Forum Ratnika Svetlosti

Sarah, potpisujem svaku rec.

Sarah, lepo rečeno.

Sanco, opet ću...
Ne treba da nešto očekuješ, u smislu ''sad čistim da bih dobio posao''...isto kao da kažeš svom detetu ''E, sada ti govorim da te volim, ali ti moraš da budeš takav i takav, da uradiš to i to''...

Veruj, mi nemamo opravdanja da ne osećamo bezuslovnu ljubav. Imaš sve što ti treba UPRAVO SADA.

Znam da ne veruješ, ali to se tvoj Ego koprca (Moraš da nađeš posao (taman nađeš posao), moraš sada ovo (ti to postigneš), moraš i ovo...

I gde je tvoj život u toj priči? Samo je iluzija da kada ostvarimo neki cilj bićemo sretni. Odmah ćemo naći novi, i novi, i novi...

Dakle, ti preuzmeš odgovornost, čistiš lagano svakodnevno, ne samo svoju tenziju za posao, nego i ostalo. Doćiće...ono što je najbolje za tebe, ali imaš dva izbora:
Da sam promatraš šta je najbolje za tebe (tu se uvek umeša Ego, jer on ''sve zna'')
Da pustiš Boga da izabere ono što je najbolje za tebe (najsigurniji put)

Zvuči nelogično, ali taj glas u glavi koji nam kaže ''ja znam šta je za mene najbolje'', to nismo mi.

Najveća obmana koja se ikad desila je kada nas je Ego naterao da pomislimo da je On Mi.

Život je naše putavanje ka cilju, a ne sam cilj.

Samo se prepusti...

Sibb draga kako si ovo dobro objasnila Hvala ti na inspiraciji koja mi je bas bila potrebna u trenutku dok sam citala,dakle,definitivno nista nije slucajno Hvala ti,volim te

Sibb,u pravu si.Znam tacno gde gresim.Mnogo sam opterecena da se ostvari to sto zelim.Verujem da je najbolje dolazi,kad sve prepustis bogu.Uverila sam se u to.Kad su "velike zelje"nemam poverenja,i onda sam toliko ljuta na sebe.Moj problem je sto stalno kritikujem sebe,i ne zam da se opustim,prepustim.
Kad krenem da razmisljam kako sam zahvalna na tome i tome,javlaja se razmisljanje kako mozes da budes zahvalna kad nemas to,i to...Moram dosta toga da promenim kod sebe.
Osecam se kao kreten,i toliko sam besna na sebe.Ne znam da li zato sto nista ne menjam,a ponavljam,cistim,cini mi se ceo dan,ili....Trudim se da nemam ocekivanja,osim da sto pre ocistim ovu tugu,prazninu unutar sebe

Sanco ne treba da kritikuješ sebe time ništa ne dobivaš.

Meni ništa nije išlo u životu, sve dok sam se upoređivala sa drugima, bila besna na sebe, jer nisam ovakva, ili onakva...

Prihvati sebe i možda i očekivanja koja imaš su ti nametnuli drugi ljudi, i to nije nešto što tebi istinski treba.

Opusti se, kako kaže Sibb, pronađi radost u svakom danu, zahvaljuj od srca na svemu, i veruj, kad se prepustiš doćiće to o čemu maštaš.

A šta kada osoba nešto stvarno želi, i prosto ne može da otpusti očekivanja vezana za tu želju?

Zato ja uvek ističem da osoba treba da napravi mix svih teorija i da stvori ono što je najbolje za njih.

Potpuno je normalno želeti, sa tim ne možeš da se boriš, zapravo svaka borba sa bilo čim ti samo donosi više toga istog, jer jedino možemo da vodimo borbu sa sobom, čak i kad nam se čini da postoji neki objekat odvojen od nas.

Šteta što mnogi misle da je ovde cilj da osoba postane neki Diogen koji sve odbacuje, da osoba treba da se liši svojih želja, da samo treba da sedimo i čekamo.

Ja spadam u ljude čiji je moto ''Nema ograničenja''.

Apsolutno, ali...ja lično ne želim da ''želim'' nešto što meni i neće doneti dobro, a što moj Ego, ili Um smatra da mi je jako potrebno.

Dakle, osoba ne sme biti puno u stanju '' htenja nečega'', već u stanju ''bivanja''.

Znam da mnogima, onako potpunim pristalicima ZP ovo zvuči kao linija manjeg otpora, ili dokaz prihvatanja nemoćnosti, itd...

Ako želimo nešto, mi to želimo jer smatramo da će nas to usrećiti.

Mi kažemo ''Hoću to i to'', ali zapravo mi mislimo ''Hoću da budem sretan''.

Zašto onda ne stavimo kao primarni cilj da budemo sretni, a ne da se naša želja ispuni ?

Zašto ne težimo da postignemo STANJE, a ne da privučemo SREDSTVO ?

Postoji samo jedna stvar koja proizvodi teskobu, a zove se „kačenje". Šta znači „kačenje"? To je emocionalno stanje izazvano ubeđenjem kako bez određene osobe ili stvari ne možete biti srećni. Treba razlikovati ''kačenje'' od ''želje koja je dobra za nas''.
Osoba mora da otpusti otpore vezane za želje, da im se zahvali, čak i toj teskobi što to nešto nemamo...

A onda, teskoba se smanjuje, a osoba će znati da li je to nešto što će zaista doprineti kvalitetu njegovog života, i tu onda na može da nastupi ZP...

Ubrzo osoba zna da li je to nešto zaista što joj treba. Ali, svakako da treba imati velike snove. Ako želite da ste najbolji u svetu na svom poslu, samo napred. Ali to želite samo ako je to ono najbolje za vas. Ima toliko ljudi koji su potraćili živote da bi nešto postigli, ali nakon toga shvatii su da im je život prošao ostvarujući svoj cilj.

Najpre se zapitajte, zašto želite nešto, da li zaista zbog vas samih, da li su vanjski faktori uzrok, ili očekivanja, podaci iz prošlosti ?

Tako da, super je želeti, ali samo ako ste u stanju da o tome razmišljate opušteno, bez nekih tenzija. Apsolutno se zalažem za ideju da ''Moramo da pobedimo pre nego smo i počeli'', tako da vera i sugurnost u sebe su ključni.

Dakle, budite sretni već sada, ne izbegavajte ono što vam dolazi u iskustvo, jer svi su odraz vas i ponavljaće vam se ako se ne rešite toga. Zahvalite svemu, volite sve, i...Apsolutno imajte veeeeeeeelike snove.


E sada, generalno primećujem kako je glavni problem svih ljudi LENJOST.

Postoje ljudi koji svakodnevno posećuju razne sajtove ovog karaktera, i sve to oni znaju...ali to znanje se tako taloži u njima, truli...

Znati nešto i primenjivati nije isto.

Ako želite nešto, trgnite se, tipa da ćete ako treba ustajati ranije da biste sve to odradili, da ćete svakodnevno to primenjivati.

Neki spoj koji je meni najefikasniji:

- Zahvalnost i ljubav svakodnevno, i sve ovo o čemu sam pisala, preuzimanje odgovornosti, prihvatanje ideje da su ljudi samo odraz nas samih...
Ali, preuzimanje odgovornosti, i odmah vraćanje u vašu vibraciju mira.
- Afirmacije, u svim oblicima, dostupne 24h
- Vizualizacija, rad sa unutrašnjim detetom - bez ovoga nema, ama baš ništa. To dete je nešto najbolje što imate, što ćete imati, drži u sebi sve vaše otpore i probleme, ali i svu sreću i načine da se ona dostigne. U ovo treba uložiti sve. Kasnije, imaćete to dete u svakom trenutku, kada pričate sa nekim, radite nešto, uvek vam je dostupno. Konstantno vam šalje signale šta, kako. Postaćete svesni svega što vas koči, saznaćete u stvari ko ste vi. Ovo uključuje i zamišljanje sebe ispunjenog, sretnog...

Treba uživati u svemi, bez kačenja, tenzija...treba se slobodno igrati sa životom.
''Niko nam ne može oduzeti nešto što nismo prisvojili''.

Radimo na sebi i zabavljajmo se, to su naši jedini zadaci na ovom svetu.

Sibb wrote:
Ako želimo nešto, mi to želimo jer smatramo da će nas to usrećiti.

Mi kažemo ''Hoću to i to'', ali zapravo mi mislimo ''Hoću da budem sretan''.

Zašto onda ne stavimo kao primarni cilj da budemo sretni, a ne da se naša želja ispuni ?

Zašto ne težimo da postignemo STANJE, a ne da privučemo SREDSTVO ?

Svaka cast Sibb, ceo post je fantastican, ali ovo mi se narocito "primilo".

Znati nešto i primenjivati nije isto.

Sibb divno objašnjenje. Primena podrzumeva da je to nošto što smo naučili postalo deo nas samih. A kada se neko saznanje usvoji, postoji i jasan signal da se spajanje desilo, a to je osećanje toga. Kada osetimo da smo to već odavno znali, samo nam je trebalo jedno dobro podsećanje.
Želje se ostvaruju, ali samo ako smo se mi već ostvarili kao bića svesna radosti svakodnevnog življenja, kao osnova za nadogradnju svega ostalog...

Upravu si Sibb.Vecina nas zna sta treba da radi,ali izbegavamo.
Osecamo krivicu ako ne ispunimo tudja ocekivanja.Ne treba se ljutiti na sebe ako ne vidimo rezultate odmah.Kad vezbamo npr.trbusnjake ne vidimo odmah da smo se zategli,ali posle par puta,eto rezultata Svima nama dodje period razocarenja,sumnje,odustajanja...Bitno je pokrenuti se.Israjati.
Afirmacije,vizualizacija sebe srecnog,.Zahvalnost na svemu sto sad imate,i mislim da treba reci "hvala ti"svim strahovima,ubedjenjima....