Forum Ratnika Svetlosti

Član 257 wrote:Pre nekoliko meseci napisala sam jedan komentar o tome kako sam imala iskustvo sa tehnikom zvanom Tesla metamorfoza. Od tada sam dobila oko 30 privatnih poruka i zahteva na facebook da napisem nesto vise o tome. Moj problem je taj sto ja ne znam nista o tome. Ja imam samo moje iskustvo i neko povrsno znanje. Sada cu napisati moje iskustvo ponovo, a onda i razlog zasto mi je trebalo ovoliko vremena da odgovorim svima ovim postom.

Pre malo vise od godinu dana nasla sam se u jednoj veoma teskoj zivotnoj situaciji. Ne zelim da pisem o cemu se radi, ali to su bile emocije velikog straha, ocaja i depresije. Pozvala me prijateljica, koju sam znala ovako kao vas, preko jednog drugog sajta i foruma o licnoj promeni, da malo procaskamo. Kada je cula u kom sam stanju rekla je da ce me nazvati za pola sata, samo da se nesto dogovori sa muzem. Pola sata nakon toga je rekla: ''Budi veceras od jedanaest do pola dvanaest kući, lezi, budi sama i cekaj nasu poruku.'' Na moja pitanja zasto, samo je odgovorila da joj verujem. Sada iz ove perspektive osecam zahvalnost sto nisam znala o cemu se radi te moj Ego nije mogao ucestvovati u tome. I dalje sam se osecala jako lose, mislila sam da je moj kraj blizu, ali sam cekala jos to da vidim, pa da se prepustim na milost bozju, sta bude. (Zao mi je sto ne mogu da vam kazem o cemu se radi) U deset do jedanaest mi stize poruka da pocinjemo (ja i dalje ne znam sta pocinjemo) u jedanaest i ponovi mi da se opustim, legnem i da me niko ne uznemirava. Nesto posle jedanaest, nekih desetak minuta, ja pocinjem da se osecam neverovatno lepo. Jedina fizicka senzacija koju sam osetila jeste nekakav vetar koji mi je pirkao pored uha. To ne trajalo vrlo kratko. Secam se da sam se iznenadila zbog toga sto sam bila neopisivo srecna. Lezala sam i bila svesna svega sto me muci, ponavljala sam probleme koje imam u glavi, ali smejala sam se tome. Sva tezina iz grudi je nestala, znam da sam se pitala: ''pa ja i dalje imam te probleme, ali zasto nemam sada nikakvu emociju?'' Tu noc necu zaboraviti nikad. Kao da sam boravila negde u nekoj sigurnoj zoni, i unatoc svemu bila spokojna i bezbrizna. Tacno sam osetila da se ponovo vraca stanje zabrinutosti i cim sam pogledala na sat videla sam da je pola dvanaest. Medjutim, iako se vratilo predjasnje lose stanje, ono nije bilo vise ni upola toliko jako, nije vise bio strah vise zabrinutost. Medjutim, nisam mogla da spavam, bila sam puna energije i izasla sam da setam po Novom Beogradu, sama, po onom snegu (secate se snega prosle godine?), sve do cetiri ujutro. I tada sam se tek umorila i zaspala. Taj dan, nakon budjenja, sam sa poslednjih 60 dinara u dzepu, ogrebala moju prvu greb greb srecku i prvi put dobila lovu na lutriji. Kasnije su mi rekli da cu u razmaku od sedam dana dobiti jos dve seanse, da su to seanse za zdravlje i opste dobro stanje i da im ne govorimim nista dok se ne zavrse sve tri. Svi koji su me poznavali pitali su me sta se desava jer izgledam fenomenalno i osecaju neku divnu energiju iz mene. Primila sam jos dve seanse, kasnije sam naucila da su seanse zdravlja privremene i da postoji neko Svetlosno telo koje je malo veca procedura, prakticar mora doci, odradjuje se dva dana, ali kad se to odradi zauvek si srecan, zdrav i to do kraja zivota.
Negde na jesen prosle godine dobijem grip. Ne pamtim kad sam imala takav grip, i toliku temperaturu. Opet me nazove drugarica i iskritikuje zasto joj nisam rekla. Te veceri dobijem seansu, iste sekunde kad je pocela pročepi mi se nos i grlo, temperatura padne za sat vremena, sutra sam malo duze spavala i kad sam se ustala i istusirala bila sam kao nova. Osoba sa kojom sam zivela i koja je dobila grip u isto vreme bila je bolesna jos sedam dana. Da napomenem da sam osoba koja ne pije lekove i tada nisam uzela niti jedan medikament. Dva meseca nakon toga me strahovito zaboli noga. Bolela me pomalo vec neko vreme, shvatim da je u pitanju isijas, svi simptomi su tu, ali ja i dalje u mojoj glavi ponavljam:"Zdenka, ako ne mislis na to, to ce nestati.'' Jedne veceri stanem na sred trotoara i ni makac. Nisam mogla da se oslonim na nogu. Nekako sam se dopeljala do kuce i onda pozvala prijatelje koji rade teslu i zamolila ih da mi odrade seansu. Secam se da su odmah rekli da ne zele da znaju o cemu se radi i da cu im reci kasnije. Znam da sam osobaa koja veruje u uverenja. Ako mislis da ce ti nesto pomoci-pomoci ce ti. I secam se da sam u sebi priznala da je ovo ipak drugacije i vece. ''Hajde osecanja, hajde grip, ali isijalgija se ne leci za dan i ovolika bol se ne leci teslom.'' Kad je pocela seansa nisam osetila nista desetak minuta. Zatim sam osetila senzaciju kao da bol neko izvlaci rukama, ka peti, i od pete ide napolje. Kao kad vas neko masira, pa navlaci kozu rukama ka peti. Bol se nagomilala u peti i onda nestala. Bila sam u soku. U ogromnom soku. I od tog trenutka sam sve zive ljude obavestila sta sam dozivela.
U nastavku cu napisati zasto sam prestala da pricam o tome.