Forum Ratnika Svetlosti

Desava mi se da u toku jednog minuta prodje beskonacni br misli koje nisam u stanju da kontrolisem.Afirmisem jednu stvar zatim mi se javi druga kao otpor,to shvatam.Ali na trenutke totalno utonem da nastane haus u glavi.Kako da prevazidjem sve ovo?I hvala svima,predivni ste

Nemoj utonuti

Šalim se

Samo budi uporna, afirmiši i dalje. Potpuno je normalno da se tvoja dosadašnja uverenja bore za svoje mesto. Ali ni ta uverenja nisi imala čim si se rodila i trebalo je vremena da se izgrade. Isto tako će ti treba ti vremena, doduše manje pošto svesno gradiš, i za ova nova uverenja/afirmacije. Na primer znaš da su 2 puta 2 četiri, i zamisli sad da jednog dana otkriješ da to ustvari daje neki drugi rezultat. Sasvim normalno bi bilo da ne veruješ, da sumnjaš, da se zapitkuješ itd Samo lagano i prihvatićeš da 2 puta 2 nije uvek 4

Draga Marinija, ne znam zasto imam utisak da sve zelis odjednom da se desi Izvini ako gresim. Za sve je potrebno vreme. Nije dovoljno samo afirmisati nesto, a pri tom ne verovati u to u potpunosti. Radi na sebi, jednu po jednu stavku i sve ce biti ok. Citaj, istrazuj, budi pozitivna!!! Samo napred, draga!

Relativno sam nova u svemu ovome,sigurno treba vremena ali stvarno verujem,nije problem u tome .Hvala na odgovorima,dosta mi pomazete.Samo sam htela to da pitam posto sam se uplasila zbog silnih razgovora u glavi

Marinija moj savet ti je da se ne opireš mislima da ih ne analiziraš i ne kontrolišeš jer tad im daješ snegu samo budi posmatrač svojih misli budi ih svesna i dopusti im da budu tu, reci si:"ja prihvatam svoje misli ne opirem im se ne bojim ih se".Znači samo ih budi svesna posmatraj ih jer one su tu iz nekog razloga.
Stvar je što se netrebaš idetificirati sa svojim mislima (tako im daješ snagu)već ih samo posmatraj budi ih svesna; znači kad ti se javi neka misao i onda pitanje a šta ako treba ovo,ako treba ono ,ako nije tako itd.znači već kod prvog pitanja prekini samorazgovor budi ga svesna i prekini identifikaciju(budi svesna)i obraćaj pažnju na prazninu između misli na TIŠINU ona je izvor.
Ja kad imam problema sa 1000 misli obratim pažnju na disanje jer kako kaže Ekhart kada smo svesni disanja misli nema.Ta vrsta meditacije mi je jako pomogla kada sam nemirna sam se skoncetrišem na disanje i misli se gube znači šta god da radim skoncetrišem se na disanje i uživam u sadašnjem trenutku(bez misli).
Ijako mi je pomogla koncetracija na tišinu između misli,između reči ,između pokreta jer nije jačina u mislima već u TIŠINI. Kada bi svi malo više obraćali pažnju na tišinu a ne na misli bili bi mnogo smireniji i sretniji.. Jer tako ćeš povećati svoju svesnost i sve veću "kontrolu"nad mislima to jest misli će izgubiti snagu i nestati.A ONDA SI SUPER SRETNA..

Hvala Jelena,poslusala sam tvoj savet i mislim da je to prava stvar.Pustim misao da ode sama i kao da nikad nije ni bila,bez naprezanja

Drage moje, hvala Vam do neba.

Imala sam identican problem samo sto sam se ja sa tim negativnim mislima i blokadama te analizama nadjacavala i "tukla" citavo vrijeme. Huh, kakvo olaksanje

Hvala Vam jos jednom

Kako me nasmijala ova tema, odmah sam sebe prepoznala u tome...

Iako meditiram već godinu dana, tek mi je nedavno počelo uspijevati da bar u meditaciji sasvim utišam svoje unutarnje dijaloge. I to na svega minutu-dvije. Godinu dana je premalo prakse čak i za ovo što sam dosad postigla. Nema smisla truditi se da o nečemu ne misliš. Jer onda ćeš još više misliti kako o tome ne trebaš misliti. Slično privlačni slično, da se ne zaboravi.

Stoga, ako ja izgovaram mantru, a na pamet mi padne onaj fini krumpir koji sam pojela za ručak, jednostavno vraćam misao na mantru. Razmišljanjem o mantri dobivam nove misli o mantri i tako se s njom stopim, i ostale misli na neko vrijeme nestanu. Stvar je samo u promjeni fokusa. Ali i to je nešto što se uči, i na što se zapravo moguće naviknuti. Kada um usvoji jedan obrazac razmišljanja, onda se s time više ne moraš boriti. Kad naučiš abecedu napamet, znat ćeš ju i trideset godina kasnije, čak i da ju u međuvremenu nijednom ne izgovoriš.

Uh i meni misli rade na turbo mlazni pogon, ali eto vjezbam trudim se ili ih pustim da odu ili isto tako imam neku mantru na koju ih onda ponovo vratim...
Sad mi je ipak malo lakse nego na pocetku iako su one vrlo lukave, provuku se kad i gdje se najmanje nadam...
To su sve igre naseg ega koji misli da gubi kontrolu kada nema dijaloga i necega cim ce nas zabaviti...
I njega sam pocela smatrati necim dobrim i pozitivnim za razliku od ranije jer jednostavno znam da on ima svoje mjesto u meni kao cjelini i da ga samo trebam navesti da radimo zajedno za cjelinu za ono jedno i da je jednako vazan kao i svi drugi dijelovi mene...

Jaspis u potpunosti se slažem s tobom. U krivu su ljudi koji krenu meditirati i kažu "ja želim ubiti ego" (a puno je takvih, koji kao svrhu meditacije vide potpuno odsustvo ega). Pa zar ljudi misle da je ego tu da bi nas ometao, kočio? OK, on to u puno slučajeva i radi, ali to je zato što smo slijepi za njegovu istinsku svrhu. Ego je tu da procjenjuje i upozorava. Zahvaljujući egu, znamo kada je nešto zdravo za pojesti, a kada je nešto otrovno. On nas usporava jer tako dobivamo vremena da preispitamo svoje postupke i dvaput razmislimo hoćemo li nešto učiniti ili ne. Ego nas brani.

I što kad bismo svi sad ubili ego? Da, u jednu ruku to bi bilo divno, tišina u umu, čuješ samo intuiciju i to je doista krasno. Ali isto tako bi se počeli uvaljivati u nevolje, jer bi nedostajao onaj glas koji će reći "ova osoba je sumnjiva. Oblaci su sivi, mogla bi padati kiša. Ovo piće bi ti moglo biti previše. Ova salama smrdi, možda je pokvarena". Stoga, kao i sve ostalo, ego se samo treba pravilno dozirati. Svima je jasno da svaka stvar, ovisno o dozi, može biti lijek, a isto tako može biti i otrov.