Forum Ratnika Svetlosti

Dobro ajde. I njoj bi kupila magnete.

Hm...hm...hm...

Odlicno razumem i jednu i drugu o cemu pricate.
Ali da bi se doslo u stanje o kojem Clan prica mora se proci kroz neko iskustvo.
Slazem se da pricom i velicanjem loseg ti lose i privlacis i ljude zive u pogresnom uverenju da moraju istresti sve lose iz sebe da bi se osecali dobro. Sto zvuci malo cudno, slozicete se, ako verujemo u Zakon privlacenja i Zakon uzroka i posledice, npr, da ne spominjem ostale.

Ono sto Clan uporno prica ovde Ono cemu pridajes paznju to i jeste, ako se prica o suzama, suza ce biti sve vise. Svaka rec, svaki broj ima svoju vibraciju. I trazi sebi slicne i time postaje jace.
Opet razumem Krijesnicu, jer mladost je ta koja ceprka, trazi izazove. Prosto svi smo to prosli u tim godinama, ceprkanje po sebi, po detinjstvu, roditeljima, prvim ljubavima, prvim "samarima".

Ono cemu te Zivot nauci jeste; Sve je u redu sto se desilo i sve je u redu sto si ikada uradio, rekao, mislio. Neko te je povredio ranije? Oprosti mu i trci dalje, jos je lakse nego sto izgleda, jer je i taj neko, bas isto kao i ti radio najbolje u datom trenutku kako je znao i umeo. Po programu po kojem on jedino razume svet.

I opet spominjem, svako ima svoj put, svako sam bira kuda, kako i sta. Odredjeno iskustvo se mora proci da bi se doslo u odredjeno procisceno stanje.
Ni ja vise ne verujem da se cistimo patnjom i da je ona nepohodna, ali sam morala doooobroooo da zagazim u svoju patnju( citaj:govno) da bih sa 10000000000%sigurnoscu sad rekla da je samo i samo svetlo moj put.
Zbog toga je ovo mesto posebno, ako utisnemo ljubav u ove pisane redove, ta ljubav ce se reflektovati na svakog ko bude blizu.
I ja sam primetila da je vrlo cesto ton foruma, u zadnje vreme, smaracki, pun lose energije, neki bi samo da kukaju obavijeni velom 'pozitivizma".
I slicni se samo nakace i ode ovo u drugi smer.
Pa takvih foruma ima milion.
I opet ne kazem da se problemi guraju pod tepih. Svi mi ovde imamo svoje svakodnevne izazove( citaj:probleme do guse), ali ja znam za sebe i govorim u svoje ime: moj fokus je na boljoj, lepsoj strani mog zivota. Ja sam fajter ceo svoj zivot i cesto ne uvijam reci u slatku foliju, ne uvlacim se ljudima u dup...ovde i apsolutno me ne intresuje da li se neko slaze sa mnom ili ne.
Jedino sto zelim jeste da izvucem maksimum iz sebe i da napravim nesto dobro sebi i drugima. I ako mogu svojim iskustvom, koje nije malo, da pomognem da bude lakse onome ko to zeli i hoce. I isto tako da ucim od pametnijih od sebe i hvala bogi sto vas ima ovde( jeste to par ljudi, ali ste dar sa neba, hvala)
A to necemo uspeti ako upropastimo ovo mesto.
Zivot i jeste stalna borba ljubavi i ne-ljubavi,nasa Slobodna volja ce odluciti koju stranu biramo.

E sad ja da se nadovežem na vas tri, koja svaka ima svoj jedinstveni pristup istoj stvari, a u skladu sa sobom, i onim čemu teži. Težnja je ta koja nas određuje da li smo u pokretu, ili stagniramo u mestu. Posmatrajući vas, ili ti čitajući vas, mogu da vidim vaše kretanje i da iz toga nešto zaključim o sebi, to je poenta.
Patnja je nešto što dovodi do katarze, a ona nas pročišćava jedino tako što ćemo je prevazići. Znači patnja dođe, prođe kroz tebe, izvrnete i okrene za 360 stepeni, i ti ako ostaješ godinama u tom mestu, tvoje su suze, suze nemoći. Ali ako shvatiš tugu i bol, ako ih osvestiš u svetlosti sopstva, jer je svetlost naše duše najmoćnija sila...Onda suze dolaze kao olakšanje i oprost, jer bol nestaje kada shvatiš da prvo sebi treba da oprostiš svu tu grižnju prošlosti, a zatim ništa lakše neće biti od onoga da oprostoš i ostatku sveta.
Kada jednom prevaziđeš onu nagomilanu patnju iz ovog, a i iz svih predhodnih života, ti se polako izdižeš, i u tom izdizanju tuga polako netaje sa tvojih horizonata i vidika, i duboko verujem u to da tek tada počinje istinsko učenje, i težnja ka konstantnoj radosti... Tada se više neće događati ponavljanja, jer se samo jednom prekida lanac uslovljenosti, i svega onoga što nas je držalo vezane u prošlosti

sarah wrote:E sad ja da se nadovežem na vas tri, koja svaka ima svoj jedinstveni pristup istoj stvari, a u skladu sa sobom, i onim čemu teži. Težnja je ta koja nas određuje da li smo u pokretu, ili stagniramo u mestu. Posmatrajući vas, ili ti čitajući vas, mogu da vidim vaše kretanje i da iz toga nešto zaključim o sebi, to je poenta.
Patnja je nešto što dovodi do katarze, a ona nas pročišćava jedino tako što ćemo je prevazići. Znači patnja dođe, prođe kroz tebe, izvrnete i okrene za 360 stepeni, i ti ako ostaješ godinama u tom mestu, tvoje su suze, suze nemoći. Ali ako shvatiš tugu i bol, ako ih osvestiš u svetlosti sopstva, jer je svetlost naše duše najmoćnija sila...Onda suze dolaze kao olakšanje i oprost, jer bol nestaje kada shvatiš da prvo sebi treba da oprostiš svu tu grižnju prošlosti, a zatim ništa lakše neće biti od onoga da oprostoš i ostatku sveta.
Kada jednom prevaziđeš onu nagomilanu patnju iz ovog, a i iz svih predhodnih života, ti se polako izdižeš, i u tom izdizanju tuga polako netaje sa tvojih horizonata i vidika, i duboko verujem u to da tek tada počinje istinsko učenje, i težnja ka konstantnoj radosti... Tada se više neće događati ponavljanja, jer se samo jednom prekida lanac uslovljenosti, i svega onoga što nas je držalo vezane u prošlosti

Jako se slažem s ovim.
I opet to mogu povezati s nečim konkretnim iz života. Mislim da sam već negdje pisala o prijateljici koja se duhovno budi, i pita me zašto joj se nižu loša iskustva, jedna za drugim. Rekla sam joj kako je to način Života da ju pogurne naprijed, da ju natjera na promjenu smjera kretanja i djelovanja. Dok god ona ostaje na mjestu, problemi će se gomilati (što ona i čini). Ona je još jedina osoba koja ne vidi kako su joj vrata prema boljem životu otvorena, i da ju sve stalno gura kroz ta vrata, a ona nikako da prođe. Njoj bolje tu gdje je poznato - u problemima.

Mislim da jedino svijest o postojanju neke emocije, može istu emociju i odstraniti. Zašto? Jer u protivnom, ona ostaje u našem podsvijesnom. A svi znamo koliko je podsvijest moćna - ona je ta koja kreira našu realnost. Kada izgovaramo pozitivne afirmacije, nastojimo ih utisnuti u podsvijest. A to ne možemo dok ondje ne napravimo mjesta. Inače će riječi ostati samo to - riječi, a sasvim drugačiji program će oblikovati naš život. Program, za koji ni ne znamo da postoji.
Isto tako, držim se one da ne možemo vidjeti svjetlost, ako se najprije ne nađemo u mraku. To je kao kada bi ribi spomenuli vodu. Ona bi rekla: "Kakva voda?"
Također se slažem i s tim da oprost liječi sve, a i nadodala bih još kako ne postoje loša i dobra iskustva, loše i dobre emocije. Proces me naučio da je sve to ista energija, na različitim frekvencijama. I da se apsolutno svaku od njih može iskoristiti na način koji će nam pomoći u rastu. Recimo, ako sam tužna, dopuštam si da budem takva. Ponekad me tuga inspirira, pišem pjesme za koje ne znam odakle dolaze, o slikama da ne pričam... A tek radost kada vidim što sam stvorila!! Auuuuu....

Ne želim odbaciti ni jednu riječ koju mi je Članica ovdje uputila. Jer se njezina filozofija u suštini ne razlikuje previše od moje, nego se nadovezuje na nju. Ja liječim emociju, a potom taj prazan prostor ispunjavam usmjeravanjem pažnje na nešto lijepo. Osim toga, neupitno je da ima više životnog iskustva od mene, ako se ne složim s njom, dobro je držati ove informacije negdje pospremljene...tko zna kada će zatrebati....

Da ok je plakati,par puta sam zaplakao onako iz dna duse,iz dna duse su potekle suze i shvatios am da je tonacin da se dusa i zivci rasterete.Jednostavno akda telo prolazi kroz dug los period (losa veza,alkoholizam,narkomanija,zlostavljanje itd),kada osaoba odluci i prekine sa tim i kada ta osoba uvidi sta je njgeovo/njeno telo trpelo,kada uvidi istinu,koliki je to bio teret,onda dolazi do "pustanja" tog tereta kroz suze.Prociscenje duse,uma,stvaranje mesta za nova iskustva,nova ucenja.