Forum Ratnika Svetlosti

Ne dozvolite da nam slome krila oni koji nikad nijesu smjeli da polete

Mozda sa ovom tehnikom,ne uspete da dobijete ono sta zelite,pare,posao...al dobicete mnogo vise.Dobicete unutrasnji mir,a kad to imate,sve je drugacije,mnogo,mnogo..
To je moje misljenje

Sibb wrote: Ne znam, ali meni je ovo pravi spas, jer...sve promatram s mirom, ljude promatram kao rezultate njihovog iskustva i podataka koje igraju u njima, a da ih oni nisu ni svesni.

I onda kaži da Matrix nije izvanredan film .. kad Neo "progleda" na kraju prvog dela...

Definitivno treba navikavanja na ovakav pristup ljudima, stvarima a u stvari sebi. Mnogo je lakše ako je neko skloniji emotivnom nego racionalnom razmišljanju. Kao što kaže Ihaleakala... svaki put kad postaviš pitanje (šta, kako, zašto, kuda, odakle,...) tvoje unutrašnje dete pati... jer ne može da dođe do izražaja od pitanja, podpitanja,sumnji,..... koje nameće ograničeni racio.

Postoje određene vrednosti (pare, posao, ljubav...) koje su svima nama potrebne. Zaslužujemo ih i treba da ih posedujemo (svakako ne one nas).

Mozda sa ovom tehnikom,ne uspete da dobijete ono sta zelite,pare,posao

Ovim stavom si već sebi odredio sudbinu, smatraš da ovo nešto ne može da ti pruži, onda svakako i neće.
Drugo, ovom tehnikom svakako ništa nećete dobiti.
Naglašavam ''ovom tehnikom'', ali ako vam ovo postane način života nema ograničenja.
Zar nije smešno tražiti nešto od neke tehnike, objekta, nečega izvan vas samih.
Sanco, pogledaj oko sebe...vidi ovaj predivni svet, raznih boja, raznih stanja...pogledaj sada sebe, imaš fizički aspekt sebe koji je isto tako različit od drugih, poseban...a sada oslušni svoje unutrašnje biće...kakvo obilje osećanja, misli, želja...

Ova tehnika ti neće pružiti ništa sve dok je posmatraš kao ''još jednu tehniku u nizu koja treba da ispuni tvoje želje''.
Ono što ti treba može da ti pruži jedino onaj koji je stvorio sve ovo što si upravo pogledao...Bog.

I onda kaži da Matrix nije izvanredan film

Kad god smo ''kao manji'' raspravljali ko bi trebao da bude ko u nekom filmu, ja sam uvek htela da budem Neo, nije mi čak smetala ni razlika u polovima

Mozda se nisam dobro izrazila.Meni Hoponopono pomaze da dodjem do nekog unutrasnjeg mira,koji mi je potreban.Kad unutra u sebi oseacm mir,lepse se osecam,nisam opterecena sa raznim stvarima.Pre par mseci sam se nasla u nekom haosu,sve mi je bilo pomesano u glavi,nisam bila sigurna u sebe,pa sam trazila nesto...Ovu "tehniku"ne smatram kao "tehniku"za ispunjenje zelje.Koliko god zelis nesto da ostvaris,ako sat vremena mislis pozitino,a 8 sati negativno,nema sanse da bilo sta ostvaris.Zato meni ovo pomaze da tih 8 sati budem u miru sama sa sobom.

Hvala svima na podršci, razumevanju i razmenjenim iskustvima!

Ne brinu me toliko snovi (nekako sam sigurna da je to proces čišćenja i da će proći), više me brine ono što se dešava na javi. Puna sam strahova, blokada i uverenja. Oni su mi kamen spoticanja u životu, oni su me doveli tu gde jesam, oni me drze „zaglavljenom u mestu“ godinama u mnogim životnim oblastima, i brine me to što ne osećam da sam išta od tih strahova, blokada i uverenja za ova 3,5 meseca očistila.

DraxNS se našalio da je to možda generacijski sindrom. Najradije bih se sa njim složila, jer spletom nesretnih okolnosti pod kojima živimo poslednjih 20 godina godina to može da se opravda, ali onda sve ostaje isto, a našli smo se uvoj priči, u ovoj tehnici, baš zato da se „trgnemo“.

Verovatno većina nas krene da istražuje „neki drugi put“ tek kada nam već „gori pod nogama“, pa smo zato razočarani i nestrpljivi što se stvari ne mrdaju s mesta ili čak idu na gore. Bar ja jesam. Željna sam već unutrašnjeg mira (da prestanem da prebiram po prošlosti, po nesretnim okolnostima, po svojim i tuđim greškama i propustima, da prestanem da brinem kuda vodi ovo stanje u društvu da su ljudi, i kao radnici i kao prijatelji i kao životni partneri, potrošna roba, kuda vodi ovakva ekonomska politika...) i željna sam da mi se život, oblast po oblast, pokrene iz mesta. A kao što rekoh, niti mira, niti pomaka, već se samo ređaju situacije koje „gaze po gasu“ mojih strahova i blokada. Znam da Bog zna šta radi, kuda treba da usmeri moje čišćenje i šta mogu podneti, ali nekako sam se nadala da ću prvo malo ojačati, da će se nešto pomeriti da me malo ohrabri i osnaži, jer ovako kako je sada ja se još više ukopavam u mestu i u još jačem grču brinem, strahujem, sve sam bezvoljnija i bukvalno na silu sebe podsećam na učenja ove tehnike.

Hvala, još jednom, svima na podršci, savetima i razmenjenim iskustvima, jer i ja sam, tek nakon što sam pročitala tuđa iskustva, neke fizičke simptome povezala sa čišćenjem.

O svemu ovome sam vam već manje-više pisala u prethodnom postu, ali sada želim da vam iznesem dva svoja nova zapažanja.
Kao prvo, mimo onoga što se verovatno svima vama desilo ili ste pročitali da može da se desi da neki ljudi zauvek odu iz vašeg života, neki se vrate, neka situacija se razreši kao kraj ili kao oporavak, primetila sam da mi se kroz ova 3,5 meseca hopsanja neke situacije i neki međuljudski odnosi „cimaju“. Ljude sa kojima godinama nemam nikakav kontakt slučajno (ništa nije slučano) sretnem ili me, na moje potpuno iznenađenje, pozovu i pomislim da mi se vraćaju u život, pa ih onda ponovo nema mesec, dva, tri, taman ih u mislima vratim u prošlost, pa se opet pojave. Ili na primer firma u kojoj radim propada, propada, ja premrem od straha šta ću ako ostanem bez posla i taman umirim sebe da ću se ipak nekako snaći kad ono firma živne, taman pomislim dobro je, krenulo je i ide nekako kad ono opet apsolutni zastoj. Jasno je meni da su to sve situacije koje život nosi i možda vam nisam dovoljno slikovito opisala, ali ako ćete mi verovati na reč, to što sam nazvala „cimanjem“ u nekim odnosima i nekim situacijama je postalo baš jako izraženo.
Kao drugo, ljudima u mom okruženju, i onima koji su mi dragi i onima koji su ušli u moj život kako bih imala šta da čistim, su se počela dešavati pozitivna čuda, a uopšte nisu svesni da im je to Bog podario nego misle da se to nešto desilo jer su sposobni, pametni, lepi ili uopšte ne vide da ih je u datoj nezgodi zapravo sam Bog spasio... Jako mi je drago zbog njihovih čuda, što Bog rešava njihove situacije, ali zamislite mene koja mantram, mantram i sve mi je gore. Zaista mi u trenucima beznađa kroz glavu prođe samosažaljevajuća misao da je moja svrha da čistim i životarim da bi ljudi oko mene mogli da uživaju i žive.

Da se nadovežem i na ono što ste pisali ova dva dana. I ja sam povadila neke ključne misli koje iščitavam, kada je potrebno da sebe podsetim šta je suština svega ovoga. Jedna od misli je baš ta koju je DraxNs napisao: „ Čim kreneš da postavljaš pitanja šta, kako, zašto...samo zamantraj volim te“.

Stella wrote:
Zaista mi u trenucima beznađa kroz glavu prođe samosažaljevajuća misao da je moja svrha da čistim i životarim da bi ljudi oko mene mogli da uživaju i žive.

Draga Stella, ti cistis pre svega sebe - a to za posledicu ima i ciscenje drugih ljudi. Kada se dovoljno procistis, verujem da ce i tebi poceti da se desavaju ta cuda. Ljudi koji sebe ne ciste (bio da je u pitanju Ho'oponopono ili npr. molitva, ja mislim da je to skoro ista stvar) ne rade na sebi, tako da su ova cuda verovatno kratkog veka. Odnosno, oni ne ciste ono sto je za njih najvaznije da ciste, pa samim tim, pretpostavljam da ce kroz neko vreme opet postati nezadovoljni; opet nece imati ono sto je za njih najvaznije; a ti ces to vremenom dobiti. Pri tome mislim i na unutrasnji mir, i na dobre odnose sa ljudima, partnerske veze i na neke materijalne stvari koje na u ovom svetu definitivno trebaju.
Doduse, meni se nisu desila nikakva cuda u zivotu; ali verujem da je onako kako sam napisala u prethodnim redovima; jer se neke promene zaista odvijaju.

da Mila, u pravu si cistimo pre svega sebe
ja volim da sve objasnim primerima
tako da cu i sad to uraditi, jutrosnjim primerom, svoje iskustvo:
dakle, jutro
ustajem, budim se, krecem do toaleta ponavljajuci moje principe :danas ocekujem sve najbolje, radujem se svemu, zahvalna za sve, radim posveceno (i na sebi), ljubazna sam i dobronamerna prema svima,za sve to vreme umivam se, pristavljam vodu za kafu, doruckujem, svaracam na forum...
ali dok sam u kuhinji svekrva u dnevnoj frkce, uzdise, vrpolji se negoduje, nervozna
besna na sebe, na sve, na mene jer uopste obitavam u njenoj kuhinji,okolini...

nekad: ja bi prasnula na nju, sto je nervozna kad je divan dan i ja raspolozena, na kraju bi se to pretvorilo u raspravu zucnu , i ja bi iznervirana istresla se mozda na dete, otisla takva na posao, puna nervoze, krivice, ... i ko zna cega jos
ALI
SADA: ja sam u momentu shvatila sta je u pitanju, spustila ego, i rekla dobro:
zao mi je(jer si takva i jer sam ja uzrok tome)
oprosti mi (sto izazivam takva osecanja u tebi, jer sam ja takva kakva jesam uvek pozitivna, a znam da to neke moze jako da nervira, tolika kolicina pozitivnosti, oprastam i sebi al ja sam takva)
volim te (takvu kakva jesi i nemam sta da te menjam jer ti su tu bas tu gde jesi , bas takva da bi ja naucila - biti bolji covek, ti si moj ucitelj za moj boljitak)
hvala ti (jer mi ovom situacijom pomazes da uvidim svoje greske, umirim svoj ego, jer mi pomazes da se ovom situacijom ocistim)


i to je to
ja mirna, ona ustaje uzima usisivac i pocinje da usisava- nekako ovo moje ciscenje je uticalo na nju da se ona ocisti radom jer drugacije ne zna i ne zeli da zna, a mozda i ne moze,,...)
dete se budi
ja mirna, stalozena, prociscena, igram se sa mojom cerkicom, pricamo
jutro predivno


to je sustina
nemam sta da dodam
mislim da je sve kristalno jasno bez mnogo objasnjavanja i filozofiranja...


a sto se tice doticnog gospodina,juce pominjanog u ovoj temi, oprostite mi al moram i ovo da ocistim i otpustim

dakle upuceno njemu
zao mi je (jer nisi razumeo sustinu i jer na tom snimku, osecam sarkazam, mrznju, nerazumevanje neprihvatanje, neodobravanje i kritiku, oduzimanje slobodnog izbora u tvojim recima)
zao mi je (jer sam dozvolila sebi da me to poremeti, jer ovo nema veze sa mnom vec sa tobom)
oprosti mi (jer sam osetila ljutnju u mom bicu prema tebi i odrekla se ljubavi na momenat...)
volim te (iako je sve kako jeste, ti jesi takav satkan da ja naucim biti bolja, da se naucim razumevanju razlicitosti, toleranciji, i opet da ponovno shvatim koliko je zapravo ljubav bezuslovna a kao takva podrazumeva razumevanje i prihvatanje razlicitosti)
hvala ti (jer sad imam saznanje da sam pocela verovati sebi, da sam sigurna u sebe i svoje izbore) da znam da sam izabrala pravi put i
hvala ti za mogucnost saznanja da sam posle ovoga bolji covek

eto hop na delu


zapravo kad spojite Reiki principe i i hop, dan je fantastican
ljubim vas sve

Mila, i meni je ta rečenica koju si izdvojila baš „zaparala uši“, ali nekako sam sebi dala oduška da iznesem sve onako kako doživljavam, a sve su to moji programi, moja uverenja, moji podaci... čistim, čistim....

Možda nekom bude od koristi, ali evo da sa vama podelim još jednu misao koja mi je tek neki dan „kliknula“. Stalno se ponavlja reci „hvala“, „volim te“ i pusti. Pusti!?!?!?!? I neki dan prvi put čujem, ali stvarno čujem šta Mabel govori. Svaki put kada se pojavi problem pa krenemo da se nerviramo, da brinemo, razmišljamo, analiziramo, mi ustvari Bogu kažemo: „Pusti mene da sama rešavam problem, jer ja znam bolje.“ i pošto nam je Bog dao slobodnu volju da biramo da li želimo da kroz život idemo sami ili želimo da nam On pomogne, On nas onda i pusti da se sami snalazimo. A čim problemu kažemo „hava“, „volim te“ mi ustvari Bogu kažemo: „Ne mogu i ne znam sama, molim te, Ti to reši.“. I kada stvarno pustimo, kada zaista ostanemo u miru, tada Bog može da nam prosledi pravu misao, pravo rešenje, da nas odvede na pravo mesto u pravo vreme.

i da slazem se stella
pusti - ti to bogo moj resi!
bravo
raspisala se pa zaboravila i to da stavim na spisak