Forum Ratnika Svetlosti

U jednom od filmova koji sam puštao svojim ukućanima na kraju je jedna žena rekla (mislim da je L. Hej), da je najbitnije ne kritikovati.
I sada kada moji ukućani krenu sa tom praksom ja kažem jel ste gledali onu ženu i tako malo ih oraspoložim, i to je sad kod nas postala kao neka vrsta uzrečice, kada se povede neka rasprava ja kažem tu rečenicu i prekine se negativan tok razgovora.

E sad moje pitanje je da li je to što ja njima kažem isto kritika na neki način, i da li bi možda trebalo da prestanem sa tom praksom, jer to mu dođe kao da ja njih kritikujem što oni nekog kritikuju, što kaže naš narod vrzino kolo. Ako može neki savet, mišljenje.. Hvala!

John Work wrote: E sad moje pitanje je da li je to što ja njima kažem isto kritika na neki način, i da li bi možda trebalo da prestanem sa tom praksom, jer to mu dođe kao da ja njih kritikujem što oni nekog kritikuju, što kaže naš narod vrzino kolo. Ako može neki savet, mišljenje.. Hvala!

Ne dragi John, to nije kritikovanje, to je samo potsecanje, koje kao sto se vidi radi.

Hvala Žiko.

ja sam odrasla uz kritiku... i uvek se sve svodilo na to da je ta kritika pozitivna i da treba da je prihvatim... a zapravo sada me niko ne moze ubediti da je pozitivna kritika to sto nekome tamo smeta moja frizura, oblacenje, kilaza... sta ja znam... koga briga... sta bilo koga briga da li cu ja da imam ovakvu kosu, ili 20 kila vise ili manje, ili sto nisam tako postupila nego ovako... ili otkud znam sta sve ne... zato danas cesto imam los odnos sa ukucanima... i ne znam drugacije da se postavim nego da iscooliram... to tesko ide, ali napredujem... i svaki put se trudim da objasnim kako je losa komunikacija kljuc za bespotrebnu kritiku i svadju u krajnjem slucaju, ali ne vredi... s druge strane trebalo je odavno da pocnem da kuliram, jer nema svrhe truditi se da drugome objasnis i docaras nesto sto on ni u masti ne moze da vidi...

Nisam pročitala cijelu temu, pa pardonček ako ponovim za nekime, odgovaram na Jovanin prvi post.

Drago mi je da možemo raspraviti o ovome, jer baš u posljednje vrijeme često razmišljam o kritikama i efektu koje imaju na kritizirane, a i na same kritičare. Da najprije pogledam sebe.. nakon Procesa prisutnosti se moja potreba za kritiziranjem ljudi i njihovih postupaka znatno smanjila. Čak do točke da se više ne prepoznajem. U čemu je stvar?

U tome da sam shvatila kako svatko od nas ima opravdane razloge zašto nešto čini tako kako čini, i zašto se netko ponaša tako kako se ponaša. Svijest koja leži u pozadini naših razmišljanja, naših emocija, našeg izgleda, našeg ponašanja i naših životnih okolnosti je u svakom živom biću, svakoj osobi koju sretnem - ista, identična onoj svijesti koja se nalazi u meni. Manifestacija te svijesti ovisi o upravo navedenim faktorima koji su oblikovani kroz životna iskustva, a ne postoje dvije jedinke s identičnom životnom pričom. Ako znam da ja u svakom trenutku nešto činim onako kako najbolje znam, onako kako sam naučila tijekom života, onda to isto vrijedi i za bilo koga drugoga.
Razlozi zbog kojih sam kritizirala bili su razni...ali sebičnost je najviše ističe. Nakon toga dolazi nedostatak prihvaćanja i ljubavi prema sebi. Ono što ne prihvaćamo kod sebe, to ćemo uočiti u drugima i naglasiti kao njihovu manu. Ja sam nerijetko kritizirala ljude zato što su oni kritizirali mene.Zapravo sam tako kritizirala vlastitu naviku da kritiziram. To očito nema smisla, jer takva navika potječe iz ega. A ego i besmisao su dobri prijatelji.

Prije bi me tuđe kritike dotukle do toga da sam se smatrala glupom i beskorisnom. Poput slijepca, nisam vidjela da to što ljudi misle o meni, zapravo misle o sebi. Ne mogu reći da sam sada otporna na tuđe prigovore, ali ih drugačije prihvaćam. Redovito se podsjećam na to kada ja kritiziram, koga i zašto. Istu misao primjenim na svog kritičara. I tada, bez obzira na glasne i beskrajne prigovore ega, nastojim upiti što više korisnih savjeta iz kritike, kako bih bila što bolja, umjesto da krenem prema dolje i uvjerim se kako sam katastrofa.

ja sam kritikovala izkljucivo iz neznanje i u nedostatku informacija, doduse jako retko kritikujem jer se uglavnom vodim onim ''prvo pogledaj sebe'' .
mnogo mi je zivot postao ''dosadniji'' od kad ne kritikujem
smesno stvarno , 'izem ti temu za razgovor - kritikovanje drugih.
ali cini mi se da sto manje to radim vise primecujem da ljudi kritikju oko mene. sigurno u toku dana cujem 5-10 kritika na racun raznih osoba. cini mi se da sam ljudima dosadna , neki se cak i ljute kada prokomentarisem samo ''pa dobro je ona je takav. super je to. meni je to ok....''
u sustini , sta mene briga ko je kakav i sto je takav
isto tako ne zelim da neko komentarise mene
tako da , sto se toga tice , ja sam jedna dosadna devojka kojoj je sve ok

niko ne moze da u celini vidi neciji zivot (pa ni najblizih ljudi) da bi imao prava da kritikuje
ja sam se danas lepo isplakala, zato sto sam kritikovala blisku osobu, verovala sam da bar njen zivot u celini znam i da znam kako je u njenoj kozi - to nije tacno ! pogresila sam.
nemam prava da bilo koga iz bilo kog razloga kritikujem
ni iz ''dobre namere''
to je moj stav.

Slažem se, ne možeš znati što je sve osoba prošla i zašto je takva... Ako ti već smeta nečija osobina, makni se od te osobe. Ili se, za promjenu, usmjeri na ono dobro u njoj.

jovana, potpuno se slazem sa tobom, posebno oko toga da sada sve vise primecujem tudja kritikovanja u prolazu... sta mislite, zasto ljudi kritikuju druge ljude? tako je lako iskritikovati drugoga, dok kritikovati samog sebe ... e to je vec druga prica... mnogi prozive zivot u kritikama tudjih postupaka, zelja, ideja i sl... a zapravo nikada ne pogledaju sebe...

nannylilihipik :* Krijesnica :*
drago mi je da se slazemo <3

po meni ljudi kritikuju druge zato sto imaju potrebu da se porede sa nekim i zato sto zele da pripadaju nekoj bilo kojoj grupi. ''pogledaj one rokere kakvi su fuj!''
u poredjenju sa njima ja sam...
ja pripadam grupi drugih ljudi...

ma kakvo grupisanje, sve neke podele , kategorije, plavuse su glupe crnke su pametne , on je klosar jer se tako obukao a covek mozda ima milione na racunu .... sve mi kao znamo nesto ...
a u stvari preispitujemo sebe , poredimo se sa drugima i stavljamo sebe u razne kategorije ljudi a sve ostale osudjujemo - gluposti
svako je za sebe .
ja sam se prvi put ozbiljno zapitala oko toga kada sam se susrela u drustvu o u kome se raspravljalo o tome zasto je poznanica dale dete na usvajanje. mislim da je to idealna tema kojom svako moze da preispita sebe koliko je toletantan na odluke drugih ljudi , jako je opipljiva tema. meni je ok i ta tudja odluka , mada sam bila lincovana zato sto je tako.
kako god , ne moze se svima ugoditi , da probam da ugodim sebi onda <3

sto se tice toga da vise primecujem kritike , izbegavam ja te teme tako sto se prebacima na ''vidi kako divan dan, pticice pevaju, sunce greje...''
ubi me tema ovih dana ''zasto se Verica Rakocevic udala za 35godina mladjeg decka''
ljudima je mnogo dosadno. kad pocne ta tema ja pitam '' a koji je tvoj hobi ?! sta volis da radis?! imas neku super knjigu ili film da mi preporucis ?!''

prvo nisam uopste razaznavala kritike, ogovaranja...
onada sam ih primecivala i bilo mi je super
onada sam sada ogorcena na sve to (ZATO GA I VISE PRIVLACIM I PIMECUJEM, kao bivsi pusac koji se bori protiv duvanskog dima )
sledeca faza , bicu ravnodusna - i necu ga uopste ni privlaciti ni primecivati i to ce da bude super

jedva cekam ovu poslednju fazu
:*

Krijesnica wrote:Ako ti već smeta nečija osobina, makni se od te osobe. Ili se, za promjenu, usmjeri na ono dobro u njoj.

jesi li primetila da nam kod drugih ljudi smeta samo ono sto zameramo sebi?! s tim u vezi , mrzeci svoje takve osobine dajemo im snagu i privlacimo ljude sa njima u nas zivot?!

ja sam dozivela par puta da su mi ljudi sasuli u lice ''TI SI ...(pa sve ono sto misle o sebi)''. posto ja savrseno znam kakva sam (da li sam debela, runza, prosta...glasna...) ja sam prepoznala da sam upravo cula misljenje te osobe o sebi ali u formi ''ti si...'' ! sokiralo me je to par puta kada sam shvatila o cemu je rec. da li je moguce da ljudi imaju tako lose misljenje o sebi , molim

ovo si tako lepo rekla... to se i meni milion puta desilo... ali to je zato sto ljudi svet dozivljavaju kroz sebe... oni vide ono sto oni zele da vide, iako je to njima mozda apsurdno kad im kazes, jer u nekim situacijama kazu "pa zar ja zelim da me ogovaraju"... i sl... ali daaaaa... oni u stvari zele to, jer i oni su takvi... uzivaju u istim stvarima... ili se prepustaju slabosti, strahu od toga... ja npr kad god sam, da tako kazem, imala neki kao strah od kritike tudje ili sopstvene, bas tada se ta kritika i dogodila... kao ranjena uplasena zivotinja koja privlaci grabljivice... treba biti ravnodusan prema stvarima koje su po nasim merilima nebitne i nezheljene, ravnodushan, u ravnotezhi, na nuli koja ovde zapravo oznacava nepostojanje toga sto je nezeljeno... jer kad ti to ne vidish, ne chujesh, to ti se i ne desava (ne mislim bukvalno ne vidis, ne cujes... nego si upravo ravnodusan)...