Forum Ratnika Svetlosti

Ne znam kako je biti majka. Tetka je najdalje dokle sam dogurala. Moj stav je jasan: majka je osoba koja me rodila. I dalje sve preko toga je individualno. Ako je neka majka u vibraciji ljubavi super,ako nije mislim da treba nastaviti dalje. Šta mene briga da li je majka poravnata sama sa sobom. Zašto ja trebam da čitam knjige da bih to menjala? Ja želim da sebe poravnam i živim lepo. Ako se ona uklopi-super,a ako neće-njen izbor. Društvo nam nameće teoriju,eto,jedna je majka,nevalja,trebaš da razumeš,ipak te rodila,dojila...To je najgadnija vrsta emotivne ucene koja postoji. To mi je toliko bljak...Znači,ti meni kažeš idi pogledaj se u ogledalo,ponavljaš program ko papagaj,a ja trebam to da slušam i da mislim da je to moj problem? Ma,važi! Taman ceo svet rekao da grešim,ja podržavam da se ta osoba udalji. Rodio si me,ali vlasnik mog života nisi. Lepo se ponašaj ili šetaj!

Drug clan, ti si najkvalitetnija bud....( to smo vec rekli, onaj koji je budan)ovde i ne mogu da te ne volim.
Rez i ajd zdravo.
Podrzavam, CEMU PRIDAJEM PAZNJU TO JESTE,u pravu si, nemam nameru da osecam odgovornost za ceo svet i da nesto cistim( to je najveca magla prodata u milion primeraka, za respekt, ali prodavcu).
Odgovorna sam za svoj zivot od kako znam za sebe i usput sam preuzimala tudje odgovornosti i mislim da je to budalastina.
Prosto imam nekad te "rasknjez" trenutke i kopam po sebi da li bih mogla da uradim nesto?
Mogu, uvek mogu da se osecam lepo, da se poravnjavam sa svojim zeljama, da saljem ljubav,ne treba ja da menjam svet oko sebe, samo sebe a ostali( ko treba) se poravnjavaju po tome.
Sebicno? Ili put ka samospoznaji?

Mozda je moja majka na neki nacin zasluzna sto nemam samopouzdanje,jer nikad nije znala da me pohvali,da kaze neku lepu rec..
Naucila me da cutim i radim kako drugi kazu.Njen zivot nije bio lep,ona je bila puna zivota,niceg se nije plasila,ali kad se udala za mog tatu,sve je krenulo lose..
Kada sve svedem znam da se trudila da nas vaspita kako treba,na nacin koji je ona najbolje znala i umela,bez icije pomoci.Znam da se odricala nekih stvari zbog nas.
Znam da se sada ne bi slozila sa mnom oko nekih stvari,ali ipak bi volela da je tu i da mogu da je pitam za neki savet,jednostavno da je tu.Nekad mi mnogo nedostaje.
Zahvalna sam sto me je ipak naucila pravim vrednostima zivota.
Kako kaze Dostojevski""Život se nikome na ovom svetu ne duguje. Ni majci ni deci, ni prijateljima, nijednom idealu! Život je moje, jedino moje neprikosnoveno pravo. U šta ću ga satreti moja je lična stvar."

Sančo koliko ti imaš godina?

Dosta Zasto pitas?

DenVik wrote: Sebicno? Ili put ka samospoznaji?

Abraham kažu da je sebičnost rezultat samospoznaje. Sunce me obasjalo kad sam prihvatila da je najvažniji odnos upravo moj unutrašnji odnos izmedju mene i Mene,mog fizičkog i ne fizičkog,ljudskog i božanskog. Prvo sačekaš emocionalnu reakciju iznutra,a zatim delaš ili ne delaš. I to je ta sebičnost o kojoj govore. A to što neko nije usklađen sa sobom nikad ne sme da bude razlog zbog kojeg ću napustiti unutrašnje vođstvo. Moja majka je osoba koja je obezbedila da se moja duša rodi u telu, a ja njoj,verujem,najlepše iskustvo u životu. Ali daleko od toga da njen um predstavlja Boga koji sve zna. I ona je jedna duša u jednom telu koja je zbog lične neusaglašenosti postala rob Ega,čitaj-straha,i tako je kako je. Ja da mislim i stvaram njeno iskustvo umesto nje ne mogu. A da ne mogu govori mi moje unutrašnje navođenje. Odgovoran je svako za sebe i svoju radost. sanco-Dostojevski je divan!

clanice pametnice
Ja i moja mama susta suprotnost
Kad biste je videli rekli bi jok nije ovo mama nase pozitive,ne,ne
Mrsava,35kg,snuzdena,smozdena,nesrecna,glumi zrtvu
Ona je odgovorna za sebe i svoju radost
Pa ako zeli da se samounistava nek izvoli
Ja necu biti deo toga,pa nek budem i milion posto sebicna...
Dala sam joj nacine,puteve
Dala sam joj da bira
Ona i dalje bira glumiti zrtvu
Pa neka je,ja joj pomoci ne mogu
Eto
Rekla sam
I sad mi je lakse
Hvala clanice na ovoj spoznaji
Necu odustati od nje,ali mora sama da se pokrene
Volim vas sve

Šta uopšte znači sebično? Ako sebi činiš nešto onda je to ok, e sad pitanje je samo da li činiš sebi dobro...Ima ljudi koji su sebični na taj neki površan način i iz straha, što nema veze sa duhovnom spoznajom i radom na sebi...Bitno je samo pustiti druge bez obzira da li su roditelji u pitanju ili prijatelji, da žive kako najbolje znaju, i obrnuto, kada nam neko govori kako da živimo da se ne poistovećujemo sa njihovim sudovima o nama...Već da radimo kako nam odgovara

auuuu.... sta bih sve napisala sada... ali necu
postujem vase stavove ,svih vas na ovoj stranici ove teme , ali se ne slazem uopste
volim vas puno
.... i zato cu da vas podsetim da smo mi RATNICI svetlosti , a oni tako lako ne odustaju i ne dizu ruke od svega ...
.........nekad je najlakse odustati ........
''pustiti druge da zive'' je isto sto i odustati (od njih)

bice jos puno postova na ovoj temi! osecam i raznih promena :*******

Može se protumačiti kao odustati od nekoga...Ali gle ako taj neko ne vidi, ne čuje i ne shvata, i što je najbitnije od svega ne želi pomoć, ti ga moraš ostaviti da ta potreba u njemu sazri, da pokaže želju za promenom.
A dok se to ne desi, ti uvek možeš vizualizovati njegovu pozitivnu promenu, i zamišljati ga takvog ili takvu, jer je beskrajna inteligencija naše podsvesti povezana sa Božanskom bezgraničnom inteligencijom, a samim tim je i u vezi sa podsvešću našeg roditelja ili prijatelja. I mi mu zaista na taj način možemo pomagati i nikada ne odustati od njega ili nje
Postoje divni primeri toga u knjizi Dž.Marfija.