možeš kontrolisati moraš dobro proučiti. I ne pokušavaj ništa analizirati ni objašnjavati previše. Samo posmatraj. Sva osuđivanja i predrasude su rezultat našeg objašnjavanja situacije. Rešenje će se samo javiti kada budeš spremna za njega.

[DenVik]

Zorane, izvini, ali prvo mislim da bi bilo lepo postići tišinu unutar nas da bi uopšte mogli da posmatramo, sebe naročito.
Sve si u pravu što kažeš, ali do posmatranja je jedan lep, dugačak put...u njemu je suština svega. A te lepe reči popu ega, osude, predrasude, neljubavi i sl. same nestanu, kao mehur od sapunice, vidiš ih i u jednom trenutku shvatiš da je sve to samo iluzija tvog uma.

[Зоран]

Slažem se, DenVik. Tišina uma je krajnji cilj, i ona se javlja postepeno kao rezultat rada na sebi. Prvo treba da sebi objasnimo kako naš um funkcioniše, pa je onda posmatranje lakše. Ima dosta do samog posmatranja, ali ima i dosta toga tokom posmatranja, ali se tek stvari shvataju samim posmatranjem i razumevanjem sebe...