Page 4 of 5

Re: prijatelji

Posted: 18 Jan 2013, 14:00
by jovanajovana10
Spoygg, ja sam se skoro za Bozic susrela sa tim svojim STARIM ZIVOTOM
bilo je jako cudno
drugi svet
tada sam postala svesna sta sam sve izgradila sama , jedan zivot koji je divan , novi i moj lep svet
:)
ali mi smo svi otisli svako na svoju stranu u tri grada razlicita i svi smo jako uspesni a on je ostao tamo gde je bio sam ,ali smo u kontaktu

Re: prijatelji

Posted: 18 Jan 2013, 14:01
by Ivan Spg
Hahahhaha da prosto padneš u nesvest kad pomisliš da si nekad živela tako :D Znam taj osećaj :D

Re: prijatelji

Posted: 18 Jan 2013, 14:03
by Mila
Procitala sam taj deo koji si dodala nakon sto si postavila komentar. Situacija nezavidna totalno, jedna od onih za ne pozeleti nikome. Medjutim, moj problem nisu sitne nesuglasice. Odnos roditelja prema meni me je odveo u tesku anksioznost i depresiju, od koje sam patila godinama, i dalje sam u tome; ali situacija je znatno bolja. Sa 19 godina sam zavrsila na lekovima za smirenje, krivila sam ih i nekad se namerno lose ponasala prema njima samo da ih kaznim "za sve sto su mi ucinili u zivotu". Ni psihijatar ni lekovi mi nisu pomogli. Tek kada sam procitala Lujzinu knjigu "Mozete promeniti svoj zivot" shvatila sam da je odgovor uvek bio u meni. Prestala sam da krivim roditelje (oni su radili najbolje sto su umeli, i sami su vaspitani na nacin na koji su mene vaspitali, za bolje nisu znali). Na meni je da naucim na drugaciji nacin da vidim svet i da reagujem na njega, a pomocu afirmacija to i uspevam.

Re: prijatelji

Posted: 18 Jan 2013, 14:04
by jovanajovana10
samo sto sam ja otisla kada sam imala 14-15 godina sama
i dan danas mi to nije oprosteno
ali briga me
:)

Re: prijatelji

Posted: 18 Jan 2013, 14:19
by Ivan Spg
@Mila Luiz neprikosnovena carica!!! Šta drugo reći :) Obožavam je.

@Jovana bitno da si ti njima oprostila.

Re: prijatelji

Posted: 18 Jan 2013, 14:35
by jovanajovana10
Oprostila sam ja njima odavno
oni meni nisu, uspeh se tesko oprasta :-D:-D:-D salim se, sve mi je jedno da li ce meni biti oprosteno ja sam oprostila zbog sebe same
slazem se Lujza je carica (sa jako teskom zivotnom pricom na koju je ponosna) :-)

Re: prijatelji

Posted: 18 Jan 2013, 15:13
by Lela
Čitala sam od prve stranice vaše postove, uvek je čoveku njegov problem najveći, nisam baš nešto u detalje shvatila vaše probleme ali znam da ste ih imale ili ih imate još uvek jer ne bih pisale o tome da ih nemate :) , elem, htela sam nešto sve vas koji ste na ovoj stranici i pričate o prijateljstvu da pitam, prvo da kažem, pročitala sam knjigu - Moć podstvesti - sada upravo čitam - Kako izlečiti svoj život - vama poznate knjige, htela sam da pitam, da li je moguće i kako oprostiti nekada "najboljoj" prijateljici, nerazdvojnoj,koja me je bukvalno trovala raznim injekcijama (kao daje mi vitamine) jer je medicinska sestra, a ja od tih "vitamina" kopnila dok nisam došla do samrtničke postelje i lekari me jedva spasili a ta ista "prijateljica" ostala sa mojim suprugom u mojoj kući a ja sa dvoje male dece na ulicu. Kako je moguće savladati taj bes, tu gorčinu tu..... nemam reči kako opisati, kako ja mogu ovo oprostiti, kada i posle desetak godina ja ne mogu izvući iz anxioznosti i depresije, kako, kako....???

Re: prijatelji

Posted: 18 Jan 2013, 15:28
by Mila
Ja sam mislila da sam sve cula, ali trovati nekoga i dovesti ga do ivice smrti... Iskreno, mislila sam da takva "prijateljstva" postoje samo na filmu, zaista sam sokirana...

Ja bih pokusala sebi da objasnim da ta osoba ima uzasno veliki psihicki problem, mozda neku mrznju prema samoj sebi, oseca se nesposobnom i da odbacuje svaku svoju vrednost kao ljudskog bica; te da je ovakva situacija proistekla iz njenih velikih frustracija. Kako da joj oprostis, ne znam... Mnogi bi se zapitali da li tako nesto uopste moze da se oprosti... Ali, ja bih ti rekla da shvatis (ako si do sad vec shvatila odlicno) da kada prastamo, to ne cinimo zbog druge osobe, nego zbog samih sebe. Kada nekome nesto ne zelimo (ili kazemo da ne mozemo) da oprostimo, mi sebe kaznjavamo za tudje postupke. Toj osobi mi ne stetimo time sto joj ne oprastamo, neretko tu osobu bas briga da li joj oprastamo ili ne. Ali, mi sebe "trujemo", sebi stvaraamo razne poremecaje i bolesti i odrzavamo sebe u takvom stanju. Niko i nista nije vredno toga! Pokusaj da prihvatis ideju da oprostom zapravo sebe oslobadjas ozlojedjenosti i da na taj nacin sebi otvaras put za lepe promene u svom zivotu.

Lela, zelim ti mnogo hrabrosti i istrajnosti na tom putu! Sve najbolje!!!

Re: prijatelji

Posted: 18 Jan 2013, 15:42
by jovanajovana10
Lela wrote:.... nisam baš nešto u detalje shvatila vaše probleme ali znam da ste ih imale ili ih imate još uvek jer ne bih pisale o tome da ih nemate :)...
Draga Lela, u mom slucaju je to sto zelim da se pohvalim time da sam resila i na koji sam nacin resila svoj neki problem :)
mozda nekome u necemu to moje iskustvo pomogne, a mozda i ne , samo zaista volim da delim sa drugima <3
+++zagledaj se malo bolje i videces da smo o totalno istoj stvari pricali, svako iz svog ugla ali se nismo najbolje razumeli....uzivo razgovor je zlatan.

slazem se sa Milom sto ti je napisala :)

:* :* :*
pozdravcic !

Re: prijatelji

Posted: 18 Jan 2013, 15:47
by Lela
Da draga Mila, i ja sam mislila da takve stvari mogu videti samo na filmovima, ali eto na moju žalost ja sam osetila na mojoj koži, i za to imam dokaza, jer mi je jedan doktor rekao kada bih je tužila ona bi gadno prošla, ali eto ja opet nisam htela, ja sam se izvukla, da to je osoba koja je rodjena da razara druge brakove, da nanosi ljudima štetu.. da i ja mislim da je ONA ta za lečenje i svi u našoj bližoj a i malo široj okolini je znaju, jer čim primeti da ne može materijalno da se obezbedi ona ide dalje i dalje, na žalost možda je slučajnost ili..... ne želim ni da kažem šta mislim, ali moj bivši suprug ubrzo pošto je izbacio iz kuće umire od karcinoma, ona nastupa dalje, i ta druga osoba ubrzo umire u svojoj 48-moj godini od karcinoma (inače moj suprug je umro u 43), zatim ni tu nije kraj, još jedna "veza" u kojoj je čoveka do bankrota dovela i on umire od karcinoma, ma ovo je užasssss i sada uz ovu knjigu ja pokušavam da sve okrenem što kažeš prvo da čistim moje dvorište, ali želudac mi igra i odmah mi nije dobro kada se toga setim i o tome pišem, znači da nisam još uvek uspela to da prevazidjem a da li ću.... sam Bog zna