Evo i mene. Sorry, raja, ali ja zaspah u pola dva sinoc i probudih se u sedam, pa na drugi kraj grada tamte-vamte. Evo, sedoh da popijem kaficu pa opet na drugi kraj (a ovo nije mali grad). Nikako da stignem da napisem ni reč, a mozda me obuzelo ono Lecino predavanje- Prvo malo zastani, oslušni, samoposmatraj pa komentariši.
Bilo je ovako:
Sarah je kasnila....hahahahhahahahha A meni je poseban merak kad mi koji nismo iz Bg pronadjemo Sava centar, a Beogradjanke kasne....
Super smo se vozili do Novog Sada, samo smo pričali. Prićali. Pričali. Iz druge pronadjosmo Rusinski dom, zahvaljujuci jednoj teta Marinki, koja nam ne sve ''lepo'' objasnila. (Kad ste u Novom Sadu i kad se izgubite, ako vam naidje zena koja se zove Marinka, ne verujte joj).
Docekali su nas Vina, Leci i Ivan (da nije imao uši smejao bi se oko glave, koliki kez je imao). Moj čo'ek, sangvinik.
Unutra je bila Pozitiva, spremala, pustala muziku, namirisala sve etericnim uljima... Kakva je Pozitiva?
Ovako: kad bih vas uvela sad u neku masu od npr. sto hiljada duša i da vam ne kažem ko je ona, vi biste je od prve prepoznali. Sve ono śto mislite o njoj na ovom forumu-e, to je tako i u živo. Živa, vrckasta, pozitivna, puna emocija...ma u fulu.
Imali smo jednu malu salu, sa stolicama, stolovima, rasporedjeno za predavanja. Mi (seljanke) smo odmah zauzele prvi red. Da ne bi propustili nesto. Šalim se. Ja sam sela u prvi red jer želim da se dobro vidim na slikama, jer smatram da se juče pisala istorija, ali otom-potom.
Bile su na rasporedu četiri teme koje su predavali Pozitiva, Leci, Vina i Ivan.
Pozitiva je pričala svoju licnu pricu: sta ju je navelo da pozeli da se bavi lajf koučingom i tako pomaze ljudima, zatim nas je upoznala sa svojim nacinom meditacije i svi smo meditirali da smo u nekoj lepoj baštici i okopavamo cveće. ( ja ne znam sta su drugi zamisljali, ali ja nisam bašticu. Poznata sam po tome da ne slušam. Ja sam zamišljala kako prolazim kroz pšenična polja, sva okupana suncem i milujem rukom vlati i zrna....ali to sam ja
)
Zatim je Leci drzala svoju temu. Najvise mi se dopao deo priče o tome kako bi bilo lepo da pre reakcije na dogadjaje oko nas uvek malo zastanemo i osmotrimo sa drugog nivoa svesti samu situaciju. Pre neke reakcije, zastanemo i posmatramo sami sebe iznutra. Kako se osecamo.
Od Leci sam čula i najlepšu definiciju oprosta koju je neko rekao. Možda je njena, možda ne, ali ja sam je prvi put čula i glasi ovako: ''Oprostiti znači prihvatiti sva svoja iskustva''.
Zatim je bila pauza.
Sledeca na redu je bila Vina. I desilo se nesto zanimljivo. Vina je imala tremu.
Ali tu je bio sinhronizovani delfin zvani Ivan, da pripomogne svojoj ljubi, da zavrsi uspesno svoje predavanje. To je bilo tako slatko.
Vina, ako ovo čitaš, izražavam moje najdublje poštovanje tebi, jer, juče sam videla ko si i šta si u stvari. Hvala ti na prirodnosti, autenticnosti. Drago mi je sto sam mogla u oči da ti kažem sta mislim.
E, ja sam se prevarila u očekivanjima vezanim za Ivana. Ja sam neko ko retko očekuje, uglavnom nemam predstave o tome kakav je neko, ali ja sam mislila da je Ivan jedan melanholican dečak, ozbiljan. On čovek,sangvinik, sa primesama melanholika, baš kao ja. Osim što je štopao vreme svim govornicima (da ne bi neko ostao duže u baštici, nedajbože, pa se izgubio), celo vreme je održavao atmosferu na nivou. Znao kad da kaže šta mudro, kad da nas nasmeje. Držao je temu -Kako svako ko bilo šta želi, samo ulažući jedan sat dnevno u kreativnost, može postići bilo sta u zivotu. ( i ja sam racunala koliko je dnevno gledanja televizije vremena godisnje, ali ja sam racunala po dva sata dnevno) . Super je bilo.
Posle tema imali smo deo sa pitanjima, odgovorim i licnim iskustvima. Bila je sa nama jedna devojka čija mama ima divno iskustvo u borbi protiv raka (prevedeno na jezik Ratnika svetlosti-iskustvo u Dopuštanju zdravlja i dobrobiti) Čuli smo još divnih iskustava divnih ljudi iz publike. Svi su se interesovali hoce li biti ovoga jos. Sa nama je bila i doktorka Goga. Mnogi su imali priliku da kupe njenu knjigu sa autogramom. Kad smo odlazili grlili su nas i ljubili. Sala je, inače, bila puna. Sve stolice su bile zauzete. Nas, ekipu iz BG je ispratio najlepši zalazak sunca ikad. A mi smo u autu prićali, prićali, prićali....
Sve vas voli Član 257...
Posebna zahvalnost za Milutina i Vika.
P.S. Tanita, zemljakinjo, ne stigoh da ti dovoljno dobro docaram da mi je drago sto sam te videla, ali bice vremena.
. Znala sam da to prosto mora proteci divno, zao mi je sto nisam bila u prilici da uzivo osetim tu kolicinu pozitivne energije. A verujem da se predavanje dopalo posetiocima i da ce ih biti sve vise i vise. Da pomognete u razvoju svesti kod sto veceg broja ljudi i da se ova nasa zajednica prosiri :-*.
)
njen Viktor je prelepo plavo oko, pun ljubavi i čistote, koji osvaja svojom otvorenom ljubavi koju nesebično deli tako da sam već na pola puta dobila poljubac koji me je oduševio 
ta toplina majčinska učiteljska...u njenim očima sam prepoznala srodnost i duboku ljubav:) 
<3 celog dana sam mislila na vas