Forum Ratnika Svetlosti

Možda nisam baš dala pravi naslov temi ali ..........
Htjela sam da Vas sviju pitam kako se nosite sa mišljenjem okoline tj. ostalih ljudi u svom okruženju???
Nije baš da se o ovakvim temama priča uz kafice na poslu,sa rodbinom itd.Ja sam odavno shvatila da sam u manjini i da me baš briga za sve ostale,počevši od ukućana .Na mene su svi navikli da sam ovakva kakva sam..Ne smaram nikoga o svojim interesovanjima,niti namećem niti pričam okolo

Cao Iskrice!
U principu slusam samo sebe, svoje osecaje, intiuciju i super se osecam zbog toga! Obratim paznju na reci meni dragih ljudi i kada me hvale , a i kada me kritikuju . Znam da me vole pa stoga i ne zameram kada me kritikuju. Kada smo autenticni, iskreni prema sebi, jedino tada smo srecni

Nije me apsolutno briga što drugi kažu ali me je jako briga kako se ja ponašam i što osjećam spram toga.
Npr. jedno nedavno iskustvo: Moj dragi imao je jednu sliku u svojoj glavi koja je bila krivnja upućena prema meni. Nagovjestio mi je to u jednom razgovoru i ja sam se jako zabrinula. Brinula sam se gotovo cijelo popodne. Ali ne zbog toga u što je on vjerovao nego zbog toga jer sam se bojala da tu krivicu podsvjesno sama ne preuzmem i da se prema toj koncepsciji ne programiram kako bi njemu pomogla da skine taj teret svoga uma. Međutim. kada sam se ujutro probudila, otišla sam pred ogledalo, izrekla svoje omiljene afirmacije fokusirane na samopouzdanje i prihvaćanje sebe, onda sam zamislila njega i rekla mu : Ti me ne možeš programirati, ja sam sebi savršena i zadovoljna sam sobom....Ja sam gospodar svoga uma..... Sav emocionalni teret je odjednom nestao....

Ovako, sad sam u fazi kada počinje da me boli uvo šta drugi pričaju. Ceo život se trudim da udovoljim drugima, pazim šta ću da kažem i kako da kažem, šta ću da uradim, da neko ne pomisli nešto loše, i stalno sam "brinula" da li drugi misle o meni dobro ili loše. E sad, mislim da takav moj način razmišljanja potiče iz kuće i od porodice, pošto su moji oduvek bili u fazonu: šta će drugi da kažu. I naravno, šta god da želim da uradim ja prvo razmislim da li bi to moji ukućani odobrili, ako smatram da im se to ne bi svidelo, odmah dižem ruke od toga, ma koja god da je zamisao u pitanju. I u suštini moj problem nije u tome da ja ne verujem u sebe, nego baš zbog drugih ne dozvoljavam da pustim sebe da radi ono što misli da je ispravno i na onaj način na koji ja hoću.
Konačno sam uvidela da od tuđih mišljenja i nema neke vajde, tako da već neko vreme se baš i ne tangiram oko tuđih mišljenja, ali kad kažem "tuđih" tu ne spadaju i moji ukućani, pošto vidim da mi je sa njima malo teže prevazilaženje toga. Ali radim na tome da se izborim za sebe, na što bezbolniji način...

Cao!:)



Uvek volim da cujem tudje misljenje, kako bih ga uporedila sa svojim i pronasla pravo resenje za ono sto me muci.Bolje je 5 pametnih glava od jedne Postujem tudje misljenje i onda kada se razlikuje i ne mora da znaci da to misljenje za par godina necu primeniti...desavalo mi se.. Znaci, ne mogu da kazem da me je bas briga sta kazu drugi, ali odluka je ipak na meni, ne dozvoljavam da neko odluci umesto mene, jer neciji savet je mozda najbolje resenje za tu osobu, a ne i za mene..

Ovo pitanje ima više dimenzija.

Mene je jako briga šta drugi kažu, kako se ponašaju i kakvu energiju šalju prema meni - jer svi su moje ogledalo i sve sam ih privukao u svoj život.
E sad, naravno, mislim na ljude s kojima imam redovnu interakciju, ne misilm na neke teoretske rođake/prijatelje/poznanike/fejsbuk-prijatelje koje ne poznajem ili viđam jednom godišnje.
Naša okolina, ne samo ljudi, nam daje konstantne povratne informacije o tome ko smo i šta smo. Da neko ti kaže da si nekakav kakav smatraš da nisi, i možda i nisi ali se bojiš da jesi. Ili jesi u mnogo manjoj meri nego što ti ta osoba kaže. Možda ta osoba samo priča o sebi ali opet ti si taj koji je privukao baš te reči da čuje. Uvek ima razlog zašto. I zato ne treba se pitati da li je ta osoba u pravu, nego zašto mi je bilo potrebno da čujem ovo???
Leonora Ruzvelt je rekla "Niko me ne može učiniti da se osećam loše, osim ako mu ja to ne dozvolim." Poenta je da sve što čujete možete iskoristiti da se spustite ili da se podignete, da budete vlasnici ili da budete žrtve! Svaka osoba koju sretnemo čak i na ulici, razgovori koje čujemo usput su poruke namenjene baš nama i super je čuti šta nam one poručuju.
Mislim da je pitanje pre "Da li koristite tuđe mišljenje da biste se osećali loše, ili da biste napredovali?"
Malo sam izgubio nit šta sam hteo da kažem, ali skontaćete već

Takođe ne uzimam sve zdravo za gotovo. Uvek gledam ko govori, šta govori i zašto govori.

Naravno da mi je bitno sta drugi kazu, jer je smisao moje komunikacije njihova reakcija. Moj cilj je ili da usrecim nekoga ili da ga pomerim u bolje osecaje.

Vrlo poštujem mišljenje ljudi koji me okružuju, jer su to ljudi u koje sam se i ja emotivno uložila, i mnogo sam naučila o sebi gledajući se njihovim očima...Interesovalo me je šta kažu i drugi ljudi ali na pogrešan način, uvek sam bila jedan od onih boraca za opštu stvar, i pogađale su me razne nepravde i ljudske priče. Međutim, otkad sam počela intezivno da radim na svojoj vibraciji, sve više počinjem da shvatam da ako ja biram da vibriram ljubavlju onda neminovno dolazi do prožimanja, i moja ljubav će vremenom prožimati svaki moj susret, pa čak i kad osobu vidim prvi put, što će reći, da ja sad ponovo učim da poštujem svačiju reč i mišljenje ali ostajem nepromenjena u svojoj reakciji ma šta mi govorili...Imam samo ljubav i zahvalnost za sve što dolazi na moj put, i tako sam u stalnom pokretu unapred

Pozdravljam sve ratnike svetlosti,na pitanje Da li vas je briga sta drugi kazu?nije mi bas lako odgovoriti.Sa jedne strane kao sto Vasilica kaze i meni je dosadilo slusati druge i paziti da nekoga neuvredim slucajno a kamoli namerno,mislim da mi nije stalo sta drugi kazu.Ali otkako sam upoznala z.p. i sve vas Ratnike Svetlosti a posebno Vinu, Spoygg,Leci ,Ziku i sve druge drage ratnike uvidjam da je svet oko mene moje ogledalo i pokusavam shvatiti sto mi to ustvari govori .Nije mi lako razumeti jer se lako vratim u prijasnja razmisljanja ali svakim danom ucim a tu mi vi svi pomazete Hvala svima svakako mi je sve lepse otkako pratim i pokusavam primeniti vase savete.

Da, briga me je sta drugi kazu, volim u odredjenim situacijama da cujem misljenje ljudi koje cenim. Ali, ja odlazim u drugu krajnost, pa se neretko i opterecujem tim pitanjem. Valjda zato sto celog zivota slusam reci "vidi kako ovaj to radi, vidi kako onaj to radi". Opterecujem se uobicajenim situacijama i misljenjem nebitnih mi ljudi, cak i ljudi koje ne poznjem i koje najverovatnije nikad vise necu videti. Ali, pokusavam da se dovedem u red; da podsetim sebe da zivim samo i iskljucivo za sebe. Drugi neka zive svoje zivote kako god zele, ja im na tom putu ne smetam. Ja imam pravo da svoj zivot zivim kako ja hocu. Oni ako i pokusavaju da mi se petljaju u zivot, to je njihov problem; ali svojim mislima samo ja upravljam i trudim se da sto cesce skrenem paznju na ono sto je zaista vazno - sta meni prija, sta ja zelim. I tacka.