Forum Ratnika Svetlosti

Član 257 wrote:Sinoc ja izadjem da prosetam i da kupim sebi sladoled na točenje. Jedan dugacki bulevar, ali ja odlucim da hodam celom duzinom. Usput naidjem na neko desavanje i nekom poznatom restoran klubu. Cula se glasna klupska muzika. Ispred kluba su se sparkiravali sve najbolji automobili-poršei, feraiji, neki skupi old timeri, harliji i td. Iz automobila su izlazili sve neki likovi lepo obuceni i ekstra sredjene žene, videla sam da ima puno ljudi iz javnog zivota-poznati pevaci, biznismeni, sportisti. Ispred mene trotoarom šetao je jedan par, stariji ljudi, drzao se za ruke. Poceli su da komentarisu tu bogatasku ''gomilu'':"Pogledaj, sparkirali su se na sred trotoara. Od onolikog parkinga, bas su morali tu. Sramota, misle ako imaju para da im se sve moze. Strasno.'' ''Nedajboze da sad ne mogu da prodjem ovim trotoarom, 'ladno bi mu izgrebao ovaj audi, pa da vidim da l' ce smeti da me tuzi!''
To sam cula.
Jutros sam otisla na internet da vidim sta se to dogadjalo u tom elitnom restoranu i procitala sam da je sinoc odrzano humanitarno vece za jednu devojcicu kojoj trebaju novci za skupu operaciju i da su vlasnici velikih privatnih firmi donirali mnogo novca, kao i ostali prisutni. Nemam pojma zasto su se parkirali na trotoaru, ali ipak je taj trotoar novobeogradski, širok sa prosirenjem i za bicikla, svi smo mogli lepo proci.
Ono sto zelim da kazem da je kod nas uvek osudjivan neko ko ima vise i da je javno proglasen bahatim i losim, a u stvari mi nemamo pojma kakav je.

AKO

Rudyard Kipling 1865-1936.
Nobelova nagrada 1907.

Ako mozes da sacuvas svoju glavu kada svi oko tebe

Gube svoje i okrivljuju te za to,

Ako mozes da vjerujes sebi kada svi u tebe sumnjaju,
i cak pridodajes njihovim sumnjama,

Ako mozes da cekas, a da ti ne dosadi cekanje,
ili ako si prevaren da ne lazes,

ili ako si omrznut da ne mrzis,
A pored toga da ne izgledas predobar ili premudar.

Ako mozes da sanjaris, a da snovi ne ovladaju tobom,
ako mozes da razmisljas, a da ti mastanje ne bude cilj,

Ako mozes da se suocis sa uspjehom i neuspjehom
i da smatras te dvije varalice kao da su potpuno iste.

Ako mozes da podneses kada cujes
da su istinu, koju si rekao
izvrnuli nitkovi da bi napravili zamku za budale,

Ili da posmatras propast onoga cemu si posvetio cijo zivot,
i da pogrbljen sa dotrajalim alatom ponovo stvaras,

Ako mozes da stavis na gomilu sve sto imas
i da ga bacis na kocku,

izgubis i opet pocnes iz pocetka
i nikad ne izustis rjec o tom svom gubitku,

Ako mozes da prisilis svoje srce i nerve i tetive,
da te sluze dugo iako ih vise nemas,

I tako izdrzis kada nema niceg u tebi
sam volje koja ti dovikuje: "istraj".

Ako mozes da razgovaras sa najnizim,
i da sacuvas svoje dostojanstvo,

ili da setas s kraljevimma,
a da ne izgubis razumevanje za obicne ljude.

Ako ni neprijatelj ni prijatelj ne mogu da te uvrjede,
ako te svi cjene, ali ne suvise,

Ako mozes da ispunis jedan nezaboravan minut
Sadrzajem koji traje sezdeset sekundi,

Tvoja je zemlja i sve sto je na njoj,
i iznad svega bices covjek, sine moj!