Mir počinje sa mnom - Hooponopono

[Mila]

Stella, i moj mozak funkcionise slicno kao tvoj i sve mora da mu bude kristalno jasno da bi uopste pristao da se pozabavi nekom idejom. Cim sam procitala prve postove sa ove teme, osetila sam da tu ima neka jaka poruka za mene; da bi to moglo da deluje. Ali, njegovo velicanstvo Ego je morao je da istrazi sve detaljno i sam sebi obrazlozi da bi me uopste pustio da pokusam. Srecom, Sibb je bila dovoljno strpljiva da njegovom velicanstvu udovolji . Dugo sam mehanicki izgovarala ove reci, ali nedavno sam pocela da ih zaista osecam. I dalje ih ne osecam u svakoj situaciji, ali sve cesce i cesce da.

[Sibb]

Stella, da je tvoj (i bilo čiji) intelekt toliko moćan već bi rešio sve tvoje nedoumice.
Tako da ne bih rekla da postoje ljudi kojima je racionalni način razmišljanja više ili manje izražen, postoje isključivo oni koji manje ili više taj isti kontrolišu, a to je velika razlika, iako ne izgleda tako.

Ako nastaviš da udovoljavaš svom intelektu sve će ići teže i teže...
Čisto da te podsetim da si ti njegov gazda, i onu moju omiljenu:
Najveća laž ikad izrečena je ona kad nas je Ego ubedio da je ON zapravo MI.

Mila

[Brida]

Upavu si Sibb.

[Ivan Spg]

Ponekad je potrebno isključiti "kako, zašto" i poverovati. Baciti se u nepoznato i znati da o tebi brine božanska ljubav. Reći sebi "ok, ovo osećam da je tačno, osećam da to tako funkcioniše", onda um krene "ali.." i ti mu kažeš "začepi, ja verujem"

[DraxNS]

@Spoygg "I want to believe"

Malo blogerski danas... Bukvalno skoro svaki budan momenat tokom noći (a bilo ih je dosta), ono čim shvatim da sam budan, krećem sa hvala ti, volim te , ujutro vidim pao sneg... uh .. putujem na posao kolima... 40km.. biće veselo.... OK, ustajem, pevušim pesmicu kuce sveznalice (ćerkine igračke) Ja vooolim volim te.... itd Budim ženu, pošto drugi auto nema antifriz, da je odbacim do posla i već kreće turbooooo ... pa gde ćeš po ovom snegu, uzmi taksi, kako ću ja posle kući,... da te čekam da se ti vrati po mene,... itd.... Obuče se i izjuri da očisti kola... Dok smo čistili konstatuje kako nije hladno, ja dobacim da se onda neće sneg zadržati... dobijam ljutiti odgovor pa idi onda kolima...
Ali ja i dalje pevušim ja voooolim volim te
Stignem na posao, skidam sneg sa tablica (doduše nogom O:) ) i cak, otpadne mi tablica.....
A ja... ja voooolim volim te


Gde će ovaj današnji dan da me odvede... videćemo

[Stella]

John Work je spomenuo tehnike sa kojima se upoznavao i između ostalog spomenuo Proces. Neću ništa mešati sa ho’oponoponom, jer je savet da se tehnike ne mešaju kako se Unutrašnje Dete ne bi zbunilo, ali čisto informativno ako bi mi neko u par reči objasnio šta je to Proces.

Da li bi neko od vas želeo da se malo raspiše o svom odnosu sa Unutrašnjim Detetom? Kako mu se obraćate, kada, koliko često, da li baš imate sliku pred sobom ili mu samo pričate bez da ga vidite, da li od njega na neka pitanja dobijate odgovore? Mnogo pitanja sam postavila, sada bi Ihaleakala rekao: "Samo čisti, čisti...". Ali tu smo da bismo razmenjivali iskustva.

[Ivan Spg]

Napraite novu temu za unutrašje dete hvala

[Sibb]

Stella, ja sam prošla proces prisutnosti i to dva puta.
Mislim da osoba treba da ojača da bi krenula tom stazom. Ima puno sličnosti sa ovim, ako kreneš tim putem uvidećeš.
Ovo je nešto što traje konstantno, proces prisutnosti ima vremensko ograničenje, mada ono što se nauči može se svakodnevno primenjivati. Ono što sam ja zadržala jeste svakodnevno jutarnje i večernje povezano disanje, pritom ja to koristim za komunikaciju sa detetom, a ne za posmatranje onog što se odvija u meni (pojašnjeno u Procesu).
Evo kako je sa hooponopono-m
http://www.youtube.com/watch?v=V_Aev28Ws6k
Ja se ne držim striktno ovoga, izgradila sam kuću za svoju devojčicu, imam kao neku dvojnicu sebe koja je stalno sa njom, ima većinu onih likova iz Diznijevih crtaća, Louise Hay joj je baka...i često u toku dana, kada pričam sa nekim, slušam nekog, obratim joj se...čisto da zna da sam uvek tu.

[Snežana]

Ja se ne držim striktno ovoga, izgradila sam kuću za svoju devojčicu, imam kao neku dvojnicu sebe koja je stalno sa njom, ima većinu onih likova iz Diznijevih crtaća, Louise Hay joj je baka...i često u toku dana, kada pričam sa nekim, slušam nekog, obratim joj se...čisto da zna da sam uvek tu.

Nemam komentar, kraljica si

[Strong]

Ja shvatam kako ja imam problem da sam u centru pažnje.Danas je bila takva situacija da kada sam htela da sednem u autobusu jedan momak se uopšte nije ponudio da ustane,mene je to tako nekako...ne povredilo,više kao zateklo.I inače ako se nekad desi da neko ne obrati pažnju na mene,nebitno u komunikaciji,ili kako god mene to dotakne.
Makar sam uvidela i postala svesna toga,ne znam šta dalje?