heiiiiiii dragi moji, juče sam pokušavala da vam pišem svoje eseje o utiscima, ali sam bila u putovanju
pa tek sad do kompa. (u jednom momentu u busu, dok mi išla muzika na sluške, kaze mi telefon da će se ugasiti
za 30 sekundi, baterija prazna, i ladno nastavi dalje da svira dok nisam doputovala. pomislih: pa da, sad se on puni na mene preko sluški. to je to. ne treba mu struja.
Pre svega imam jaku zelju da Vam se svima
zahvalim na onom divnom osećaju koji sam dozivela u subotu, boraveći sa Vama.
da mogu, ponovila bih to, sad svaki dan u 17h.
Vina i Ivan su me na ulazu sačekali kao najbolji drugari kojima dolazim,recimo na rodjus, pa se smeše i odašilju energiju radosti i dobrodošlice. I više nego dovoljno da se čovek oseća da je na
pravom mestu (iako mi taksista malo lutao okolo pa mi već proradio moj alarm da kasnim, kao ćuko dahćući sam utrčala unutra)
U dvorištu
Den i njen
Vik. Den kao crvenokosi andjelak, topla, brizna, draga i drugar, primila me u zagrljaj i objasnila da ne kasnim. hah uteha
Ulazim unutra a
Pozitivaaa, čini mi se sa komplet ekipom njenih smajlija, koji tako lebde oko nje, gde kod se makne,
zastalaa pa me pita kako to da nisam ljubicasta i gde mi je kresta, a ja ne odgovaram ništa nego nasrnula na nju i grlim je hahaha.
(nisam mogla da odolim
Tu sam upoznala i
Saru, zena zmajica, divna, srdačna, hrabra naša ratnica.
Sa
Članicom sam tek naknadno utvrdila isto geografsko poreklo hehe pa se nismo ni stigle radovati, ali
sudeći po korenima, ako se spojimo opet, moglo bi se i zaigrati i zapevati onako od sveg glasa.
I zatim su zauzeli svi svoja mesta (draga Den mi je čuvala jedno ,sedalo, do nje, nije joj bilo ni potrebno da
pročita poruku u kojoj sam joj to napisala, ona je to osetila i delala.)
Pošto smo se svi udobno smestili, Pozitiva je počela uvodnu reč. pored nje, a ispred nas svih su Vina,Ivan,Leci.
E tu sam se već osećala kao da sam nakon mnogo godina vraćam kući, da sam sa svojim najmilijim, na nekom recimo porodičnom okupljanju, malo ćemo se umiriti i razmeniti poučne i lepe misli, a onda prelazimo recimo na ,dezert,:)
a dezert? Za dezert nam je
Leci spremnila svoje srdačne zagrljaje, po završetku predavanja, koji su svojom toplinom
pojačali osećaj miline zbog
porodičnog okupljanja. Leci, divni ste.
Energija neopisivo lepa, prozračna, opuštena, isceljujuća.
I da: što Den kaze, prepustile smo nas dve svoju reč Sari i Članici hihi, i meni se desilo, u par momenata da bih se nadovezala nekom mišlju
na to o čemu ste pričali, ali samo par trenutaka posle, je neko, (u tom slučaju Ivan), rekao upravo to što
mi je bila misao, tako da smo se razumeli savršeno.
Shvatam da su misli i priče o kojima se razgovaralo, ne plod naučenih teorija ili nečijih vizija, već odraz vlastitih iskustava
i iskonske potrebe čoveka za ljubavlju i lepotom zivljenja.
I da, to je to, vizija o zivotu u društvu ljudi koji se oslobadjaju okova ega, društvenih normi, uzdizu i neguju svest i energiju, je
nadahnjujuća.
Hvala Vam svima od srca, što smo se upoznali i prepoznali, u zelji za istim.