Forum Ratnika Svetlosti

DenVik,ovo kao da si i meni napisala. Tacno si pogodila trenutak da je to neverovatno. I sunce mi je izaslo u tom momentu,ma sve. Perfekto. Hvala ti.

Draga Aurora, lični primer je lični primer Pomaganje drugom je uvek povezano sa tim osećajem da želiš nekoga ko ti je veoma drag, i koga voliš da upoznaš sa blagodetima otkrivanja sopstva kroz vrednosti na koje smo kao društvo zaboravili. Svako od nas ima svoj put i tajming kada se budilnik oglasi, pre toga je uzaludan svaki pokušaj otvariti očo drugome koji još nije spreman da pogleda u sebe. Jedini način podsećanja je davanje ličnog primera. Baveći se sobom vremenom ćeš steći jednu fenomenalnu moć spoznaje, istančanu i prema unutra i prema spolja, zahvaljujući njoj uspećeš uvek da osetiš kada je neko blizu razbuđivanja, i znaćeš da nije tu slučajno već da vaš razgovor može biti značajan. U takvim trenutcima ćeš moći da služiš svrsi, i da pomogneš nekome rekavši pravu reč u pravo vreme... Samo se opusti i prepusti svome putu, tvoji pravi prijatelji, oni sa kojima si zaista povezana svrhom i međusobnim podučavanjem će uvek biti tu

Hitheroad ( drago mi je ako ti je znacilo)
te promene okruzenja, ljudi, ulica, gradova su samo posledica nasih unutrasnjih promena. Poenta je samo kako cemo mi to prihvatiti. Kako ti to sad prihvatas? Valjalo bi mirno i spokojno ( to je ta pokornost o kojoj se prica od postanka sveta, iako sam ja to dozivljavala da sad kao eto moram da kleknem pred nekim,pa radije eto ne bih, jos jedna od mnogih mojih budalsatina uma, a to zovemo nepotrebni ponos)
Prihvatiti stvarnost kakva jeste, jer sve sto se desava je uvek i uvek za nase najvece dobro.
Mozda neki u ovo ne veruju, ali sta da vam kazem, istina je ziva. Uvek bude najbolje.

Aurora , ja mislim da treba da izvuces srdinu izmedju mog i DV posta i da to tako shvatis.
:*** teee

D dan dragi moji, drage moje, želim svima odličan današnji dan( obožavam petak)i da uživate u vikendu.

Vidim ja da su se stari forumaši smorili. Neka, odmorite se malo, pa ajte u kavanu na kavu, rakiju, čaj..ili ćemo i izmisliti neko naše svetlosno piće. Zašto da ne.

Ja sam se namerno primirila,nisam pisala na forumu, da vidim mogu li bez ovog mesta, mogu, naravno, ne verujem u patološka vezivanja za bilo kog ili bilo šta, ali volim ovo mesto razmene i ovde sam jer želim da podelim svoja iskustva sa vama,uvek će se naći neko ko me razume kao i neko ko me ne razume u tom trenutku,meni je najvažnije da volim ljude i ljudice ovde, volim naše sličnosti i razlike, radujem se uvek vašem uspehu i drago mi je da ovaj forum pomaže dušama koje u to veruju.
Drago mi je što su se pojavili novi forumaši, koji polako postaju stari, iskusni, pišu često i lepo.

I imaćemo dana kad letimo kao i dana kad stagniramo, kad mislimo da smo dohvatili deo neba i da je samo svetlost u nama, kao i dane kad ćemo posumnjati u sve što radimo, osećamo , mislimo, posumnjaćemo u sve ljude oko nas jer ćemo tada manje verovati u sebe. Ali to je sve normalno. I te sumnje će biti sve manje.
Zbog toga i postoji ovakvo mesto da podržimo jedni druge i da znamo da nismo sami iako to možda nekad neko od nas pomisli.
I menjamo se na bolje svaki dan..sve je više svetla u nama i oko nas i želim da moj fokus bude upravo na tome.
Ovo je put kojim se ređe ide i niko nije rekao da je lako, ali za mene je ovo jedini put koji me vodi ka sebi i znam da za mene nema odustajanja.

Nasmešite se sebi, prvoj osobi do sebe danas i slučajnom prolazniku...poklonite taj osmeh od srca,toliko svi možemo( a možemo i mnooogo više od toga) vratiće vam se stostruko

E pa Den ti si danas prva osoba koja je meni stavila osmeh na lice Drago mi je da opet pišeš uživam u tvojim tekstovima životni su i konkretni
Želim i ja da pozdravim nove članove, vidim da ih ima sve više, i jako se radujem da se ova priča širi.
Doslednost je ključ, i kada naiđe ovaj period o kojem je Den pisala ostanite u uverenju da je sve pa i to u vašu najveću korist, jer iskušenja su oduvek tu da ispitaju snagu naših promena

DenVik, hvalaaa. :* :*
Ne zelim ja nikog da preobratim, nego da otjeram pesimizam koji meni sad kod njih smeta. Jer osjecam da me gledaju kao da sam luda kad onako sva vedra i nasmijana pricam o tome da sve moze, posle price kako je sve grozno i nista ne moze. Eh. Nego....cekacemo manifestacije, sto Sarah rece, licni primjer, pa ce sami da se uvjere. Samo da je ne gubim strpljenje cesto, ma da ga uopste ne gubim.
Jo, definitivno cu sve odgovore iskoristiti.

Inace, 1. novembar je.....sto ovo vrijeme letiiiiiiii.
Odoh sad, kasnim u setnju....uzivajte mi. Ljubim vas sve, i hvala vaaam. :* :* *

DV,koga ti to nazivaš starim članovima Foruma???!!!

Svakako ne mene, Zdenka.
Veliki pozdrav svima i mladim i starim a i novima.

Znam Decko, da nisi ti...
Pozdrav svima.
Aurora, ja sam nekada imala isti izazov. Ja ili oni? Oni ili ja? Da li mogu ostati sa njima, a biti ja? Ako odem od njih da li je to fer?
Ja sam to na kraju shvatila ovako:
Drugi ljudi nisu moj posao. Moj posao na planeti zemlji sam ja.
Jer ako ja kazem da nekom treba pomoc ja u startu tvrdim da sa tom osobom nije nesto u redu. Ali, ako ja verujem u to da je samnom sve u redu i sa svima sve uvek u redu, da su svi bozanski zasticeni, da nas univerzum sve voli, da smo svi Ljubav, kako onda mogu da kazem da sa nekim nesto nije u redu? Dakle, ja sada smatram da su svi u redu, ali trenutno gaje neke misli koje nisu u skladu sa tom opstom slikom Ljubavi. A cak i ako moj prijatelj neko vreme provede u toj situaciji koja je trenutno situacija njegovog Izvora to je veoma dobro za njega.
Evo kako bih ja razmisljala na tvom mestu:
"Svi smo bozanske cestice Ljubavi. Svi smo vecno konektovani sa Energijom koja stvara svetove. Svi smo na ovoj planeti zarad stvaranja ove velicanstvene stvarnosti i zbog toga sto radosno uzivamo u vecitom poboljsavanju svega oko nas, svake misli, svake stvari. I tome nikad kraja nece biti.
Ja sam prihvatila misli Istine: da sam vecno bice, da sam prelepa i mocna. Razlog mog lepog osecanja je prihvatanje ljubavi prema sebi i prihvatanje Vecne istine i oslobadjanja od misli koje su bile Laz. Ja se sada lepo osecam zato sto napokon osecam sta sam ja u stvari. Ja sam Ljubav, ja sam voljena, ja sam podrzavana od strane svake cestice u Univerzumu. Sve sto postoji slavi moje postojanje, sve sto postoji veseli se mom svakom iskustvu i ceni ono sto sam ja. Sada i ja to prepoznajem i cenim i radujem se i zato se osecam onako kako se oseca citav Univerzum- zahvalno i prepuno ljubavi.
Moji prijatelji su na nekom svom putu. Oni su takodje divna, mocna i prelepa bica. Oni su na ovom svetu zarad stvaranja svojih iskustava i ucestvovanja u stvaranju poboljsanja. Sva nasa poboljsanja nastaju prvobitno iz nezadovoljstva. Prvo trebam biti nezadovoljan da bih mogao da menjam nesto. Iako mi se cini da nisu srecni, oni su u stvari u procesu stvaranja promene koja Mora nastati iz nekog trazenja poboljsanja sa tacke gde su. Zahvalna sam za ta njihova iskustva i zahvalna sam sto vidim krajnji cilj: poboljsanje. Ja necu da ulazim u njihovu prespektivu i u razloge zasto oni ucestvuju u kreacijama. Ja cu da cenim sve ono sto su oni i u svom umu cu zadrzati sliku cilja: sveopste dobro, resenja, poboljsanja, lepsi zivot zahvaljujuci njihovim trazenjima. Jer svaki put kad su kukali na nesto sto nije bilo dobro, to je bilo dobro za ceo Svemir. Njihova trazenja su povukla odgovore i davanje i zbog njihovih kontrasta sada je na putu nesto lepo. Zahvalna sam im na njihovoj borbi jer je ta borba esencija onoga sto donosi promenu. Jednog dana ce se opustiti, pronaci ce svoje nacine dopustanja i u njihovo iskustvo ce uci divna resenja koja ce uticati na ceo svet. I na istoriju.
Kada se ja probudim lose volje i kada mi suncan i prelep dan ide na zivce, ja sam tuzna i nervira me sto ono sija. Ja bih najvise volela da ugasim to sunce. Ponekad se pitam kako moze da bude bezobrazan taj prelepi dan, kad meni nije dobro. Zasto se ne saoseca samnom i zasto ne bude mrak? A sunce ce nastaviti da sija u svoj svojoj lepoti bez obzira na moje stanje. A onda kad mi se raspolozenje popravi ja kazem sebi da sam bila budala i zahvaljujem se suncu sto nije prestalo da sija jer meni nije bilo dobro.
Tako cu i ja biti sunce mojim prijateljima. Ja cu sijati u svoj svojoj lepoti, a oni neka se sklone ako im smeta. Ali znam da kada im bude bolje bice mi zahvalni za moj uspeh, moju radost i bicu im jak oslonac jer cu ja uvek biti jaka."