Forum Ratnika Svetlosti

mene zanima nesto jos,
da li je moguce preterati u ljubavi prema sebi i
da li postoji granica tu ?
ne znam da li je pitanje glupo,ali me zanima sta mislite

i da li vam se mozda ponekad cini da preterate u tome i u hvaljenju svog zivota ,svojih dragih i srece koju imate jer zaista volite sebe,druge i zivot?
bas imam potrebu da pohvalim sebe i druge stalno.

mozda je meni ovo samo period privikavanja na to sto drugacije vidim stvari a i privikavanja moje okoline na mene takvu.
ne znam.

necu da budem hvalisavac i narcis da li su uopste te reci stvorili ljudi koji nisu trenutno srecni ?!
cudno mi je
))))))

Draga Jovana, vrlo je interesantno što si to pitala. Oduvek je postojala ta ogromna razlika između onoga što zaista osećamo i onogo što ispoljavamo. Naučeni smo od malih nogu da filtriramo sve ono što izlazi iz nas u želji da se uklopimo u očekivane modele ponašanja. Zato se i dešava da smo toliko kritični prema sebi i da je prvi korak u osvešćivanju toga pohvaliti sebe za bilo šta. Kada počnemo da radimo na sebi, i kada počenemo da dopuštamo svu onu ljubav prema sebi koju smo zauzdali i godinama u nazad blokirali, mi postajemo euforični, i sasvim je normalno da to onda i ispoljavamo na način na koji si pomenula. Ja verujem da se u ljubavi prema sebi nikada ne može preterati. Ali ono što se može dogoditi je da tehnike i reči hvale mogu da koriste u početku kada smo nenaviknuti da mislimo o sebi pozitivno, ali da isto tako one ništa ne znače ako je naš ego taj koji želi promenu, odnosno ako mi iz srca i dubino svoga bića ne shvatimo šta promena za nas zaista znači. Meni se dešavalo da ja zaista osećam to zadovoljstvo sobom tu punoću života iznutra, da govorim svima o lepoti života, cvrkućem i pevam ali tek kada sam naučila da slušam sebe iznutra, i da čujem kritike i kajanja koje su duboko ispod površine razdraganosti shvatila sam koliko je duhovana premena dug i zahtevan proces. Jer vrlo lako može i da se desi da ta silna potreba za hvaljenjem sebe i svoga života, predstavlja poziv našega bića, da nam tek sada kada smo osvestili lepotu soptva predstoji istinski rad . Onaj mukotrpni pravi rad.
Kada muku predstavlja rušenje svega onoga lažnog i tuđeg ugrađenog u nas, i naše novo stvaranje na temeljima svog istinskog bića koje je bilo dugo potisnuto. Ta transformacija je ustvari stvaranje po unutrašnjem uzorku koji je vrlo neuhvatljiv, i treba mnogo vremena i truda za to.
Zato ja verujem da kada jednom postanemo ono što zaista jesmo, mi nikada više ne osećamo porebu da se hvalimo i da išta veličamo vezano za nas. Volimo se skroz i prihvatamo sebe onakvi kakvi smo do kraja. Tada naša esencija govori iznutra i reči su suvišne jer je sve što postoji u prirodi na tako predivan i jednostavan način svesno sebe i svoje lepote i vrednosti, to se prosto može osetiti dok posmatramo život koji se odvija u prirodi.

Sarah, pa ti si ovo divno objasnila. Svaka cast, u svemu se slazemo. Tacno je da je, kako ja to volim da kazem, " ponovno radjanje" dugotrajan proces. Da bi se ponovo rodila moras prvo da umres, odnosno " ubijes" ( savladas) ego u sebi. Nikada on nece u potpunosti nestati, samo je pitanje koliko ces biti jaka da se boris sa njim i da ga drzis pod kontrolom. Sebe treba voleti i postovati, ali nikako misliti da smo bolji od drugih. To je cist primer ega na delu. Mi trebamo da tezimo da budemo bolji od onoga sto trenutno jesmo, a to znaci da konstantno treba raditi na sebi i nista vise.

Jo, nije moguce preterati kad je ljubav u pitanju.
Pohvali sebe, nego kako i nego sta.
Mozemo da mudroser....ali je fenomenalno kad si zadovoljna sobom, pa jos i zahvalna zbog toga, pa to onda samo sija iz tebe i reflektuje se na okolinu.

Vremenom i mi cemo nauciti da se samo svetlo vidi u nama, bez potrebe da objasnjavamo da je to svetlo( a i izmislicemo i neke nove reci usput)
Sarah za text, kao i uvek.

hvala vam sarah,isidora, DV
znate sta
ja sam nesto ustanovila citajuci vas a i malo sama sa sobom da meni to ipak prija da se tako odnosim prema sebi i drugima i zivotu:)
bojala sam se da ne ispadnem narcis i hvalisavac
ali na ovom forumu sam naucila da ne razmisljam o tome kako me drugi vide , a priznajem razmisljala sam i na pamet mi je palo kako ljudi komentarisu druge ''aha,ma jeste kako da nije kod nje sve idealno i ona je sve najbolje...da!da!'' -ne razumem zasto mi je trebalo da se preispitujem u vezi toga

zaista tako mislim i to je moje ubedjenje da ste vi divni i savrseni kao i ja i sve ostalo i to je od srca
zar nije lepo kad te neko pohvali danas pa i makar stranac na ulici ?!
ja ne umem (sa sada ) da se drugacije sporazumevam sa ljudima sem recima
a ni sa sobom
mozda to kao sto sarah kazes predje vremenom u neki veci stepen
kad sam bolje razmislila prija mi tako sada i bas me briga sta ce ko (nezadovoljan) da mi kaze .

hvala vam na odgovorima naveli ste me na razmisljanje gde je granica koja prelazi u narcisoidnost i hvalisavost ... mozda je to samo ljubav a nije i jedno ni drugo
jako mi znace vasa vidjenja <3
volim kada cujem necije (razlicite) licne komentare pa pokusavam da isprobam na sebi svaki
hvala <3

Isidora i Den Hvala vam za pohvalu
Jovana samo napred voli i hvali sebe koliko god možeš Ja samo želim da istaknem to da ljubav prema sebi podrazumeva svakodnevni rad i da je to dug proces, i stvaranje jedne veze za ceo život, a i posle toga
Ljubav se širi i raste i ko zna kako ćemo sebe osećati u budućnosti tek, kada sada znamo da cenimo i volimo ono što jesmo, znači to će da prelazi iz jednog u drugi nivo i tako redom sve do te neke uzvišene jednostavnosti

evo sarah da te i ja pohvalim :) ljubim te hvala ti!

hehe-shvatila sam !!!
znam sta sam htela da kazem i oko cega sam se pitala.
definisala sam sebi sta je narcisoidnost a sta je prava ljubav (ona o kojoj je sarah govorila)
htela sam da razdvojim to sebi,i uradila sam ovako
ono sto mi je na pocetku konverzacije smetala i nazivala sam ga narcisoidnoscu je ljubav prema kompletnom Egu ,prema svim fizicin karakteristikama i svega sto me cini Jovanom -to je ono sto svi drugi vole vecina drugih ljudi sa kojima nisam bliska tako kao sa bliznjima.uglavnom moze recima da se opise zasto volimo tako sebe i druge. ta ljubav prema sebi je dug i svakodnevni proces od rodjenja do smrti ,stalno se menjamo.

a po meni je prava ljubav ono sto onda ostane, kada se izuzme sve to sto zovu Jovana a ja se odazivam :-D:-D:-D hehe svako ko je postao svestan te ljubavi prema sebi u prvi mah se raplakao.
a to kao sto Sarah kaze ne moze recima da se kaze nikako.
-to je ljubav koju osecam samo ja i jako bliski ljudi mogu da osete (najcesce partner bude taj koji to oseca najace "volim te ali ne umem da ti kazdam zasto recima")ta ljubav prema sebi nije ni svakodnevan ni dug proces to je ono cime uvek raspolazemo sa cime se radjamo i mozda traje besknacno pre i posle toga.

sve ovo su moja licna shvatanja.
ko razume i oseti svu tu ljubav itekako ce razumeti nas pozitivan stav prema zivotu a i svoj pozitivan stav. legendarni stav foruma "dajmo ljubav i ona ce se vratiti sigurno " ima je u svakme na pretek


e to je ono sto sam se pitala.
ni jedna ni druga ljubav nisu nimalo lose, naprotiv. ali sam primetila da ima tu necega sto mi nije jasno. sada mi je jasnije.
:-):-):-)
hvala vam! <3<3<3