Osjećaji su naši najbolji učitelji

[jelena]

Po meni je najvažnije posmatrati svoje emocije recimo kad se u nama počinje rađati ljutnja zbog nečije reakcije ili trebamo je tad postati svesni i za trenutak osjetiti šta osjećamo ,trebamo ostati svjesni i nedavati mu snagu već se početi u sebi propitivati zašto se tako osećamo.
Recimo kad mi neko kaže da sam glupa u meni se počne javljati ljutnja i potreba za reakcijom branjenjem sebe i dokazivanjem suprotnog.U tom trenutku trebamo zastati i nereagovati već se početi u sebi propitivati:" zašto mi to smeta". Dobit ćemo odgovor naprimjer "zato što ta osoba misli da je pametnija od meene".Pa onda opet se upitamo:"a zašto mi smeta što je pametnija",odgovor:"zato što ja ispadam glupa".Pa opet pitanje:"a ko ispada glup".I tako samoispitivanjem uvjek ćemo doći do EGA.Tako unosimo svjesnost na te misli i one gube snagu.To jest Ego se hrani takvim negativim reakcijama i kad ga prestanimo hraniti njegova jačina opada(bacamo svjest na njega on se postepeno rastvara).

Ja tako radim sa svakom emocijom recimo i kad sam tužna i počnem plakati dođem samoispitivanjem do same srži patnje i kad shvatim ko pati,sve mi gubi smisao i počnem se smijati.Tako se širi naša svjest i postepeno širi nova čista energija u nama.
Znači ja pokušavam biti svjesna u svakom trenutku.
Recimo kada moi muž dođe kući sa posla a prethodno ga neko iznervirao i počne mi prepričavati sav bjesan šta se desilo ja ga zamišljam kao da ima tamni oblak iznad glave iz kojeg počinje sjevati i počnem se smijati naravno u sebi da ga još više ne iznerviram(to mi pomaže da se i ja emocijonalno ne uplićem u diskusiju).Bez ikakve reakcije i potpaljivanja vatre puštam ga da se i on polako smiri.Tako ne hranim ni njegov a ni svoj Ego.
Mi smo ti koji hranimo Ego većinom nesvjesno.

Smatram da trebamo biti uvjek svjesni svojih reakcija na okolinu.Jer problem nije u okolini već u nama to jest u našoj percepciji.A okolina je ta koja nam pokazuje na taj problem u nama,koji moramo mjenjati.

[Buki]

Osećanja se stvaraju u našem osećajnom telu i ostaju u našem srcu. Kada ta osećanja toliko narastu da ne mogu više da se zadrže u srcu već se manifestuju van nas ja zovem emocija.

Žiko, slažem se sa tobom, to sam hteo da objasnim, ali nisam mogao

srce ili pamet?
koja emocija je prioritet vama?

Osećaj iz srca je iskren, potpun i njega uvek slušam, a kad to ne uradim bude tabanja Što se tiče emocije, svaku prihvatim kao svoju, proživim je i idem dalje. Nakon toga uočim greške, korigujem i to je to.

Osećam se blesavo- Poslednja igra leptira

http://youtu.be/msYpJ_5_DdA

Da li je i ovo emocija...?

Jedna jako pozitivna vibracija

Recimo kad mi neko kaže da sam glupa u meni se počne javljati ljutnja i potreba za reakcijom branjenjem sebe i dokazivanjem suprotnog.

Ovo je uzrok nesigurnosti u sebe, donekle. Jelena, probaj da ne opravdavaš sebe jedan dan, ni za šta. Da vidiš koliko je u stvari "konflikta"(umišljenih) izbegnuto. Pravdanje je jedan od načina da sebe učinimo boljim pred ljudima, a što? Jel nama bitno mišljenje drugih, ili sopstvena radost. Probaj ako hoćeš pa javi koliko ti je od prilike puta došlo na dan, da se pravdaš nekome, bilo zbog čega
Jelena, lepo si objasnila kako se ego umanjuje.

[jelena]

Recimo kad mi neko kaže da sam glupa u meni se počne javljati ljutnja i potreba za reakcijom branjenjem sebe i dokazivanjem suprotnog.

Ovo je uzrok nesigurnosti u sebe, donekle. Jelena, probaj da ne opravdavaš sebe jedan dan, ni za šta. Da vidiš koliko je u stvari "konflikta"(umišljenih) izbegnuto. Pravdanje je jedan od načina da sebe učinimo boljim pred ljudima, a što? Jel nama bitno mišljenje drugih, ili sopstvena radost. Probaj ako hoćeš pa javi koliko ti je od prilike puta došlo na dan, da se pravdaš nekome, bilo zbog čega

To sam stavila samo kao primjer.
A hvala Bogu već odavno se nikome pa ni sebi ne opravdavam.
Hvala Buki to je doličan savjet.

[Buki]

Aham, pa dobro Izgledalo mi je kao da si dala neki skorašnji primer, sreća pa to nije tako

[jelena]

Sa vremenom sam shvatila da je sve odraz naših osjećaja(o tome sam puno čitala ali tek sad sam to spoznala).
Naj važnije je naučiti voleti sebe i shvatiti da zaslužujemo sve što poželimo.
Recimo ako nam neko kaže da smo debeli ili neodgovorni to je ustvari ono što mi mislimo o sebi pa nam svest kroz druge na to ukazuje.Ona nam stalno ukazuje na to da moramo sebe prihvatiti takve kakvi jesmo i voljeti se.

Shvatila sam i to da je mnogo teže prihvatiti sebe nego druge.
Onog trenutka kad sebe prihvatimo tog trenutka se sve oko nas mjenja,tada nas i drugi prihvataju takvima.
Ako smatramo da smo lepi i drugi će nam to govoriti.
Ako mislimo da možemo sve i mogućnosti oko nas će se same otvarati,zato što nas Univerzum podupire u tome.

A najinteresantnije je gledati kako se ljudi oko vas mjenjaju.Ako ste vi sretni i oni su a ako ste tužni i oni su.Sve je povezano.



Zato mislim da su emocije tako važne jer nas vraćaju sebi.
Kao i pozitivne afirmacije jer nam pomažu usvajati novo mišljenje o sebi.
Pomažu nam da se zavolimo,jer kad sebe zavolimo onda prihvatamo sve.

[Buki]

Emocije jesu važne, ali ovde se pominje osećaj, a emocija i osećaj nije isto.

Kad mi kaže neko da sam neodgovoran, kažem im, jesam pa? Ti misliš tako, a šta je u stvari istina, ne znaš. (jedan od načina da se zaštitimo ) Uvek razmislim u sebi, što je neko nešto rekao, iako to ponekad ne valja, jer sve ima svoj razlog, a mi ne moramo da ulazimo i raspredamo sve u sitna crevca.
Istina i neistina, ko je u pravu. Kažu 100 puta izgovorena laž postaje istina. Evo ja kažem, istina je da su osećaji i emocije različite stvari. Da li sam u pravu? Smatram da jesam, jer da ne smatram tako, ne bih rekao. Trudim se da uvek svima kažem sve što mislim o njima, ako mi znači da to uradim, ako je neko odaljen od mene, nemam potrebu za tako nečim. Meni bliskim osobama uvek kažem e to i to radiš pa mi smeta, ako možeš, bilo bi lepo da se bar izkontrolišeš predamnom, ako ne, ništa. Ako se ne promeni, jednostavno sklonim se. A ako mi osećaj kaže, pridji još jednom, nije te shvatio, to uradim.
E sad, moj najbolji učitelj, moj osećaj, kaže mi da treba da ukažem drugima na nešto, po meni to nije emocija. A sad, može li se reći da sam u pravu, kad kažem da emocija i osećaj nije isto? Svako će shvatiti drugačije, ja sam shvatio kako sam shvatio

[Buki]

Možeš ga zvati kako hoćeš, unutrašnji glas, osećaj, intuicija... Kako god ga zvala isto ti se hvata. Isto kao što bi vodu mogla da zoveš H2O, tako ti je i ovo.
Kad ti neko pridje, ti možeš da osetiš da li je pozitivan, negativan, napredan, ili neki tupavko. To nazivaš intuicijom, a to je isto što i osećaj-unutrašnji glas. Možeš ga nazvati i spoljašni glas, jer postoje i vantelesni delovi svesti, sa kojima smo u interakciji iako nismo nikad svesno(budni) boravili u tom delu svesti. Oni nam šalju poruke, šta i kako. A postoje i andjeli koji nam isto tako šalju signale. Oni nikako ne bi mogli poslati emociju, jer oni su blažena bića, smirena, puna razumevanja, pa stoga šalju i blage emocije- osećaje.

Da li sam ja istripovao, ili si ti Jelena, nešto pisala ???

[jelena]

Imaju razna shvatanja neki kažu da je to isto a neki da je različito.

To što ti nazivaš osjćaj kao učitelja ja bi nazvala intuiciju koja s izražava kroz razne osjećaje.
"Ja bi rekla intuitivno osećam da trebam da ti ukažem na nešto."

Jesam ali sam promjenila.HA..ha..

[Buki]

Boga zovu raznim imenima, Alah, Bog, Tvorac, Izvor, Nirvana... Sve je to isto, samo objašnjeno kroz različite ego filtere- verovanja.
Svi se slažu, da je on jedan, ni dobar ni loš, smatraju da je najviša vibracija(svako ovo objašnjava na svoj način) i svi teže ka njemu, trude se da budu kao on. (mislim na ove religije, koje su većinske i rasprostranjenije, one koje su najprosvetljeniji ljudi stvarali).

[DenVik]

Potpisujem Jelenin post gore, gore iznad , slazem se da sve polazi od nas, da ponasanje drugih prema nama zavisi od nase percepcije sebe i sveta oko nas. Kako i na koji nacin volimo i postujemo sebe, tako isto ce drugi postovati nas.

Ja sam vam ranije bila u nekim silnim Ego tripovima, imam takav stav da kada udjem u prostoriju izazivam postovanje i ne mozes da me ne primetis, oduvek je tako, jos brza, jos puna energije, pa i najpametnija ehej, pa to show svaki dan
Tek sad kapiram zasto radim tamo gde radim( sve Ego do Ega, odnosno moj do moga), zasto sam rodjena bas u ovoj porodici, u ovom gradu. I beskrajno hvala.
Naravno da moje lekcije nisu bile lagane, a kome to pa jesu?? Ali ih volim,moje su, to je moj Zivot( ehej,Zivote, pa hvala ti na svemu)

Poenta: tek kad sam zavolela sebe,pocela sam druge da gledam kroz njihove najbolje osobine i naravno da se od tada stvari menjaju, a tome vam ima tek godina, dve dana( sta cu, bilo bi to i ranije da nisam vako tvrda glava)
Zato sad i te kako umem da oslusnem sebe, pa i onog naspram mene i prema tomese sad upravljam.