Forum Ratnika Svetlosti

Hvala

Pozdrav sanco! Čim si ti ovde ti si već pobednik! dobrodošla

Dobar dan, narode
Od sad imate novu članicu iz Hrvatske. Već neko vrijeme vas pratim, i rekoh..ajde da ne ostane samo na čitanju, nego da vam se i virtualno pridruzim i podijelim s vama svoje nedavno iskustvo koja je bila posljedica moje pozitive. A moja pozitiva je bila posljedica Vine I Ivana.
Bilo je to u 2.mj. kad sam naletila na video Luize hay- Ti mozes iscijeliti svoj život. Nakon toga sam dosla i do vas. U tom periodu naravno osjećaj pozitive. Nakon toga dobivam poziv na sud koji sam ocekivala. Vezano za prekrsaj u prometu. Sama sebi sam govorila: "Ok, situacija je takva kakva jest. Desilo je sto se desilo i znam da nece vise, jer sam naravno iz toga naucila nesto. Prihvaćam što god da bude odluceno. Ja cu uciniti onoliko koliko mi je tada u moci. Sutkinja je krasna i sve ce biti u redu!"

da skratim pricu...trebala mi je biti oduzeta vozacka na 6 mj. i novcana kazna... S obzirom na okolnosti, smanjila mi je na 2 mj. No, najbolje sto je sljedilo jest..nakon sto sam presudu dobila postom...nigdje se nije spominjalo oduzimanje vozacke nego samo novcana kazna.

takoder sam u meduvremenu zamisljala i govorila sebi: "Zamisli da dobijem rjesenje, a unutra ne stoji uopce da mi se oduzima vozaka" Kad ono, stvarno, to se i desilo...

Eto, to sam prepisala pozitivi

Hehehe pozdrav i dobrodošla. Super iskustvo, drago mi je da si nam se pridružila, pročitaj kućni red (imaš link u mom potpisu) i aktiviraj se

Da se upoznamo:
ja sam mandragora i od juče sam član ove vesele družine. Sve ovo je počelo da me privlači tek skoro-prošle godine (smešno mi je i lepo da kažem da je ZP počeo
mene da privlači, jer sam bila vrlo povučena, uplašena i "sapeta" u svojoj koži - te je morao on da "trgne" mene iz letargije i inertnosti). Prvo sam počela da čitam
Luizu Hej, koju mi je preporučila jedna drugarica. I nisam mogla da prestanem. Čitala, čitala..i konačno sam skapirala! Da treba da se trgnem i pokušam. I da nisam sama u svemu tome!
Kako god, sada je mnogo drugačije. I veoma sam zahvalna i srećna zbog toga. Nisam 100% utrenirana, i dalje imam neke "padove", sve to dođe i prođe,
ali ne ostaje. Samo pustim da prođe.
Mislim da sam konačno počela da bivam ona ličnost koja mi je data na rođenju, i mogu vam reći da mi se ona jako sviđa.
Omiljena "razonoda" koja se tiče ove tematike je da širim pozitivnu energiju i delim je sa ljudima na mestima gde je ona obično u deficitu:
na šalterima, prilikom nekog čekanja, kad je neko u mojoj okolini nervozan, isl.
Oduševljena sam kako uvek radi, bez greške! Zabavno je i prelepo. Kažem "zabavno" jer je ta čudesna jednostavnost nešto što mora svakoj osobi
da izmami osmeh ili podigne raspoloženje.
Npr, na šalteru: "ozloglašena" službenica u banci (živim u malom mestu, pa se skoro svi poznajemo) nikako da se svrti i sedne na stolicu, iako ja strpljivo čekam
ispred šaltera. Ja joj pošaljem mentalnu poruku:"Okreni se i sedi, pusti da ti dam malo pozitivne energije.Učinićemo nešto lepo, obe"-zato što sam tada htela da uplatim neku donaciju.
I ona se okrete, nasmeja, sva ljubazna (a inače nije baš) i čas posla uradila to! Ja nasmejana, ona živnula, pomažemo nekome u tom momentu...prelepo.
Eto. Malo je "nabacano" za uvodni post, ali namerno nisam čitala ostale, da bih napisala onako kako je. Pa, za sad..eto.
Drago mi je da sam u vašem društvu.

Pozdrav SUNCE i mandragora!

dobrodosle
sanco clanice nasa
sunce obasjano ostani nam sunce uvek sunce 87
dobrodosla mandragora pozitivice u dusi, potpuno te razumem jer sam i ja takva, gde god se pojavim sirim pozitivu
joj kako je to diiiiiiiiiivno
dobrodosle i uzivajte sa nama

Hvala svima na prelepim rečima dobrodošlice :*

Također se pridružujem zahvalama dobrodošlice.

Madnragora - I ja sam bila prije par godina, u srednjoj školi u svojoj ljušturi. Povučena, većinu vremena u strahu da nešto kažem da me ne bi ismijavali ili ispala glupa. Doduše, tu i tamo sam znala poludjet i reci ono sto mislim, pa kud puklo da puklo. S druge strane, oduvijek sam znala da to nisam ja. Da sam ovdje da budem sretna i da uspijem. Ne znam zašto, al ja sam oduvijek sama sebi govorila kako ću ja uspjeti u životu. Tada sam najviše mislila na karijeru, jer mi je to tada bilo bitno. ne mogu reci da nije i sada. Jeste. Zatim sam maštala o sebi kakva bih htjela biti, odnosno kakva vjerovatno uistinu jesam. S vremenom sam se počela otvarati, biti otvorenija. Prijateljica mi je znala često reći kako sam se dosta promjenila. (O tom periodu, stanjima i ostalim detaljima budem pisala drugdje gdje im je i "mjesto" )

Naravno, tu i tamo "zapnem", opet se povucem u sebe, al na to ne gledam više negativno, jer znam da cu se izvuci iz tog stanja. Uostalom, mislim da u ta stanja gdje nema tolike pozitive a niti negative- vise bih ga nazvala stanjem neutralnosti- svi zapadnemo. Barem se nadam...

dobro vece, ja sam Marija
mama male devojcice i buduca mama jos jedne dusice, zadnjih 15 godina ja pobegnem a onda me opet stigne neka knjiga ili me neko podseti i tako sve krene ispocetka, jednog dana cu valjda i ja da se popnem ozbiljno u taj voz svetlosti i samopoznavanja. divno je citati sve postove i divno je znati da postoji neko kome je stalo za dobro ostalih.
svako dobro svima i radujem se buducem druzenju.