Forum Ratnika Svetlosti

Kako vi "vracate u zivot", to nije normalno . Zapravo, ne znam sta zelim. Volela bih zavrstiti cisto eto, jer sam dovde stigla i kao lakse je naci posao. Ali u roku koji nam je dat (zakonski), ne mogu stici negobih morala jos sto sta placati i jos produziti skolovanje. A ne vidim bas smisao toga, osim straha da sa srednjom nikako necu naci posao. Ali jos vise od toga zelim da se vratim u NS, otpocnem zivot sa momkom, zaposlim se i milina. Hm, ne znam, moram to sa sobom rascistiti. Samo, treba mi njihova pomoc, zato i imam ovu nedoumicu. Hvala Leci i Spoygg.

Draga Mila To koliko prava toliko obaveza nema veze sa našim životoma, osim i u slučaju ako si član neke društveno političke zajednice Ne postoji ni jedno opšte pravilo na ovom svetu koje se može primeniti na sve, jer mi smo toliko fino različita bića kojima finese odlučuju u krojenju sudbinskih izbora. Ako su tvoji roditelji nešto i očekivali to je zato što nisu znali šta drugo da očekuju, jer kako kaže DV ti si tako vibrirala
Nemoj da osećaš grižnju zbog toga što nisi privela kraju nešto što ti je i od samog početka možda bilo suptilnim programiranjem nametnuto (kroz šta većina nas prolazi) jer da nije, i da si ti sa ljubavlju to izabrala, ne bi se sada tako osećala...Znam to iz iskustva, jer sam prošla kroz spoznaju i razgraničila bar za sada sa tim, čemu ne želim da posvećujem pažnju više. U tebi se samo probudila prirodna potreba da uradiš nešto što tebi prija odnosno da prestaneš da radiš nešto za druge.,,,
Nemoj da imaš taj neosnovani strah da sa srednjom ne možeš naći posao, jer ja to nisam mogla ni sa faksom, i uopšte se o tome ne radi, samo je to društveno prihvaćena i napravljena statistika Radi se o tome da odgovornost podrazumeva odgovornost prema sopstvenom životu a ne prema uspostavljenim obavezama. Ti možeš sve što poželiš dok god radiš nešto što voliš i što te ispunjava i čini srećnom, i to će da ti otvari sve nove prilike u životu

Mila nešto sam ti već pisala, a evo još jednu stvar, jer sam prošla kroz slično Meni se promenila ta misao da sam izneverila roditelje i da ne zasluzujem, u momentu kad sam ja sama osvestila i prihvatila da sve što mi se dešava je isključivo moj put. to je moja misija. Čini mi se što sam više sama verovala u to, sve što mi je na tom putu dolazilo ,spolja, makar i od roditelja, je bilo i ostajalo nešto što je spolja. Bitna si ti, ti si gospodar svog zivota. nadam se da ćeš me razumeti.
Ako imaš pritisak pokušaj da ih razumeš, ne zaboravi da ti zele najbolje... ponekad ne mogu znati šta je bolje, od tebe same. znači nastavljaš dalje po svom Ako komunikacija teško ide, pokušaj na neki način da im se priblizis, učini korak napred, i oni će, veruj. Sa ljubavlju se ophodi prema njima i prema sebi, sa ljubavlju prihvataj sve što ti dolazi, i zahvali se. Budi ti ta koja će se izdignuti iznad cele situacije i onako kao iz ptičije perspektive pogledati šta se to dole zbiva.
i ne zaboravi da je to sve trenutno. videćeš kako će se lepo kockice poslagati. Leci ti je pisala da oslušnes svoje zelje,
da vidiš kuda te vodi tvoje unutrašnje biće. ti ćeš to sigurno osetiti.

Sve same pametne glavice, eh, baš sam nešto ponosna.
Mila, ja mislim da ti već znaš odgovor.
Raširi ruke i reci "Da" životu. I svemu što dolazi. Jer sve se dešava za tvoje najveće dobro. Pa i ove dileme. Ne sumnjam da ćeš odlučiti onako kako osećaš. Podržavam.

Dragi moji Jovana, DenVik, Pozitiva, Monja, Spoygg, Leci, Sarah i Tanita hvala vam do neba i natrag! Cuda postoje, sada zaista znam da postoje, moje se upravo desilo! Svi ste mi podigli vibraciju na visok nivo, ja sam radila afirmacije i vizualizacije, i moje cudo se desilo! Upravo sam majci saopstila da od jeseni zelim da pocnem da zivim sa momkom i istinu o fakultetu. Po nekoj "realnosti" sada je trebalo da bude rat u kuci. I bio bi sasvim sigurno, da nisam saznala za ZP i da ga ne zivim. Ovako, majka me je u potpunom miru saslusala i apsolutno podrzala. Ni jedna gruba rec, ni povisen ton, ni jedno jedino prebacivanje. Apsolutna podrska za sve sto zelim, jedino me moli da ne odustajem od fakulteteta, da ga zavrsim kad-tad. A nesto slicno ocekujem i od oca, pogotovo sto me je on uvek jos vise "osecao" nego mama. Ja sam bez reci, ne umem da opisem ovo sto sada osecam. Samo zelim da vam se zahvalim svima jos jednom i da svima kazem da se cuda zaista desavaju ako verujemo u to.

Mila, toliko sam mislila na tebe, evo žive Pozitivice da ti kaže, i vidi prekrasno iznenađenje, rešenje i rasterećenje tvoje situacije i onoga kako se osećaš!
Jeeeeeee, super, eto ZP na delu, što je i tebi lako videti, bravo!
Sada možeš dalje, onako kako ti želiš!
Prava i obaveze su tvoja odgovornost prema životu, da slušaš nadalje sebe, jer tu leži najveća odgovornost.
Zapravo kada nismo srećni, tada nismo odgovorni prema životu, prema sebi, a to nam je osnovni zadačić.
Sa verom u ZP i verom u sebe da možeš sve što želiš, eto tvog srećnog i ispunjenog života, u kojem nema uslovljavanja, moraš i treba, već mogla bih, želim i mogu!
Ljubim te i čestitam ti na manifestaciji. Bravo!

Tako mi je drago, Mila, što se sve skockalo...Mada, nije ni moglo biti nikako drugačije

Jeee, ovo je pravo.
Mila, svi smo tu jedni za druge. Lj
Potpisujem Leci, naravno.
E što mi drago i toplo oko srca.

Monja dobro kažeš, nije mogl drugačije, he he he
Jeste DenVik svi smo tu zajedno da se podržimo i pomognemo, radosnice jedna!

Mila wrote:Dragi moji Jovana, DenVik, Pozitiva, Monja, Spoygg, Leci, Sarah i Tanita hvala vam do neba i natrag! Cuda postoje, sada zaista znam da postoje, moje se upravo desilo! Svi ste mi podigli vibraciju na visok nivo, ja sam radila afirmacije i vizualizacije, i moje cudo se desilo! Upravo sam majci saopstila da od jeseni zelim da pocnem da zivim sa momkom i istinu o fakultetu. Po nekoj "realnosti" sada je trebalo da bude rat u kuci. I bio bi sasvim sigurno, da nisam saznala za ZP i da ga ne zivim. Ovako, majka me je u potpunom miru saslusala i apsolutno podrzala. Ni jedna gruba rec, ni povisen ton, ni jedno jedino prebacivanje. Apsolutna podrska za sve sto zelim, jedino me moli da ne odustajem od fakulteteta, da ga zavrsim kad-tad. A nesto slicno ocekujem i od oca, pogotovo sto me je on uvek jos vise "osecao" nego mama. Ja sam bez reci, ne umem da opisem ovo sto sada osecam. Samo zelim da vam se zahvalim svima jos jednom i da svima kazem da se cuda zaista desavaju ako verujemo u to.

ja sam znala, znala znala da ce apsolutno biti onako kako ti zamislis, kako privuces i kako ti zelis!!!
znala sam,zato sam te i nagovarala na te vizualizacije i afirmacije i da VERUJES U TO!!!!!
HVALA TEBI JER SI POVEROVALA U SVOJE VIZUALIZACIJE

VERUJ I OSTVARICE SE!!!!!!!!!!!!!!!!!!

veliko hvala i od mene vima koji su milu podrzali
hvala svima!!!
vi ste jedne divne dusice i ja vas mnogo volim!!!!

Mila wrote:Lujza kaze da u svom zivotu imamo ono sto verujemo da zasluzujemo i da nemamo ono sto ne verujemo da zasluzujemo. Ja se slazem sa tim.

Pored ovoga, mislim da je u redu ideja da koliko imamo prava, toliko imamo i obaveza.

Kako vaspitavamo decu? Ako uradis (ili ne uradis) to i to bices nagradjen. Na koji nacin Vi razumete ovo sto ja ne razumem? Kako se tu uklapa ideja da smo mi svi ljubav i da zbog toga zasluzujemo svako dobro? Koliko se ovde "uplice" uslovljena ljubav?

PS. Ideju mozemo prosiriti na to zbog cega mislimo da nesto ne zasluzujemo i da li to zaista ne zasluzujemo.

ono sto si mi dala zadatak je upravo ovo!!!
mnogo sam razmisljala o ovome
i imam puno toga reci ali
zbunjena sam
da li je uopste moguce vaspitavati decu bez duznosti i obaveza?
da li se -ako onda - moze izbeci
verujte ja sam neko ko iznalazi milion nacina ne bi li doskocila mom biserku , mojoj divnoj aktivusi
ali najbolje pali- ako pojedes ceo rucak i lepo, dobices sladoled
rucak biva pojeden brzinom svetlosti, tako je i sa vocem sve sve ce uraditi za sladoled
da se razumemo
ja njoj pricam i pokazujem da je volim
dajem joj ljubav, paznju , razumevanje, na svakom koraku, pohvalim je, nas dve radimo vezbu sa ogledalom skoro svakodnevno, pricamo
ali kada je u pitanju jelo...
mada od kako sam na godisnjem i od kad sam joj rekla jako ozbiljno da ako ja mogu da se blesavim stalno, ispunjavam joj zelje, volim je bezuslovno, njen posao je samo da uziva, igra se , jede , piski, s..re , i spava onda toliko moze da ispuni i usreci i sebe i mamu i ispuni svoj deo duznosti koje se trazi od nje
od tad jede dobro, jako dobro, poslusnija je, reaguje na moje prvo zvanje
inace pre me je izludjivalo to sto kad je zovem, mogu da je dozivam imenom, ili kako god milion puta ona ne reaguje (takva je svekrva-ja joj pricam ona me ne konstatuje...)
e onda sam ja mojoj divnoj ceri objasnila da sam ja pozitiva - njena mama a ne njena baba i da meni moze da se obrati iz prve, tj da odreaguje iz prve jer i ja odreagujem na njenu prvu
znate sta
pricam joj i pokazujem da je mnogo, mnogo, mnogo volim, ona to oseca i pokazuje, poslusnoscu, ne ujeda vise decu, postala je umiljatija
ima pomaka
ali zar mora onim - ako, onda
ja znam da smo mi svi odrasli na tome - ako onda
i da vecina roditelja tako vaspitava svoju decu
o koji zbunitis!!!
ti meni mila uvek postavis prepametna pitanja
svaka cast na tome
a ovde si mi dala zadatak za mene!!!
bravo!!!!
ma resicu ja ovo!!!