Sad ja malo van teme o zajednicnom druzenju, ali evo sta mi se upravo dogodilo. Juce sam bila odlucna 99% da napustim fakultet. I krecu kojekakve ideje u glavi, razocaranje u sebe, sta cu roditeljima reci, ima da me se odreknu u najmanu ruku, od kad sam postala apsolvent tri godine sam protracila i samo trosila pare na ispite na koje nisam izlazila... agonija. Cujem se sa momko, on mi pruzi maximalnu podrsku, ja se rasplakala od toga i zahvalila zivotu sto me on toliko voli i podrzava. Cujem se posle toga sa Pozitivom, ona naravno u fazonu sve je to dobro, vizualizovacemo, znas da mozes da dobijes sve sto hoces. Inace, kad god bih pomislila na ovaj haos u kome se nalazim uvek bih se smirivala afirmacijom: "Sve je dobro. Sve se desava za moje najvece dobro. Iz ovoga ce izaci samo dobro za mene. Bezbedna sam". I juce kaze meni tata, zvace me jedna zena koja je isto apsolvent na mom faxu da se cujemo. Meni pao mrak na oci, samo mi jos ona fali, i ovako moji ne znaju pravu situaciju. Ali, hopsala sam kad god pomislih na nju. I juce odlucim, cisto eto tako, da znam da sam i to probala, vezbu iz silve sa casom vode. Uvece izgovorite reci: "Ovo je sve sto treba da ucinim da bih resila problem koji imam na umu", zmurite za to vreme, gledate malo na gore i otpijete pola case vode. Ujutru ucinite isto to, popijete drugu polovinu case vode. Malopre zvoni telefon, prijatan zenski glas. Doktorica, specijalista odavno,muz, dvoje dece, moj fax upisala nesto pre mene i kao apsolvent ga zapustila; sada je odlucila da zavrsi to. Medjutim, i pored toga sto je "bitna" u nasem gradu, prica sa mnom kao sa najravnopravnijim bicem na planeti, prijateljski, otroveno. I, rekoh joj ja kako stvari stoje, ona je u slicnoj, iako boljoj situaciji do mene. Dogovorismo se mi da se vidimo najkasnije u petak. A zasto sve ovo pisem? Pa, zato sto mi je rekla da postoji mogucnost da polozim jos tri ispita i uzmem zvanje pravnika. Mislim da to mogu, a kada sam dovde dogurala, bolje da zavrsim i to nego ni to. I jos mi ona zena prica kako nam se stvari ne desavaju slucajno, iako to tako izgleda; a ja se samo smekam u sebi sam nasla jos nekoga ko zivot mozda vidi na slican nacin kao i ja
.I eto tako, ja sam jos u pozitivnom cudu, pa da ga podelim sa vama
.
Svi smo se zahvalili Guti koji je pokrenuo našu Pozitivu (pri tom ja mislim i on je iz Novog Sada) i takođe sam prokomentarisala u prošlom postu kako ćemo postati svetlosni karavan, i kako ćemo stići do svih i svuda i ovde u Bg-e isto, kad meni stiže pp... Guta se javlja i kaže pa ajde da se organizujemo i u Bg-u, kaže ja sam iz Borče 
ja mu odgovorim pa i ja sam iz borče isto, i ustanovimo da Guta živi jednu ulicu od mene 
i naravno ja sednem na bajs i odem na kafu kod Gute, utom ga zove i Pozitiva mogu samo da je zamislim kada me je čula 
to su te SLUČAJNOSTI
