Page 16 of 37
Re: Mir počinje sa mnom - Hooponopono
Posted: 03 Feb 2013, 14:37
by Sibb
Samo da podsetim kad god neko ovde napiše da ima ili je imao problem, to takođe čistimo.
Postoji razlog što nam dolaze takve informacije u životu.
Mali podsetnik gde smo krenuli
http://www.youtube.com/watch?v=OhWPwsTnTmI
Re: Mir počinje sa mnom - Hooponopono
Posted: 03 Feb 2013, 21:45
by Mića
Pozdravljam sve drage ljude,
tek pre dva dana sam se sreo sa Hooponopono-m i od tada sam procitao mnogo literature o tome. Poceo sam i sa radom. Nabavio sam plavu bocu, nalio je vodom iz cesme i zacepio plutanim zatvaracem. Jedino mi Sunce nije izaslo u susret
Negde sam procitao da sijalica sa uzarenom niti (dakle standardna sijalica) moze da "zameni" Sunce. Zanima me da li je to istina i ako jeste, koliko dugo treba posudu drzati ispod nje i na kojoj razdaljini? Da li je efekat isti? To mi nekako zvuci kao kada vitamine iz svezeg voca zamenimo vitaminskim tabletama. Kao da fali "vis vitalis".
Znam da ce neko odgovoriti i hvala, hvala, hvala!!
Re: Mir počinje sa mnom - Hooponopono
Posted: 04 Feb 2013, 10:22
by Sibb
Oko 15-20 min. je dovoljno, mada ja ne radim ništa od toga.
Dovoljno je da vodi koju piješ kažeš ''Volim te, Hvala ti''.
Pošto si tek počeo više se baziraj na preuzimanje odgovornosti, dakle svaku situaciju i osobu čistiš, a voda i sve ostalo su samo neki mali pomoćnici, tako da bez preuzimanja odgovornosti nema ništa.
Re: Mir počinje sa mnom - Hooponopono
Posted: 05 Feb 2013, 12:53
by Snežana
Ovih dana sam imala baš puno obaveza i posla, da nisam čistila stvarno bih bila u potpunom haosu i ne bih izdržala.
Samo treba ustrajati i sunce se uvek ponovo pojavi.
Re: Mir počinje sa mnom - Hooponopono
Posted: 05 Feb 2013, 23:48
by Mića
Hvala Sibb.
I Sunce se ponovo pojavi
Re: Mir počinje sa mnom - Hooponopono
Posted: 06 Feb 2013, 14:17
by Sibb
Priča o dva vuka
''Jednoga dana, poglavica Cheeroki plemena podučavao je svog unuka životnim vrijednostima.
‘U nutrini svakog čovjeka odvija se velika borba.’ reče dječaku. ‘Za prevlast se bore dva vuka. Jedan vuk je zao, nesretan i ružan: on je pun ljutnje, zavisti, pohlepe, sebičnosti, boli, žaljenja, krivnje, zamjeranja, lažnog ponosa, surovosti i oholosti, važni su mu odnosi podređenosti i nadređenosti. On širi laži, strah, mržnju, krivnju, oskudnost, siromaštvo i podjelu.
Drugi vuk je lijep i dobar: On je prijateljski raspoložen, radostan, drag, vedar, ljubazan, pravičan, pošten, suosjećajan, nenametljiv, velikodušan, iskren, zahvalan, hrabar i poticajan, potpuno usidren u dubokom shvaćanju koje nadilazi običnu mudrost.’
Unuk zastane i na trenutak se duboko zamisli nad riječima svog djeda koje je upravo čuo, a onda ga upita: ‘Djede, koji će vuk pobijediti?’
Djed mu odgovori:
‘Vuk kojega hraniš. Taj vuk će sigurno pobijediti’.''
Re: Mir počinje sa mnom - Hooponopono
Posted: 06 Feb 2013, 19:07
by ajna
Ja sam vrijedna i cistim
Blagosloven je svako ko je cuo za ovo, zar ne
Na javi je kod mene sve dobro, ali imam ucestale kosmare, i nije mi bas prijatno. Svaki put je san razlicit, praktikujem da prije spavanje mentalno izgovaram Volim te hvala ti... Ko mi to dolazi u san?
Re: Mir počinje sa mnom - Hooponopono
Posted: 06 Feb 2013, 21:29
by Sibb
Ja sam mesecima imala čudne snove. Žive, teške, nekad nejasne. Kada sam jasno znala koga sanjam, kasnije se uvek nešto rešilo oko te osobe, i obično su to bili oni o kojima svesno nikad ne razmišljam. Zato je sve ovo tako moćno, lako je da ponavljamo afirmacije i da svest učinimo pozitivnijom, ali nikad ne znamo šta se krije u podsvesti.
Samo nastavi.
Re: Mir počinje sa mnom - Hooponopono
Posted: 07 Feb 2013, 18:24
by Strong
Sibb, zanimljiva priča. Apsolutno je na nama sve, da li ćemo biti ono što zaista želimo, ili ćemo ostvarivati želje roditelja, društva.
Treba biti svoj ali ne samo u rečima, treba dobro razmisliti šta želiš u životu, a onda bez obzira na ostale gas do toga.
Re: Mir počinje sa mnom - Hooponopono
Posted: 08 Feb 2013, 02:41
by Case.Closed
Dragi moji, ja imam veeeeeliki problem. Ne mogu da oprostim niti da se zahvalim ljudima koji su mi zivot namjerno okrenuli naopacke do te mjere da je bilo pitanje zivota ili smrti. Citam sve ove Vase postove i prosto se osjecam kao kvarna roba. Kako da kazem hvala osobama koje su u stanju da mi o glavi rade, a ja sam ih cupala sa samog dna? Kada bih njima rekla hvala ili volim te djeluje mi kao da bih im dala blagoslov da to urade opet ili da se slazem sa tim sto su uradili. U paklu sam bila u pakao se ne vracam. Nikoga ne mrzim, daleko od toga.
Znam da se velicina ogleda i u tome da li mozes ili ne mozes da oprostis. Ocigledno da ja nisam dovoljno velika. Znam da volim citav svijet, da idem cestom i svakom prolazniku u glavi pozelim srecan dan i da ga izgrlim i izljubim itd. Ali te osobe.... njima NE ZELIM da kazem ni volim te jer ne zasluzuju, ni hvala ti jer ne znam na cemu da im zahvalim, ni oprosti niti bilo koju drugu rijec. Jesam li ja onda osoba sa GRESKOM???
Oprostite ako sam pogrijesila temu, ali... stvarno ne znam sta da radim
P.S. sto se tice ostalih ljudi koji su sami po sebi zloce jer su nezadovoljni svojim zivotom pa to prenose dalje, njih lako "nuliram" raznim "pricicama" u svojoj glavi. Npr. danas sam imala zestok verbalni okrsaj sa radnom koleginicom. Pocela je da vristi na mene i da mi dize "pritisak" (organski ne podnosim dernjavu). Ja sam joj u svojoj glavi tresnula dvije pleske i pomislila: E jesi tupson. Ali si mi simpaticna sa tim grimasama kao crtic. Ova grimasa je kao Elmer. Sad cu te povucem malo za uvo.Ooopa evo i Patka Dace. Sad cu ti cupnem rep. itd. Brzo sam se smirila do te mjere da mi je postalo zabavno.
Idem li pogresnim putem??