Forum Ratnika Svetlosti

Pozdrav DenVik... Naravno da, ako stvari gledamo loše, onda to nije najbolje za nas. Ono čemu pridajemo najviše pažnje, to je uvek oko nas. Mišljenja sam da ništa nije loše, sve je tu da bismo rasli. Sve ono što smatramo lošim je u stvari dragoceno. Samo nas naše uzvišeno biće poziva da u sebi otklonimo blokade kako bi smo nesmetano napredovali. Tek kad postignemo sklad u sebi onda nam se sve otvara.

Zorane, sviđa mi se ovaj zadnji post koji s napisao. Isto razmišljamo.


Da kažem nešto i o temi.
Znamo da smo oprostili, po osećaju mira i slobode kada pomislimo na tu konkretnu osobu, kojoj smo oprostili, jer sve se razvezalo, rastvorilo svaka zadrška svako negativno osećanje i mi smo srećni imirni.

Mudro zboris, Z.
I ja tako mislim, u stvari, mislim identicno
( E, Leci sudarih se sa tvojim postom, videh zvezde) :Dkad saljemo u isto vreme

Šareno šareno Kad sam žut onda sam ljut hahaha šalim se. Ma ništa ne fali crvenoj samo je malo agresivna

Pozdrav, leci... U principu, svi isto razmišljamo, samo drugačije to doživljavamo i iskazujemo...

Spoygg, crveno je boja energije i ljubavi, ne postoje agresivne boje, ali ti to znas...onda pojacaj ovu zutu( uostalom ti si tata-(mata) foruma i treba da te vidimo)

Nisam pročitao šta ste sve pisali, video sam da je Leci pomenula osećaj mira i slobode.
Po meni to izgleda ovako, kada smo oprostili skinuli smo veliki teret koji smo nosili sa sobom. Osećaj olakšanja, spokojstva, smirenosti i pomalo radosti.
Što se tiče pokajanja, to se može osetiti kao prasak, kao navala emocija(suze na oči, jecanje itd.) sve dok ne dodje do potpunog olakšanja, kad oprostimo sebi(kad se pokajemo) za ono što smo uradili, spadaju lanci i okovi koji su nam stvarali strahovit teret, za koji nismo znali uzrok.
Eto, tako nešto. Ne znam u kom smeru ide razgovor, nisam pročitao šta ste pisali, ali hoću

Dobar si Buki, u tom smeru vuce tema, nekad se malo nasalimo,ali to je olaksavajuca okolnost.

Kakva divna tema.

Зоран wrote:Pozdrav DenVik... Naravno da, ako stvari gledamo loše, onda to nije najbolje za nas. Ono čemu pridajemo najviše pažnje, to je uvek oko nas. Mišljenja sam da ništa nije loše, sve je tu da bismo rasli. Sve ono što smatramo lošim je u stvari dragoceno. Samo nas naše uzvišeno biće poziva da u sebi otklonimo blokade kako bi smo nesmetano napredovali. Tek kad postignemo sklad u sebi onda nam se sve otvara.

Ovo je prekrasno rečeno.
Kratko a jasno.