Ok
Pa da pocnem...
Iskreno, nisam nikad ovako sela da pisem svoju pricu, mada mislim da ce mi jako prijati da je podelim sa vama
Moracu malo opsirniju pricu, jer mi se cini da ce imati smisla na kraju sve sto budem napisala. Nadam se da je to ok sa vama
Oduvek sam bila pozitivna osoba, uvek sam bila ambiciozna, sportista, plesac.. Proplesala pre nego sto sam prohodala
Mislim da mi je to i pomoglo dosta kroz zivot, do sada bar. Da malko skratim pricu, u istrazivanje o pozitivnom misljenju, o tome kako sve moze da se promeni na bolje u zivotu sam krenula iz potpunog ocaja..
Iako sam oduvek bila optimista, pozitivna osoba koja je bila okrenuta sportu, plesu, prijateljima, nazalost nakon gubitka oca sa 17 godina, raznih porodicnih problema nakon tog dogadjaja i ulaska u vezu gde sam naravno kao jako depresivna i pogubljena osoba u tom trenutku lako bila manipulisana, i sto se tice osecanja i sto se tice interesovanja, bitnih odluka.
Moja promena je ustvari krenula sa jednom losom odlukom. Stvarno mislim da nije bilo toga, nista od ovoga, bar ne ovako ( tacno onako kako sam ustvari uvek i zamisljala) se ne bi ni dogodilo. Losa odluka je ustvari bila to da sam umesto fakulteta za dizajn, koji je bio jako skup ali jako jako dobar, upisala Elektroniku, gde sam se nadala da cu na daljim smerovima moci da izucim web dizajn, 3d animacije, fotografiju.. Sto se naravno nije dogodilo iako mnogo volim fiziku, programiranje i matematiku. Glavna promena je bila bas ta prva godina na elektronici, kada su porodicni problemi kulminirali toliko da je iako je manje obozavam , fakultet bio jedino mesto gde sam mogla da pobegnem od svega. Narocito onda kada sam se pridruzila studentskoj organizaciji, gde sam upoznala jako puno ljudi. Pozitivni, pricljivi, ambiciozni, vedri. Najvise mi je znacilo to sto su mi nakon nekog vremena poverili mesto koordinatora za ljudske resurse, verujte to je bilo velika motivacija za mene. U to isto vreme mama mi je, nakon nekoliko meseci svadjanja predlozila da sredimo odnose i naucimo da zivimo zajedno u miru. Malo nakon tog pomirenja , da ga tako nazovem, predlozila mi je da procitam knjigu Luize Hej ''Kako da izlecite svoj zivot''. Dugo sam odbijala, jer sam ranije gledala film The Secret i nikako mi nista nije uspevalo sa tim pozitivnim razmisljanjem. Tad sam bila u fazonu: ma daaaj, kao da je nekome to pomoglo! Mozda jeste bilo zbog toga ali mozda i zbog toga sto me je bilo strah. Nisam ni imala predstavu o tome kako bih ja, onako tuzna, depresivna i nesrecna osoba mogla da preokrene svoj zivot na bolje. Iiii napokon Andjelija je procitala knjigu! Najbolje sto sam ikada u svom zivotu uradila za sebe, ni za kog drugog, bas za sebe.
Kasnije sam shvatila da pozitivno uticem i na druge
Dok sam citala knjigu, posle svake glave davala sam sebi par dana da mi se sve to u glavi slegne i da pokusam da razumem kako da savete i vezbe primenim na sebi.. Najvise mi je pomoglo to da shvatim svoje roditelje, njihovu proslost, njihov neuspeli brak, njihove greske i muke kroz koje je moja mama ustvari zbog svega trebalo kao samohrana majka da prozivljava. Dalje sam se posvetila tome da sredim svoju tezinu, jer sam se tokom tih godina ugojila preko 15 kilograma, sto mi nije smetalo toliko zbog izgleda koliko zbog osecaja da su to ustvari sva ta moja osecanja natrpana na meni. Zatim sam krenula i u ''sredjivanju'' odnosa sa tadasnjim partnerom, u cemu sam bila sama. Shvatila sam kasnije da sam ustvari tokom cele veze bila sama i da je taj mladic los covek ustvari, kome je odgovaralo da ima devojku koja je skrhkana, pogubljena, koju je naravno lakse kontrolisati od ostalih. U medjuvremenu sam organizovala razmenu studenata, za vreme nisville festivala ovde kod nas. To iskustvo mi je taaaako prijalo, i bas mnoge stvari koje sam citala u knjizi i koje sam skapirala izasle su na videlo! Shvatila sam o cemu prica
Moguce da je zbog toga sto je od kad sam procitala knjigu do razmene proslo 2, 3 meseca, pa sam imala vremena da posmatram, sredim misli, samoj sebi otvorim oci bukvalno.. Shvatila sam da sve mogu! Da mogu da budem srecna, da mogu da budem uspesna, da zasluzujem najbolje i da samo ja mogu to da reziram, niko drugi sem mene.
Nakon sto sam prekinula onu groznu, otrovnu vezu , morala sam tako da je nazovem, osetila sam se prelepo. Skinula sam, zajedno sa tugom iz proslosti i taj teret sa sebe. Nekako se tu nasao moj drug, kolega sa fakulteta, koji je sve vreme bio tu uz mene, znao je sve moje probleme ali nikad me nije terao da pricam o tome. Znao je koliko mi je tesko. Ali smo zato pricali o mnogim drugim , veselim stvarima za promenu! Naucila sam i da je mnogo, mnogo bitno kako pricate, ono bas sto kaze Luiza. Fraze, recnik, uzrecice... Sve je mnogo, mnogo bitno! Tako da sam uz njega naucila pozitivan recnik, mnogo je prijalo. Toliko da ubrzo shvatimo da nismo samo prijatelji, da smo mnogo slicni i da smo cudom nekim spojeni. Moram da priznam da sam tad bila zbunjena. Uvek mi je kroz glavu tad a i sad prolazio onaj deo u knjizi sa ciscenjem soba, ja sam ustvari tad tek pocinjala!
To je ono kao kad sredjujete pa izgleda kao da ste jos veci haos napravili
Taj haos je ustvari to sto tokom svih tuznih perioda u zivotu covek zaboravi na svoju licnost, na svoje potrebe, zelje i teznje... Sa tim se i danas borim. Osecam da sam mnogo napredovala do sad. Uspela sam i da napravim rizik i upisem fakultet koji sam oduvek htela, ucim stvari koje volim celog zivota, u divnoj sam vezi, koja i nakon nekoliko turbulencija je sad stabilna, bas iz razloga sto sam nasla nacin da za sve sto mi znaci i sto volim nadjem nacin da uspem u tome i da resim sve nesuglasice.
Jedino sto su sad ostali neki oziljci i nesigurnost ali to cu nekom drugom prilikom, u nekoj drugoj temi.
Nadam se da vas nisam smorila
I tako, do sledeceg pisanja laku noc
