Forum Ratnika Svetlosti

Često sam na forumu nailazio na izjavu kako treba pratiti svoje misli.

U svetu sugestija i tudjih mišljenja postoji opasnost da se naša misao i naša volja i svest izgubi u masi opšte prihvaćenih šablona ili jakih uticaja okoline.
Stoga je od najveće važnosti da dopremo do samih sebe kako bi postali svesni sebe, i naše istine.
Međutim čovek se najteže suočava sa samim sobom.. najteže je pogledati u sebe i videti istinu i priznati je.

Iz tog razloga izneću ovde jedan od načina uz pomoć kojeg se može proširiti svest tj. očistiti prljavština koja nam zaklanja vidik u sebe i zbog koje (prljavštine) ne možemo da imamo pravilne odnose sa svojom okolinom.

Na mene je snažan utisak ostavila meditativna vežba koju sam slučajno pročitao pre 15 godina, a koja glasi ovako:

Zamislite kako ste odvojeni od sebe, kao da ste van sebe i kao da posmatrate samog sebe ali van sebe ... posmatranje treba da bude objektivno.. tj. ne bi trebalo da se unose bilo kakve emocije (subjektivnost) u to posmatranje sebe.
Na taj način ćemo objektivno moći da sagledamo sebe i svoje trenutno stanje, odvojeno od bilo kakve emocije tj. subjektivnosti. Videćemo sebe u pravom realnom svetlu onakve kavi smo u tom trenutku ali nećemo osećati emotivnu povezanost s tim saznanjem. Ukoliko uspemo da odvojeno, objektivno sagledamo sebe, doći ćemo do istine o sebi.
Kad dođemo do istine o sebi najednom će nam se reći šta nam je potrebno činiti tj. šta TREBA činiti.

Pošto smo sagledali sebe u datom trenutku, možemo se dalje a na isti način fokusirati na svoje misli .. i posmatrati ih na isto tako objektivan način..subjektivno odvojen od njih
Jako je bitno da budemo objektivni tj da objektivno sagledavamo svoje misli... da pratimo svoje misli.. i na taj objektivan način da ih klasifikujemo.. na primer ..aha ova misao je dobra , ili aha ova misao je loša. Kad vidiš lošu misao bitno je da se ne veziješ za nju tj. da ne izgubiš objektivnost ..
Ključ svega je objektivnost.. a objektivnost jeste istina, u objektivnosti je zlo definisano kao zlo a dobro je definisano kao dobro, tako da ne možete pogreštiti što se toga tiče.
Kad ste definisali misao kao dobru ili zlu.. naravno je da ćete dobru prihvatiti a lošu odbaciti.
Postaćemo svesni svojih mislenih procesa.

Hvala Supradin, malo sam isprobala....Izgleda efikasno......

Ja bih dodala da i kroz jogu ucimo da budemo neutralni posmatraci samih sebe. I da se ne identifikujemo sa trenutnim stanjima tela i uma; nego da ih posmatramo kao nesto sto ce se promeniti u zeljenom pravcu, ako budemo dovoljno istrajni u tome.

Supradine, ja mislim da je nemoguce biti objektivan kad se radi o nama samima. Svako od nas ima neke svoje osobenosti, nesto SVOJE pa u skladu s tim taj licni deo, samo nas, uvek ostaje. Mozemo usvojiti neke nove obrasce, poraditi na svojim losim osobinama, ali...To -nase- uvek ostaje, cak i minimalno, nase je, pa u skladu s tim ne znam kako onda biti objektivan. I kako jos sebe posmatrati na objektivan nacin?! Otvorena sam za sve predloge. Ubedjujte me ako mislite da gresim

Supradine jako si to ljepo objasnio ja već jako puno vremena radim po tome principu i mislim da sam tek sad uspela podići svoju svest do te faze da budem posmatrač bez emocija.
Mislim da je svrha te vežbe da nebudemo posmatrač samo dok smo u meditativnom stanju već i većinu vremena to jest stalno.Znači da kroz tu vežbu dostignemo veće stanje svesnosti,to jest identifikaciju sa samim Izvorom.Što mogu samo jako svesne osobe.
Mislim da si me shvatio.
Što smo dulje u mogućnosti biti u tome stanju to smo bliže svome Izvoru jer Izvor je posmatrač.Kao što kaže OSHO da je dostigao stanje stalne meditacije; znači da šta god radi (šeta,cepa drva )on je u meditaciji, Uči nas i u stanju je meditacije identifikacije sa svojim Izvorom.Mislim da je to uopšte svrha meditacije spajanje sa Izvorom.

Pretpostavicu da je to sto nazivas necim "nasim" nasa licnost. Neki filozofi/psiholozi/mistici smatraju da je "licnost" samo skup verovanja i navika koje smo usvojili od drugih ljudi, dakle, to nije izvorno nase. Ja se slazem sa njima . Medjutim, posto se smatra da neke osobine ipak nasledjujemo, i s' obzirom na to da svi mi definitivno razlicito osecamo zivot, rekla bih da je "nas" najvise nas senzibilitet. Problem nastaje kada se poistovecujemo sa nasom licnoscu i kada se ego grcevito drzi te slike o nama. Da bi nas zadrzao na starom, jer je zapravo on sam uplasen za svoj opstanak (ego voli da je uvek u pravu), u posmatranje nase "licnosti" on unosi emocije. I zato mislimo da se moramo rukovoditi tim "nasim", jer to u nama budi emocije. Moguce je da sam sad svasta nalupetala, ali ja to tako zamisljam .

Kada kazem "objektivno posmatrati sebe" to znaci sagledavati sebe bez emocija. Ja to cinim tako sto zamislim da se radi o nekoj drugoj osobi, prema kojoj sam ravnodusuna. Onda pocinjem SAMO DA PRATIM I POSMATRAM MISLI I PROCESE U GLAVI, bez da ih procenjujem kao dobre ili kao lose. Samo ih posmatram, sa distance, i tada mogu jasnije da ih vidim.

PS. Izvinjavam se zbog velikih slova, trenutno pisem preko mobilnog, pa ne mogu da upotrebim opcije bold i italic.

Linda Mila ti je jako lepo objasnila kako ćeš"objektivno posmatrati sebe".
Znači trebaš sagledavati svoje misli i emocije iz ugla posmatrača tako da se ne identifikuješ sa mislima i osećajima,na taj način ćeš uspeti odvojiti EGOVE želje od svojih želja,to jest bićeš u mogućnosti prepoznati EGO i shvatiti da je on vođen željama a da si ti savršena baš takva kakva jesi ti si posmatrač.
EGO je taj koji se grčevito drži za želje da mora biti bolji da mora imati još i on je taj koji ti nabija osećaj krivice da nisi dovoljno dobra i kroz emocije te drži na uzici.Moraš ga prepoznati i prestati se identificirati sa njim i njegovim željama jer kad to učiniš svatit ćeš da ti ustvari nemaš želja da su to samo njegove želje i tog trena ćeš prestati te osećaje zvati"vašim"zato što ti nisi on,jer ti si čisti Izvor ,posmatrač, više Ja,Bog ma nazovi to kako hoćeš.Ali kad to shvatiš bićeš slobodna od EGOVIH lanaca i negativnih osećaja.
A samo objektivnim posmatranjem sebe ćeš biti u stanju prepoznati EGO i prekinuti identifikaciju sa njim a onda ćeš osetiti pravu slobodu i istinsku LJUBAV...
Jeeee ....

Cao ljudi , ako ovo uopste neko cita
Cini mi se da je forum zamro malo pa je ovo malo i pokusaj budjenja

Ovih sam meseci imao vremena da u prevozu citam jednu knjigu gde se na moje iznenadjenje dosta toga vrti oko samo-posmatranja.

Zasto ovo pisem.. pa neiscrpna je tema a i pogodna je za budjenje.

Autor tog dela ( necu ga namerno jos uvek imenovati ) tvrdi da je jeko tesko uspeti bar i na nekoliko sekundi postati svestan samoga sebe kroz posmatranje sebe, sto mogu da potvrdim iz licnog iskustva. Ja sam na pocetku ovog posta pre par godina pisao o objektivnom posmatranju sebe. Danas bih dodao da je za posmatranje sebe potreban i jedna odredjen napor.
Zasto napor?
Polazeci od pretpostavke da zivimo i radimo svakodnevno okruzeni ljudima.. ta svakodnevnica i interakcija sa ljudima utice na nas i na nase mislene procese, a da ne pominjem koliko utice na nase emocije. Slozicete se da ukoliko hocemo na primer da se osecamo bolje, slobodnije, rasterecenije moramo da pokusamo uz napor da se oslobodimo tih misli ili emocija koje nas opterecuju ili guse. Znaci ukoliko hocemo ...zelimo...da se oslobodimo negativnih osecanja koja nas pritiskaju onda moramo da ulozimo napor samo-posmatranja kako bi postali svesni same situacije koja nas opterecuje. U vecini slucajeva za vreme samoposmatranja (objektivnog samoposmatranja) imao sam uvid u problematiku stvari , postajao sam svesniji dogadjaja koji su me doveli do toga da se osecam npr.( potisteno, nervozno, bezvoljno, besno... znaci bilo koja negativa emocija). Kad smo postali svesniji tj kad smo sagledali putem objektivnog samoposmatranja tu situaciju onda dobijamo uvid u to koiko nas je neka situacija kroz emocije obuzela... Kljuc je u tome , u tom (ne pridavanju znacaja) tim emocijama, mislima, situacijama koje su dovele do tih desavanja i uticaja na nas.
Ovde ulazimo u srz problematike... Rekao sam da je napor vazan i potreban . Napor kako bi se odvojili od veza koje nas teraju da se osecamo ovako ili onako u negativnom smislu. Ukoliko smo vec prepoznali samoposmatranjem neku negativnu emociju i ustanovili njen uzrok tj situaciju koja je do nje dovela ... umesto da kazemo sebi "Ja osecam se bezvoljno " mozemo reci "To je osecanje bezvoljnosti...to nije moje", znaci umesto JA OSECAM....TO JE OSECANJE... Hocu da kazem kljuc je u nevezivanju ili u ne pridavanju znacaja ...kao sto postoji izreka u narodu "On ne da na sebe" .. nesto slicno tome.

Eto to sam hteo da kazem.. posle par godina neaktivnosti na forumu u meni se nista znacajno nije promenilo, i dalje se borim sa snom koji se zove zivot ( ovo zvuci pateticno mada ustvari nije) i dalje se povremeno probudim iz tog sna a posle par trenutaka ponovo zaspim jos dubljim snom..i tako dan za danom, godina za godinom...
Ima li jos budnih? Mislim da pitam pre nego ponovo zaspim.. a mozda vec sanjam

Tok promatranja misli i osjećanja u praksi
UVOD
Ulazi X, ljuti nas, nevažno, na koji način, jednostavno preljuti smo!
Ja kao produhovljena/i Y, ćutim! Eventualno, odložum ljutnju za kasnije... jednom prostomproširenom pošaljem hladan tuš i X odustaje, od dalje rasprave.

RAZRADA
Korjen moje ljutnje je moje uvjerenje da je X svojom izjavom osujetilo neki moj plan i očekivanje... urušava moju veličanstvenost, mir, odlaže neke moje akcije... kao vampir isisava elan...
Prebiram po glavi u koji tabak da upišem X-u da mu to ne zaboravim. Ma uzvratiću sad, ma hoću... i onda se upali alarm, pljus, tras, neeee može to bolje

Ljut/a sam jer sam svoju moć predao/la X-u pa mislim da može da utiče na moj životni tok. Fiksiram da od njegove volje zavisi moja. Da od tuđih reakcija zavisi dalji tok života.
Onda nastupi svjesno usmjerenje. Opraštam sebi ovu ljutnju i otpuštam je. Podsjetila me je na to da prihvatam X takog/vu kakav jeste. Siguran/a sam da se neka druga i lakša mogućnost nudi kao bolji prevoz u daljem toku, pa neka je to i čekanje.

ZAKLJUČAK
Ok je što sam ljuta, jer to nijesam ja već prirodna reakcija mog ega. Uviđam da više nijesam ljuta. Potvrđujem iskušenje. Nijesam se upecala i to je sasvim ok.

Na ovaj način možemo koristiti bilo koje osjećanje, i lako otkriti u koju istinu vjerujemo. Doći sebi, znači, otkrivati sebe kroz osjećanja koja su samo odraz naših dubokih uvjerenja. Probajte!

p.s ovo se odnosi na rad sa svjesnim dijelom sebe, porijeklo nekih emocija nije lako protumačiti, jer se mogu pojaviti bez posebnog spoljašnjeg okidača, neke emocije se ne mogu lako otpustiti ukoliko vuku debele korjene u podsvijesti, to ne znači da nije moguće ... opraštanje, meditacija, molitva su neprocjenjive u radu sa takvim emocijama.

Tebe posmatram sebe vidim Ono što kod tebe ne volim to imam u sebi ali ne priznajem, ne radim na tome da to raščistim, je li to moja slika i prilika koju zaobilazim da prihvatim...?
Duhovnost je bolna i nekada super naporna ali nije smrtonosna, probajte da je praktikujete i na ovaj način

Pozdrav!