Forum Ratnika Svetlosti

Kirner ne zvučiš baš zadovoljno

Pazi ovako, sve polazi od toga koliko veruješ da si moćan.
Da li si dovoljno moćan da pomogneš i porodici a i da budeš jednako uspešan ili čak još više uspešan?
Da li si dovoljno moćan da svojom pozitivom širiš radost oko sebe a ne negodovanje?

Dalje, šta želiš? Zašto uopšte želiš da budeš uspešan u karijeri? Pazi da ne nazaduješ u onome što zaista želiš da bi ostvario ono što zaista želiš Malo sam komplikovano rekao, ali recimo da želiš više ljubavi i radosti s porodicom, i misliš da je jedini način da to postigneš time što ćeš biti uspešan u karijeri, a misliš da možeš biti uspešan u karijeri samo ako žrtvuješ porodicu? Vidiš kakav je to paradoks... Ne kažem da je tako ali verovatno se kreće negde u tom polju.

Ono što je najbitnije je da se pitaš "da li me ovo čini radosnim"? Budi dovoljno jak da budeš iskren i sve će ti se kasti samo

Želim ti da kristalno jasno sagledaš sve što je potrebno da bi doneo prave odluke. Imaš moju podršku da nastaviš sa svojim napretkom u karijeri jer je to jako bitno, i želim ti karijeru u kojoj ćeš moći da napraviš balans da sve bude savršeno u tvom životu

P.S.: Dobrodošao na forum!!!

Kako zaustaviti negativne osobe sa kojima MORAS da zivis jer su deo tebe i tvoga zivota?

Jedini način je da ih inspirišeš. DA budeš toliko fenomenalna osoba, da postižeš tako fenomenalne rezltate, da ti ta osoba koja je negativna priđe i kaže: "Šta da promenim da bih i ja bila tkao uspešna?"
To je jedini mogući način, iliti pomoći češ drugima tako što ćeš postati bolja/bolji Kao što reče Gandi "budi promena koju želiš da vidiš".

Tek sam se priključila forumu, i slučajno našla vašu stranicu...pokušavam da se dovedem u red jer mi je život u priličnom haosu, konstantno sam okružena negativnim mislima, a svega tog je uzrok moj otac. Nervira me, sve u vezi njega, postupci, način razgovaranja...sve...pokušavam da se isključim, da smanjim komunikaciju, da ga izbjegavam ali je nemoguće jer živimo u istoj kući. Čini mi se da pucam po šavovima, od čega krenuti, kako..uh...

Draga Dijana, nisu svi ljudi jednostavni za saradnju, ali ne treba im pridavati toliki znacaj. Ako te vec toliko opterecuje, zasto se ne zapitas sta je to sto te toliko provocira? To sto se sve vise iskljucujes od oca, izbegavas komunikaciju, utice na to da ti zapravo privlacis sve one reci koje te tako bole. Ono na sta se fokusiras, to i buja , raste. U ovom slucaju buja tvoje neslaganje sa njim. Zasto mu ne bi pristupila na nacin i obratila paznju na neke oceve, do sada, neotkrivene crte licnosti? Veruj mi da ti ovo pisem iz iskustva. Postojao je ogroman jaz izmedju mene i majke. Totalno razliciti karakteri, vecita prebacivanja, nerazumevanje itd. Onog trenutka kada sam se ja promenila, za pocetak prihvatila neke majcine crte karaktera, ne pridavala vise toliko paznje nekim njenim izgovorenim recima, nas odnos se promenio, okrenuo za 180 stepeni Usmeravala sam razgovor u zeljenom pravcu, na 1 negativan komentar, ja sam uzvracala sa 3 pozitivna. kADA mi nije bilo do razgovora, nisam ni pricala s njom. Tvoj odnos sa ocem je odraz tvog licnog sukoba sa samom sobom. Sto pre prestani da ga okrivljujes za svoje neraspolozenje i bice ti mnooogo bolje. Nadam se da te nije nesto povredilo iz ove moje poruke. Zelim ti srecu, mozes ti to, ma mozes ti SVE

Hvala puno Linda, znam da je i problem u meni...ali jednostavno neko moje unutrašnje ja se potpuno opire bilo kakvom poslušnom ponašanju kada je u pitanju moj otac. Sve je nekako i funkcioniralo dok nisam došla u pubertet, a tada se i on uveliko promijenio, kako prema meni, tako i prema majci...da skratim čitav problem leži u tome što on ne poštuje moju majku, svašta joj je priređivao u životu, pa tako i danas, periode bola, tuge, vrijeđanja...pa onda zatišje i tako u krug. Ne slažemo se u pogledima na život, on je konzervativan za sve, samo za sebe je jako moderan, želi da svima odeđuje kako će misliti, šta će raditi, želi poštovanje, a sve oko sebe vrijeđa...jedostavno sve što uradim nikada nije dovoljno dobro. Želim da se oslobodim osjećaja ogorčenosti, želim da promijenim sebe...da ne dozvolim da mi određuje tok života, da smanjim bijes koji osjećam, jer vidim da mi je iz dana u dan sve lošije

dijana wrote:Hvala puno Linda, znam da je i problem u meni...

Nije bitno da li je problem u tebi, u tebi je REŠENJE!!!

dijana wrote:ali jednostavno neko moje unutrašnje ja se potpuno opire bilo kakvom poslušnom ponašanju kada je u pitanju moj otac.

Ne radi se o poslušnosti. Ni ne treba da budeš poslušna. Ali, jedno veliko ali! Nauči da ceniš sve što su ti roditelji pružili.Šta god to bilo, dom, odeća, ekskurzije, knjige za školu, putovanja. Možda i nisu sve, ali budi zahvalna, budi zahvalna na svim njihovim pozitivnim osobinama.
Shodno tome se i ponašaj. A to ne znači da nemaš svoje ja, nego znači PUSTI NEBITNE STVARI. Ne moraš u svemu isterati svoje, nije bitno da oni priznaju da si ti u pravu. Pusti ih da misle da su oni u pravu a ti zidaj svoje temelje i znaj da si u pravu.

dijana wrote:Sve je nekako i funkcioniralo dok nisam došla u pubertet, a tada se i on uveliko promijenio, kako prema meni, tako i prema majci...da skratim čitav problem leži u tome što on ne poštuje moju majku, svašta joj je priređivao u životu, pa tako i danas, periode bola, tuge, vrijeđanja...pa onda zatišje i tako u krug.

To nije tvoj problem! To je problem tvoje majke. Ona to želi. Njoj to ne smeta dovoljno da kaže stop. Ti ne možeš nikome pomoći ko ne želi da mu se pomogne. Tvoji majka i otac su zajedno zato što su isti. Dokle god se ne odvoji od njega ona mu daje 100% validnosti. Ali TI si TI, nemoj uzimati njen krst na svoja pleća.

dijana wrote:Ne slažemo se u pogledima na život, on je konzervativan za sve, samo za sebe je jako moderan, želi da svima odeđuje kako će misliti, šta će raditi, želi poštovanje, a sve oko sebe vrijeđa...

Pa šta, to je njegova slika, a ne tvoja.

dijana wrote:jedostavno sve što uradim nikada nije dovoljno dobro.

Kome? Njemu? Pa šta, kad je već takav zašto bi te bila briga da ti on baš kaže "Mila moja jako sam ponosan na tebe divno si to obavila!" To je kao kad bi se nervirala što je kiša mokra. Neko je nekakav i dokle god očekuješ od njega nešto što on nije imaćeš sledeći problem:

dijana wrote: Želim da se oslobodim osjećaja ogorčenosti,

Ogorčenost - to su samo naša očekivanja od ljudi da budu ono što nisu. Nauči da prihvatiš ljude onakvi kakvi su.

dijana wrote: želim da promijenim sebe...

Na odličnom si putu.

dijana wrote:da ne dozvolim da mi određuje tok života,

Samo ti i isključivo ti si gospodarica svog života.

dijana wrote: da smanjim bijes koji osjećam,

Preuzmi odgovornost za svoj život, besna si jer očekuješ od drugih da žive za tebe. Tvoji mama i tata su te podigli na noge, a tvoje je da raširiš krila. Pusti ih da žive svoje živote i pustiće oni tebe. Dokle god želiš da ih promeniš bićeš jako vezana za njih i mnogo će ti zavisiti od njih.

dijana wrote: jer vidim da mi je iz dana u dan sve lošije

Menjaj sve, menjaj način na koji govoriš na prvom mestu, menjaj način na koji se oblačiš, odbaci sve i počni od nule. I kad padneš opet odbaci sve pokupi iskustvo pokupi svoje snove i opet počni od nule. I tako bezbroj puta i izgradićeš od sebe osobu prepunu ljubavi i uspeha na svakom koraku i svakom aspektu života.

Samo TI možeš da napraviš PROMENU u TVOM životu.

Imaš ovde ekipu i pitaj štagod ti treba

Od majke i oca nauči sve ono što je toliko očito loše da te boli koliko ti bode oči. Od oca nauči da budeš pažljiva, da pohvališ ljude oko sebe, da ne budeš arogantna. Od majke nauči da imaš svoj stav, da imaš svoj integritet, da kažeš "Ćao mene čeka neko bolji", da se zauzmeš za sebe.

I evo ja ti kažem da ti jesi divna, da ti jesi puna ljubavi, da ti zaslužuješ sve najbolje, da si vredna, pametna i sposobna, inače ne bi došla kod nas Love <3

Spoygg, skidam kapu!
,,Mama i tata su te podigli na noge, tvoje je da rasiris krila" Wooooow, kakva misao!!!
Dijanice, jesi cula!
Spoygg, svaka cast!!

Hvala Linda Sve što sam rekao je čisto lično iskustvo, bio sam u takvoj situaciji i znam sve o tome kako se Dijana oseća. Trebale su mi godine i godine da naučim da zaista prihvatim svoje roditelje u paketu i da ih volim takve kakvi su pa makar se to 100% kosilo sa svim što očekujem od njih.

Spoyyg, veliko hvala, zaista. Danas mi je bio poprilično težak dan, a nakon ovakvih riječi osjećam se puno bolje. Hvala svima, čudno kako je lakše reći ljudima koje ne poznaješ šta te muči, nego ljudima koji su tu oko tebe svakodnevno. Vjerujem da će i meni trebati dosta vremena da prihvatim svoje roditelje, jer najviše u životu što sam željela je da imam porodicu koja će biti bar blizu idealnoj(da se razumijemo, međusobno slažemo, da smo jedni za druge, da se poštujemo i da svako zadrži svoju različitost i njome ne ugrožava drugog, a ne da smo formalno porodica i da je svako svakom ispušni ventil za deranje, vrijeđanje i okrivljivanje...) Po prirodi sam perfekcionista i znam da mi to u životu više otežava, nego olakšava