Pre tri nedelje, poceo moj odmor posle malkice napornog leta...koje me je iscrpelo na vecini frontova.( i fizicki, emotivno, finansijski) Uglavnom, ja odlucim da mi je potrebno malo mora za regeneraciju( poenta: u tom trenutku e ako sam imala par hiljada dinara u novcaniku i nijedna uplata na vidiku)i pocnem da se pakujem, sebe, Vika, pa zakljucim da nam treba i po kupaci, novi, meni tirkizni, njemu plavo zeleni, to ja "vidim"sebe kako kupujem. Elem, za dva dana sam ja imala 600 eura i 10 000 dinara kod sebe, nisam trazila, pozajmila, vukla da mi vrate...jok...nisam razmisljala o tome.Dosle pare same. Bukvalno. Prosto sam osecala svakom celijom da mi idemo i nijedne sekunde nisam posumnjala u tu ideju. Pricala, ponasala se i osecala da je to jedina istina.Nesto u smislu " nek bude volja tvoja',zamolim Univerzum, to mi je tako rasterecujuce( ja nisam fanatik, vernik, crkva i sl., ali u Boga verujem) I odredila tacan dan i sat kad se krece, kao da imam sve pare sveta, zdravlje, raspolozenje, odlican auto, bezbednost. I u taj dan i sat smo i krenuli.
Treci dan sam vec kupovala te kupace, M je odlucio da i on ide, na moju veliku radost( jer nije bio siguran zbog posla)ali sam ja "videla" nas troje da se brckamo zajedno
, pa je i on doprineo budzetu ...sta da vam kazem.
Na moru nam je fenomenalno bilo.
Svaku rec koju sam napisala je istina u zadnjih par dana.
Sad je vreme za nove izazove
Znam da je poenta NE POSUMNJATI , veruj kao da vec sve jeste jer zasluzujes svo dobro ovog sveta.
Videcemo, jos puno lepih desavanja je ispred mene.