sanco wrote:Kako spreciti negativne misli koje te jednostavno paralisu?Osetim u sebi tada neku tugu,kao da sam bespomocna.
Tako što ćeš im se prepustiti, otpor bilo čemu nije dobar on ima samo daje snagu.
Pusti neka su tu a ti se samo skoncetriši na srce(unutrašnju tišinu) i disanje.Kada si skocentrisana na disanje onda se misli gube.Kada god osećaš da negativne misli počinju skoncetriši se na disanje i osećaj kako se svakim udisajom prostor oko tvoga srca širi (da dišeš kroz njega).
Nemoj bježati od emocije(tuge,bespomoćnosti) samo je osjeti i pusti da se rastvori u srcu i odmah ćeš osjećati kako tišina zauzima njeno mjesto.
Sunrise wrote:
Negativni ljudi sami po sebi ne postoje, mi ih dozivljavamo kao takve. Nemoj me pogresno razumjeti, ali nekome bi takva osoba koja tebi smeta izgledala sasvim okej, cak bi voljela sa njom provoditi vrijeme.
U potpunosti se slazem sa ovim. Ja svog oca dozivljavam kao izuzetno negativnu osobu, on bukvalno u svemu trazi samo lose; prica o losem i meni je uzasno naporno da budem u njegovoj blizini. Medjutim, moja majka ga takodje slusa kako stalno gundja, ali ona tome jednostavno ne pridaje neki narocit znacaj; sto se kaze, na jedno uvo joj udje, na drugo izadje. Znaci, vazno je kako mi odlucimo da dozivljavamo tu osobu.
Ono sto meni pomaze da se bolje osecam u njegovoj blizini je izgovaranje jedne afirmacije. Svaki put kada pocnem da se osecam lose zbog njegovih reci, ja u sebi afirmisem: "Oprastam ti sto nisi onakav kakav bih ja volela da jesi. Blagosiljam te s' ljubavlju".
Mila, potpuno identicna prica kao moja, prosto da ne poveruje covek! Moracu i ja da pocnem da primenjujem ovu afirmaciju, hvala ti.
Vucko, samo napred! Sa tom afirmacijom ne samo da sam uspela da zaustavim negativna osecanja i samogovor kada sam u njegovoj blizini, nego je njegova blizina pocela da mi prija, jer je tata prilicno promenio svoje ponasanje prema meni - na bolje .
Moracu i ja da pocnem da primenjujem ovu afirmaciju, hvala ti. 
.