Mila wrote:Da, briga me je sta drugi kazu, volim u odredjenim situacijama da cujem misljenje ljudi koje cenim. Ali, ja odlazim u drugu krajnost, pa se neretko i opterecujem tim pitanjem. Valjda zato sto celog zivota slusam reci "vidi kako ovaj to radi, vidi kako onaj to radi". Opterecujem se uobicajenim situacijama i misljenjem nebitnih mi ljudi, cak i ljudi koje ne poznjem i koje najverovatnije nikad vise necu videti. Ali, pokusavam da se dovedem u red; da podsetim sebe da zivim samo i iskljucivo za sebe. Drugi neka zive svoje zivote kako god zele, ja im na tom putu ne smetam. Ja imam pravo da svoj zivot zivim kako ja hocu. Oni ako i pokusavaju da mi se petljaju u zivot, to je njihov problem; ali svojim mislima samo ja upravljam i trudim se da sto cesce skrenem paznju na ono sto je zaista vazno - sta meni prija, sta ja zelim. I tacka.
Nemam sta da dodam potpuno ista je situacija i kod mene
"A healthy attitude is contagious but don’t wait to catch it from others. Be a carrier.":-D
Ranije me je doticalo sta drugi kazu i uticalo je na moj zivot u tolikoj meri da je to strasno, ali sada vise ne, kao sto vec rekoh na jednoj od tema sada konacno zivim svoj zivot i uzivam u svakom trenutku, radim ono sto osecam i samo ono sto mi prija , okolina na mene vise nema uticaj
a stvarno me nije briga sta rugi kazu..jer drugima nikad ne mozes da budes obar samo gleaju da te iskoriste i a te ponize....jer ako nesto zelimo a uraimo zbog cega cemo a se osjecamo savrseno ,ljui obicno u jednom trenutku pomisle sta li ce rugi a kaze i tu stopira svoju kreativnost i osjeca se lose zgog rugih...
bitno mi je na primer sta mi govore meni naj naj naj blizi ljudi... za ostale me nije briga... pa cak se navikavam od skoro da i misljenje porodice za neke stvari ne usvajam i da me to ne dotice ako procenim da je to klasicno istresanje frustracija...
naucila sam da pravim selekciju... uostalom ja verujem da ljudi vide stvari iz svoje perspektive, tj. da oni stvari vide onako kako oni zele da ih vide... ako sam ja nacisto sama sa sobom, meni onda nije bitno nicije misljenje...
Još nisam upoznala osobu da joj je svejedno šta drugi misle i kažu.
To svi tako samo pričaju...
Mi smo isprogramirani da moramo ovo ili ono, levo ili desno. Hajde sad obucite dame balske haljine iz 17. veka pa idite sa drugaricom na kafu!!!
"Vaše unutrašnje biće vas uvek vodi ka onome šta želite. Ono vas nikada ne štiti od nečeg drugog." Abraham
u pravu si, ali zavisi u kojoj meri...
meni npr nije bitno ako neko nesto misli o meni sto se meni ne svidja...
ako, ne znam, ta osoba kaze kako joj ja nisam simpaticna, kako ja imam dredove na glavi pa sigurno duvam, kako sam ruzna, lupam i sl...
e sad... meni to vise govori o toj osobi, nego o meni... mogu ja to da cujem, i naravno da je lepse cuti nesto lepo o sebi nego ruzno, ali da me dotice, ne dotice me u smislu da sad patim i jedem se zbog toga... jedino bi me doticalo kada bi neko rekao nesto o meni sto nije istina a ugrozava ljude koje volim, npr da tim ljudima bude lose zbog toga... tu bi se vec bavila njima tako da to ne bi bilo u centru, nego jedna druga tema, al da ne filozofiram previse...
to su samo neka moja merila... a svako od nas ima neke svoje pragove i granice...
Imala sam velike probleme po pitanju toga sta mi ko kaze, toliko da pijem lekove cija je svrha da blokiraju takve strahove. Sada mi je bolje. Izbacila sam iz svog zivota energetske vampire. Druzim se sa proverenim ljudima, a i prema njima imam distancu. Moju slobodu niko nece ugrozavati. Roditelji su bili moji najveci energetski vampiri. U jednom momentu su mi rekli da od mene nece biti nista u zivotu. Otisla sam od njih i u medjuvremenu obolela od manicne depresije i provela mesec dana u bolnici. Prvi put sam pocela da radim, ali opterecena strahom od otpustanja,od nesposobnosti psihicki sam pala.Iscrpljivala sam sebe poredjenjem sa drugima i obracanjem paznje na njihove reci. Danas ih vise ne cujem. Uz pomoc lekova, pravoslavlja, New Age tehnika. Ranije nisam mogla da prihvatim kritiku. Danas ih prihvatam malo lakse. Ima tu jos da se radi.
Posmatraj sebe svojim očima - Vina
Kada druge oslobodite, i sami postajete slobodni - Maja Popov
Briga me je sta ce drugi reci,ali u nekoj odredjenoj meri.Ljudi koji su drski prema meni,drski u pokusaju da me ponize,ja njima saspem u lice i tipnem ignore dugme u glavi,ali takvih ljudi nema u mom okruzenju,davno sam naucio da cu imati mali broj prijatelja i to je ok.Stalo mi je do misljenja ljudi koji mi zele dobro i koji mi skrecu paznju na neke moje glupe greske.U principu,sve sto uradis u svom zivotu treba da dodje iz tvoje glave,i ne treba nista raditi samo zato sto to vecina smatra da tako treba.
ja sam se po 100ti put uverila da mene APSOLUTNO briga sta ce ko reci. Ali sada sam definitivno sigurna. jer onaj ko sigurno zna ko je i sta je i ima izgradjenu sliku o sebi i smiso u svojim postupcima, NIKADA nece da se zabrine oko bilo cega sto mu drugi kazu.
ja sam mnogo puta dozivela, vec sam to pisala negde, da mi neko uputi epitete na kojima SEBI zamera.
tacno znam , kada mi tako neko uputi nesto sata o sebi misli i sta sebi zamera , sta ne voli kod SEBE.
mene zaista ne pogadjaju ni reci najblizih ljudi a tek kamoli tamo nekih koje ne poznajem, ali sti to da ja ne komentarisem druge, samo ih opravdavam ako neko krene da ih komentarise, tako da uglavnom niko i ne komentarise mene.
meni zaista nije vazno ko sta kaze i ko sta misli - ja imam svoje i toga se cvrsto drzim, tako da te komentare cesto i ne cujem.
Uz pomoc lekova, pravoslavlja, New Age tehnika. Ranije nisam mogla da prihvatim kritiku. Danas ih prihvatam malo lakse. Ima tu jos da se radi.
