Forum Ratnika Svetlosti

Mila wrote:Pocela sam da radim sa svojom "unutrasnjom devojcicom". Prelistala sam albume sa fotografijama iz detinjstva i pronasla sliku koja me je najvise privukla. Dakle, devojcica koja je u meni trenutno "aktivna" je cetvorogodisnja, uplasena devojcica. Prihvatila me je brzo i sada je svaki dan u mislima zagrlim i kazem joj da je volim. Primecujem da mi je to vec podigno nivo ljubavi prema sebi i samopouzdanja. Pocele smo zajedno da radimo neke stvari i juce sam imala jednu lepo iskustvo koje zelim da podelim sa vama.

Naime, setale smo sumom i zeka je protrcao ispred nas. Pozelela sam da mu se priblizim i da ga mazim, ali umesto mene, zeka je prisao mojoj maloj devojcici. Mazile smo ga, poigrale se sa njim i u jednom trenutku sam je pitala da li zeli da ga povedemo sa nama. A ona mi je tada ispricala tacnu definiciju ljubavi, recima: "Ne, on voli da bude ovde. Uziva da radi neke stvari koje ne bi mogao da radi kada bismo ga povele. On zna da ja ovde cesto dolazim i kada pozeli da se druzimo, sam mi pridje".

Dakle, eto sta je ljubav (po meni, vrlo tacna definicija). Prihvatimo ljude onakve kakvi oni zaista jesu, dopustimo im da budu ono sto oni zele da budu (da uzivaju u onome u cemu oni zaista uzivaju - iako mi to mozda ne razumemo, dopustimo im da stvari rade na nacine na koje njima odgovara da rade, dopustimo im da imaju misljenje kakvo oni zele da imaju; sve to, dokle nas takve stvari ne ugrozavaju). I jos jedna bitna stvar, nemojmo biti posesivni. Pustimo ljude "da disu"; a oni koji nas vole, sami ce dolaziti u nas zivot.

Draga Mila, pogledaj temu koju sam postavila "Lice Boga je lice našeg deteta ". Dopašće ti se video klip. Veliki poljubac i svako dobro!

Evo kako nas roditelji uče strpljenju i ljubavi

http://www.youtube.com/watch?v=AwLX4YGa ... re=related

Svako dobro!

U redu,prihvatam da su svi tu da nas nauce necemu..A cemu nas uce onda ljubomorni ljudi oko nas,cemu nas uce oni koji nas mrze i sve bi dali da ne uspemo u zivotu,jer oni nemaju uspeha i voleli bi da se nadju u nasoj kozi.Cemu nas uce ti zli ljudi koji nas mrze samo zato sto smo to sto jesmo i zato sto smo uspesni? Kako da ne dozvolimo toj cinjenici da nas ne jede iznutra..Kako da se izborimo sa tim da su ljudi oko nas zli?Dugo vec pokusavam da se ne fokusiram na to i da pisem afirmacije da sam okruzena ljudima koji su puni ljubavi prema meni,koji su pozitivni,pametni i veseli...Koji su zadovoljni svojim zivotom i cene moj uspeh kao i mene,ali i dalje su zli oko mene.Stvarno sam dobra osoba,predobra ,imam veliko i plemenito srce i cenim svaciji uspeh ali iskreno me boli to sto su ljudi oko mene tako zli...Sta treba uraditi po tom pitanju?

Nisam siguran šta treba da radiš, ali probaj u svakom od njih da nadješ nešto dobro.
Niko nije tu stvoren baš bukvalno da nas uči. Kazaće ti se samo, vremenom, šta si ti od njih naučila. Ne očajavaj, veruj u sebe i u afirmacije, ako veruješ u to, pomoći će ti. A ako imaš plemenito i veliko srce, pokušaj da ih svhatiš, jer očaj velikog srca, ne može da postoji. Zli ljudi nisu zli, oni su samo uplašeni, a dobri ljudi su ljudi radosti, ako imaš radost u srcu istinsku radost, neće ti biti teško da živiš sa takvim ljudima, jer ti možeš njima pomoći.
Pitaj sebe, čemu mogu ja da naučim te "zlikovce", ali ne kao učitelj, ili neki od autoriteta, uči ih svojim ponašanjem. Nemoj da pridaješ značaj njihovim pričama, ogovaranjima itd. Imao sam taj problem, da me ogovaraju, ali to su bila deca, isto kao što sam i ja, nisam u njima video ništa loše. I sad ponekad me ogovaraju, nemam ja ništa protiv toga, svako radi šta misli da treba, a ti sa velikim i plemenitim srcem, omekšaj njihova, nauči ti njih nečemu, nemoj samo čekati da tebe neko nečemu nauči. Jer i ti si tu da druge učiš, kao što drugi uče tebe

Alexica Buki ti je ljepo objasnio.
Ja smatram da nam drugi ljudi ukazuju na neka naša skrivene obrazce.
Moj ti je savjet da budeš iskrena prema sebi i zapitaš se "dali smatraš da zaslužuješ da budeš sretna ili uspješna".
Pošto si rekla da si jako dobra osoba možda duboko u tebi ima neko vjerovanje da nezaslužuješ da budeš sretna zbog tuđe nesreće.Pa ti kroz druge univerzum ukazuje na to.
Dok si se toliko fokusirala (dopustila da ti crpe energiju) na ljude oko tebe koji su nesretni znači da se u sebi pitaš dali zaslužuješ sreću dok su drugi "nesretni".Ako je to uzrok onda si napiši neke afirmacije tipa"ja zaslužujem da budem sretna(uspješna) i sa svojom srećom zarazujem sve oko sebe"ili neke druge koje ti odgovaraju.To će ti pomoći da se prihvatiš takvom kakva jesi sretna,uspješna,zadovoljna.Zato što svako biće zaslužuje da bude sretno,i svako ima drugačiji pogled na sreću.
Odsad se samo fokusiraj na sreću i u svima nastoj vidjeti da su sretni(nekima su male stvari dovoljne za sreću).Možda tebi samo izgleda da su drugi ljubomorni zato što tim mislima daješ snagu.
Zoran je napisao jedan primjer sa drvetom koji mi se jako sviđa znači zamišljaj da si ti na gornjim granama a tvoje misi o tim ljudim ostale na doljnjoj grani.
: http://forum.ratnicisvetlosti.com/viewt ... 6363#p6363

Ponekad nismo uopšte svjesni kake se misli ili strahovi kriju duboko u nama dopustimo im da izađu na površinu i problem će biti rješen.

hvala vam <3 ljubim vas

Jedna Lujzina ideja glasi ovako: "Spoljni svet je uvek odraz onoga sto mislimo o sebi. Kada se zalimo na nesto kod druge osobe, zapravo se zalimo na neko vidjenje sebe". I zaista... Zalim se na cinjenicu da moj tata lako pozivcani - a i sama lako pozivcanim oko totalno nebitne stvari; zalim se na to sto mama komentarise svaki moj pokret - a ja zapravo trazim njeno odobravanje; zalim se na to sto me ne razume i ne postuje dovoljno moje vidjenje sveta - a ja sama ne postujem svoje vidjenje sveta; bezveze mi je sto se moja kuma jako obraduje kada joj neko uputi kompliment i neretko to podeli sa nama, pomislim boze sta se ima hvaliti sa tim, to je bas blentavo ponasanje - a zapravo sam tuzna sto ja ne umem da primim komplimenet i da mu se obradujem koliko bih zelela; nervira me kod momka sto nema osecaj za neke situacije, ja mu ispricam nesto sto me uznemiri a on samo odmahne rukom, kaze da ce to biti dobro i promeni temu - a u medjuvremenu sam shvatila da se i sama vise uopste ne uzbudjujem oko nekih tudjih neprijatnosti (i pri tome mislim na bliske ljude), koliko sam pre bila preosetljiva, sada me vise neke stvari prosto ne doticu i to je pocelo da me plasi, jer sam jako cenila tu svoju preosetljivost na tudji bol; smeta mi kod momka sto radi neke stvari i boli ga uvo ko ce sta pomisliti - a zapravo se zalim na svoju osobinu da sam opterecena time sta ce drugi pomisliti; sestra me u sekundi izbaci iz takta kada pocne da me podbada za neke odluke u zivotu, kako se samo usudjuje biti tako bezobrazna, to je se ne tice - a zapravo imam potrebu za odobravanjem od okoline, ne verujem u sopstvene izbore .

Ovako gledano, nema razloga da se ljutim na bilo koga, da patim sto me ne razumeju, sto me kritikuju, da ih nazivam nesposobnima, ovakvima ili onakvima. Oni su samo ogledalo mene same. Hajde da im se zahvalim za takvo ponasanje, jer mi ustvari ukazuju na ono na cemu bih ja mogla da poradimo kod sebe. A ti ljudi su moji prijatelji, koliko god me nekad izludjivali, zapravo samo pokusavaju da me pokrenu da radimo na sebi. I da, hvala im.

PS. Sela sam i napisala sve moguce i nemoguce "mane drugih ljudi koje me ugrozavaju" i pronasla sam mnogo neverovatno glupih verovanja o sebi . Odakle mi ta verovanja? Pa od ljudi koji su i sami puni glupih verovanja o sebi, ili sam te obrasce kreirala misleci da cu se tako zastiti od uglavnom umisljenih opasnosti. Sada kada znam da je tu samo lancana glupost u pitanju, spremna sam da otpustim sva ta verovanja.

WAU!!!!
potpisujem..svaka cast probudjenoj Mili.( retko sta me sad izbaci, ali sam savrseno svesna da kad mi se nesto ne dopadne, ja naucim fantasticnu stvar, pa skoro odmah i to je bukvalno tako, bez izuzetka)
Hvala za ovaj tekst...to je to.

Mila divan post

stvarno Mila , divan post
i ja sam se ovih dana osetila tako u jednom trenutku
efekat ogledala
bila sam dosadna samoj sebi vec pogresnim ubedjenjem i kada mi je neko ozbiljno predlozio da to i uradim a nisam mu to rekla ranije da zelim
razmislila sam na sekund i rekla ''a,ne,ne.... ne zelim ''
nebih imala pojma sta zelim a pre svega sta ne zelim (od svog zivota) da nije poneko ''ogledalo'' da ponovi to sto govorim ,pa da cujem sebe ili da vidim taj stav na drugim bliskim ljudima
mislim da cu sledeci put da skratim sebi ''muke''
i kad mi padne napamet neka iznenadna sasava ideja koja je totalno suprotna mom dotadasljem stavu -da se snimim telefonom i da se malo poslusam
ako se ne nasmejem sebi nakon nekoliko slusanja-znaci da je odluka ili stav ispravan a ne sumanut
:* :* :* sve <3