Forum Ratnika Svetlosti

Aurelia& Amethyst tacno. Svi bi to trebali da rade. Cak i kada je raspolozenje na nivou!
I ja da potvrdim djelotvorne metode pred ogledalom. Bas mi je drago sto svako moze da je primijeni,sto je jednostavno i daje puno unutrasnje radosti i osjecaja ispunjenosti!
Moram i ja da se pohvalim da je praktikujem ,sad vec,nekolike nedelje i prijaaaa. Dozivim pravi refresh!
Ogledalce ,ogledalce nase,osmijeh od uva do uva i sve postaje ljepse!

Baš se radujem dok čitam vaša iskustva, ovako iskreno i otvoreno izrečena. Koliko ovde ima istomišljenika, to inspiriše i jako prija.
Potpuno se slažem sa vama, Ogledalce je nenadmašno i za mene!
Kada gledamo svoj dragi lik u ogledalu, sve se vidi i najmanje osećanje i uverenje, sve reakcije! Nema laži nema prevare, prosto je nemoguće, nešto zaobići i sakriti od sebe, a to se traži!!!!!!!!!!!!!!
Otkriti sve otpore bez ostatka i odmah ih afirmisati na pozitivno, jeeeeeeeeeeeeeeee

Mene opet uhvatila ova "faza"

Ikod mane su se u pocetku smjenjivali ti periodi ushicenosti i razocarenja.Kada sam prvi put procitala knjigu Trazi i dobit ces i pocela primjenjivati par tehnika koje su mi najvise odgovarale i kada su pocele davati rezultate bila sam ushicena i sve vise i vise sam vjerovala.Medutim zivot nije jedno stavan i nije uvijek bajka pa se kao takav odrazava i u nasim mislima koje su cesto konfuzne.Tako da sam dozivljavala i periode razocarenja.Vjeru nisam gubila jer sam se uvjerila da stvarno funkcionise pozitivno razmisljanje.Istrazivala sam citajuci mnoge knjige vezane za ovo podrucje i glavna stvar koju sam mogla zakljuciti je da prema univerzumu moras biti sto posto decidan u onome sto zelis a to je da i kroz afirmavije i kroz vizualizaciju svojih zelja do detalja /od osjecanja,mirisa ,zvuka.../moras biti konkretan da bi dobio tacno ono sto zelis.
Pozdrav svima
drago mi je da sam medu istomisljenicima

Dragi moji,
Kod mene perioda sumnji nema. Dakle, apsolutno, stoprocentno verujem u Zakon, Ljubav i Svoju moć. E sada, desi mi se naravno da budem razočarana ili zatečena svojom manifestacijom. Onda zastanem, razmislim, analiziram sebe i dodjem do odgovora gde sam pogrešila. Zašto sam prizvala nešto što nisam želela. Verujte da ukoliko ste iskreni prema sebi, veoma brzo dodjete do odgovora gde se vaš otpor sakrio, potkrao, zamaskirao.

Evo jedne banalne i pomalo smešne situacije. Na samom početku kada sam počela da afirmišem, između ostalih imala sam i afirmaciju ,,Meni sve ide od ruke''. U tom periodu, sve što dotaknem bi padalo oko mene (inače nisam baš ,,trapavica''). Dakle, obarala sam peškire, šminku, ispadali mi papiri na poslu, leteli tanjiri dok ih perem ... ma sve mi je ,,išlo od ruke'' Bilo mi je mnogo smešno, ali sam želela da saznam zašto je moja podsvest tak prevela ovu frazu. Onda mi je palo na pamet da su mi od malih nogu govorili da ja nisam ,,spretna u ruke'' (što će reći da me baka i mama nisu uspele naučiti da šijem, pletem, a o vezu da i ne pričam ). Elem, s godinama sam shvatila da to i nije neko umenje bez koga ne mogu, pa se nisam ni trudila da naučim (a verujte mi, ako bi se to meni radilo, tj. ako bih videla nešto zabavno u tome isheklala bih ceo stolnjak, ako treba). No, ostade meni etiketa, u koju sam verovatno i sama poverala, da nisam umešna sa tim ,,ručnim poslovima''. I eto, kada sam u svojoj afirmaciji pomenula ruke, moja podsvest je to, verovatno, prevela na:,,Hej, pa ti i nisi nešto umešna sa tim, evo šta ti mogu dati'' I krete moj period obaranja svega živog. (I ne brinite, promenila sam afirmaciju u međuvremenu).

Htela sam da kažem, da kada nešto krene onako kako niste želeli, verovatno da za to postoji razlog koga niste svesni. I pustite malo neka se sve slegne, nekada odgovor zašto je to tako dođe u vreme i na mestu kada ga uopšte ne očekujete. Važno je samo verovati procesu i sebi.

A kada dođe loš dan, pa vibracija padne, meni raspoloženje najčešće podigne ovaj sajt i ovaj forum. Nekako, budem okružena svima vama pozitivnima. Posebno me okrepi Vina svojom energijom, Leci mudrošću i mirom, Žika iskustvom i stavom. I lepše se osetim , zaista, poletnije, spremnije, ma vibriram super kada provedem malo vremena ovde! Podiže me i Abraham, a kada nemam vremena, a važno mi je brzo podizanje, samo iščitam citat za taj dan.

Eto, samo nastavite da verujete, loši dani dođu i prođu, a vera je ono što vas podiže i vodi!

Hvala vam svima što ste tu!

Sunasce, nasmejao me je je tvoj zapis, posebno onaj deo sa rukama
Cesto nismo ni svesni sta nam je sve usadjeno u podsvest...Super je sto se sve da ispraviti ako hocemo/
.

http://alternativa.hr/content/view/1042/240/

Hmmm, iako sam laik u svemu ovom, drznucu se toliko da dodam svoj komentar

Prije nekih 20-ak godina cula sam od svoje bake recenicu: Samo praznu casu mozes napuniti do vrha, poslije toga se ona prelijeva ili si prisiljen da prospes casu ili pocnes da sipas u neku novu. Nisam bas razumjela sta mi je htjela time reci. Kasnije kad sam malo stasala priupitala sam je za tumacenje. Rece mi da je jako tesko zadovoljiti covjeka koji je vec zadovoljan ili usreciti onog ko je vec srecan osim ako mu nesto te srece ne oduzmes pa opet dodas. Tako i Onaj Koji Sve Vidi i Sve Zna uzdrmava ljude u njihovim zivotima da osjete da su zivi i da spoznaju neku novu vrstu zadovoljstva i srece i dodaju neku novu casu koju mogu da napune.

Mozda je tvoja casa bila puna???

P.S. citiracu svoju baku:To ti je, sunce babino, k'o dan i noc. Kad je ljeto duze traje dan, a kad za'ladi onda pali svjetlo i pobijedi mrak. A sta ces... kad bi stalno bio dan... prestali bi da ga cijenimo

Ponovit ću ovdje rečenicu koju sam negdje već napisala na forumu, a to je da: čovjek najprije treba spoznati patnju da bi mogao spoznati i cijeniti radost. Kako bismo cijenili ljepotu jutra ako neko vrijeme nismo proveli u noći?

Ako sam dosad uspjela dobro primijetiti, moji periodi tuge i razočaranja traju otprilike onoliko koliko sam vremena provela u sljepoći na svu ljepotu i radost koja me okružuje. Mislim da čovjek, ma koliko bio radostan i zadovoljan, s vremenom na to prestane obraćati pozornost. Kao da doslovce oslijepi na sreću koja ga okružuje, on prestane biti svjestan svoje radosti i ljubavi. Onda počne izmišljati probleme gdje ih nema. A onda univerzum odgovara na način da se ti problemi materijaliziraju, odnosno, dobijemo test vlastite vjere u sebe i svoje sposobnosti. I tu na izbor dobivamo dvije opcije: hoćemo li se prepustiti problemima i s njima se stopiti, ili ćemo se izdići iznad njih i raskinuti svaku povezanost sa situacijom koja nam ne odgovara i gasi našu radost. Priznajem, nerijetko uradim ovo prvo, zaboravim na Izvor i dopustim da me problemi ponesu. I to je u redu, to je test. To što ponekad odaberem probleme samo je jedna "greška" koju moram učiniti da bih naučila lekciju. Ne mogu znati koja mi strana više odgovara ako nisam isprobala obje. Tek kada dopustim da me problemi pojedu, shvatit ću koliko je zapravo ljepše kada o njima ne mislim i fokusiram se na nešto lijepo. I tu se događa promjena - učim lekciju, otpuštam problemu i izdižem se na viši nivo.

Ne postoje greške, postoje samo lekcije. Ne postoje problemi, već samo izazovi i prepreke. Kada bismo se zadržali u jednom stanju svijesti, prestali bismo se mijenjati. To bi značilo da smo mrtvi (a to ne možemo biti, jer smo svi vječne duše). Promjena je u srži postojanja duha, i dok god je taj duh u nama, mi se mijenjamo i upadamo u razne životne situacije da bismo mogli rasti i razvijati se.

Kada se čovjek nađe u centru kaosa, čini mu se kako nema izlaza i cijeli svijet se počinje rušiti. Ali, jednom kada to sve prođe (a proći će), čovjek postaje svjestan da ipak ima neki imunitet na vanjske okolnosti i da iz svega toga uvijek izlazi netaknut. I tu se dešava napredak.

...